Kajmanska ostrva na crnoj listi EU

To je, kako se ocenjuje, jasan pokazatelj da Britanija gubi uticaj na odlučivanje unutar EU, prenosi Gardijan. Očekuje se da će ovu odluku 27 ministara EU potpisati sledeće nedelje.

Crna lista EU je pokušaj da se suzbije i spreči gubitak procenjenih 506 milijardi funti usled agresivnog izbegavanja plaćanja poreza svake godine.

Praksa je da se na crnoj listi EU ne nalazi nijedna država članica bloka kao ni teritorije povezane sa državama članicama.

Velika Britanija je ranije jako lobirala da zaštiti prekomorske teritorije od ovakvih kontrola.

Ambasadori EU saglasili su se na sastanku u sredu da ostrva u zapadnom Karipskom moru ne sarađuju efikasno s Briselom na finansijskoj transparentnosti, prenosi Fajnenšel tajms.

Stavljanjem na crnu listu „nekooperativnih“, Kajmanska ostrva će se pridružiti Fidžiju, Omanu, Samoi, Trinidadu i Tobagu, Vanuatu i kao i još tri američke teritorije – američkoj Samoi, Guamu i američkim Devičanskim ostrvima.

Fajnenšel tajms je preneo da Turska, koja se trenutno nalazi na „sivoj“ listi, neće biti premeštena na crnu listu.

Britanske teritorije i zemlje koje zavise od Londona čine četiri od 10 mesta za koje se tvrdi da su učinili najviše u „širenju prakse izbegavanja poreza na dobit“ na indeksu utočišta korporativnih poreza.

Status Kajmanskih ostrva i britanskih Devičanskih ostrva preispitivan je od kada su 2018. stavljene na „sivu listu“.

EU je zabrinuta zbog toga što su poreski režimi na tim teritorijama omogućili off-shore strukture koje su privlačile profit bez stvarne ekonomske aktivnosti.

Zemlje članice EU uverene su da Kajmanska ostrva nisu uspela da donesu potrebno zakonodavstvo za rešavanje problema koje je uočio Brisel.

Zemlje sa crne liste suočene su sa dodatnim preprekama u pristupu EU fondovima i evropske kompanije moraju preduzeti dodatne mere poštovanja propisa ako posluju na tim teritorijama.

Ova odluka vidi se kao „pucanj preko ograde“ Velike Britanije uoči pregovora o budućem odnosu s blokom.

Nacrt pregovora sa EU, koji bi trebalo da bude završen 25. februara, propisuje da se od Velike Britanije očekuje da održi visoke standarde o porezu kada se prelazni period završi 2020. usred zabrinutosti da bi vlada Borisa Džonsona mogla da teži da postane „Singapur na Temzi“, podrivajući time evropski model.

Nacrt zahteva i da se Velika Britanija obaveže sporazumom da će održati standarde u pogledu „razmene informacija o prihodima, finansijskim računima, poreskim odlukama, izveštajima po državama, korisnom vlasništvu i potencijalnim prekograničnim aranžmanima poreskog planiranja“.

Takođe bi trebalo osigurati, navodi se dalje u Nacrtu, da Ujedinjeno Kraljevstvo primenjuje zajedničke standarde koji se primenjuju unutar Unije u vezi sa borbom protiv prakse izbegavanja poreza“.

Velika Britanija ostaje pod regulativom EU do kraja godine tokom prelaznog perioda, za koji premijer kaže da neće produžavati, što je dozvoljeno sporazumom o povlačenju.