Kakav je tretman ukrajinskih izbeglica u Rusiji?

Agencija navodi da i ukrajinski i ruski izvori govore o oko dva miliona deložiranih Ukrajinaca, što Kijev tretira kao prisilno preseljenje na neprijateljsko tle, a Rusija kao humanitarnu akciju.

Istraživanje AP je pokazalo da je slika nijansiranija nego što ukrajinska vlada sugeriše, ali mnoge izbeglice zaista jesu prisiljene da uđu u Rusiju, gde su izložene zlostavljanju, oduzimaju im se dokumenta i nejasna im je budućnost ili lokacija.

Preseljenje počinje filtracijom, a oni koji prođu pozvani su da ostanu i često im je obećavana uplata od 170 dolara koju mogu, ali ne moraju da dobiju. Ponekad im se oduzimaju ukrajinski pasoši, a umesto njih se nudi šansa za rusko državljanstvo. A ponekad se na njih vrši pritisak da potpišu dokumente koji inkriminišu ukrajinsku vladu i vojsku.

Većina nema novac i kontakte u Rusiji i moraju da odu tamo gde su poslati.

AP je potvrdio da su Ukrajinci dobili privremeni smeštaj u više od 24 ruska grada i naselja, kao i da je otkrio znake neslaganja unutar Rusije sa narativom vlade da se Ukrajinci spasavaju od nacista.

Skoro sve izbeglice koje je AP intervjuisao zahvalno su govorile o Rusima koji su im diskretno pomagali kroz tajnu mrežu preuzimajući dokumente, pronalazeći sklonište, kupujući železničke i autobuske karte, menjajući ukrajinske grivne za rublje, pa čak i noseći improvizovani prtljag u kojem se nalaze ostaci njihovih predratnih života.

U istraživanju agencije učestvovalo je 36 Ukrajinaca, uglavnom iz Mariupolja, koji su otišli u Rusiju, uključujući 11 koji su još tamo, a ostali su u Estoniji, Litvaniji, Poljskoj, Gruziji, Irskoj, Nemačkoj i Norveškoj.

Prebacivanje stotina hiljada ljudi iz Ukrajine deo je smišljene, sistemske strategije, kako je navedeno u ruskim vladinim dokumentima.

Neki Ukrajinci ostaju u Rusiji, jer iako su tehnički slobodni da odu, nemaju gde da idu, nemaju novca, nemaju dokumenta ili nemaju načina da pređu razdaljine u zemlji čija je površina dvostruko veća od Sjedinjenih Država. Drugi mogu imati porodične i jake veze u Rusiji ili više vole da počnu iznova u zemlji u kojoj barem govore jezik, a neki se pogrešno plaše da će ih Ukrajina, ako se vrate, goniti za odlazak neprijatelju.

Za Ukrajince koji pokušavaju da pobegnu pomoć često dolazi iz neočekivanog izvora, pomažu im Rusi koji kriju identitet u strahu od „neke vrste progona“, a koji kažu da ne mogu da zaustave ni rat, niti deportaciju.

„Ovo je ono što mogu da uradim“, rekao je jedan iz lanca dobrovoljaca, preneo je AP.