Javni dug Hrvatske za 20 godina povećan šest puta

Lider po povećanju javnog duga bila je vlada predvođena Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) u vreme mandata Ive Sanadera i njegove naslednice Jadranke Kosor.

U tom četvorogodišnjem razgodblju od 2008.do 2011. javni dug skočio za 95 milijardi kuna, a u dva mandata se više nego udvostručio, piše Večernji list.

Milanovićev pečat, dodaje zagrebački dnevnik, pokriva oko 73 milijarde kuna, Račanov oko 40 milijardi, a Plenkovićev oko 15 milijardi kuna.

Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je puko prebrojavanje javnog duga poput sabiran je krušaka i jabuka i da je makroekonomski gledano, reč o različitim ambijentima.

„Razdoblje Ive Sanadera bilo je razdoblje zaduživanja za infrastrukturne projekte koje je finansirala hrvatska država, bilo je i racionalnih i neracionalnih ulaganja“, ukazao jeanalitičar Ekonomskog instituta Željko Lovrinčević, sugerišući kako bi „smislenije bi bilo ocenjivati reforme i njihove domete na dugoročni rast“.

Milanovićeva vlada zemlju vodila u razdoblju izrazito duboke finansijske krize, kada su se deficiti koristili za održavanje finansijskog sistema i čuvanje zemlje od potpunog haosa.

Sanader i Milanović nisu imali na raspolaganju europska sredstva kao što ih ima sadašnja Vlada, koja je makroekonomski najuspešnija jer javni dug pada mereno udelom u bruto nacionalnom dohotku.

„Gleda li se operativni deo, najteže je bilo upravljati državom u Račanovo vreme, bila je to heterogena koalicija s kojom je tadašnja Vlada prešla iz poluvojnog modela funkcionisanja države na civilnu ekonomiju.

Tad je bilo i najviše pomaka u strukturnom smislu“, ocenio je Lovrinčević za Večernji list. Račanova je Vlada u svom mandatu digla BDP oko 18 posto, a Hrvatska je tada rasla brže od Češke, Slovačke, Mađarske i Slovenije, što iz današnje perspektive zvuči kao naučna fantatstika, konstatuje Večernji list.