Kako je Finska jedina u EU svela beskućništvo na minimum 1Foto: Pixabay/Werner22brigitte

„Ovo je veliko čudo“, kaže on. Bio sam po raznim smeštajima, nagledao se svega i svačega, ali nikada nisam imao svoje mesto, ovo je veliki napredak za mene, kaže ovaj mladić, prenosi Gardijan.

U prizemlju u dvospratnoj zgradi nalazi se svetla zajednička dnevna soba i trpezarija, besprekorna kuhinja, teretana i sauna (u Finskoj, saune su u osnovi obavezne). Na spratu živi 21 stanar, mahom svi u 20. i 30. godinama. Svaki od njih je potpisao ugovor, plaća zakupninu i (ako je potrebno) podnosi zahtev za stambenu naknadu. To je, na kraju krajeva, sve što se vezuje za jedan dom – i deo je stambene politike koja je na snazi od 2007. i učinila je Finsku jedinom državom u EU u kojoj stopa beskućništva opada.

Kako je Finska jedina u EU svela beskućništvo na minimum 2
Foto: Pixabay/Leroy_Skalstad

Beskućnicima Finska omogućava da uzmu stanove na lizing. Stanari plaćaju stanarinu čim budu bili u mogućnosti. U zavisnosti od njihovog prihoda, oni mogu doprineti troškovima usluga podrške koju dobiju. Većinu njihovih troškova pokriva lokalna samouprava, dok stanari ne budu zarađivali dovoljno da sami sve plate. Od početka programa, hiljade ljudi su od njega imale koristi.

Kada je politika kreirana četvoro ljudi koji su došli do onoga što je danas poznato kao princip „Najpre dom“ (HousingFirst) – naučnik, doktor, političar i biskup – nazvali su svoj izveštaj Nimi Ovessa (Vaše ime) na vratima.

„Bilo je jasno da stari sistem nije funkcionisao, bile su potrebne radikalne promene“, kaže Juha Kakinen, sekretar radne grupe i prvi programski lider koji je sada na čelu Y-fondacije koja podržava šemu „Najpre dom“. Morali smo da se rešimo noćnih skloništa i kratkoročnih hostelskih smeštaja koje smo tada imali“.

Postoji niz razloga zašto neko završi kao beskućnik – ostane bez posla, napuste ga ljudi koji su ga izdržavali, porodice, zbog zloupotrebe droge, problema sa mentalnim zdravljem…

Kao u mnogim zemljama, beskućništvo u Finskoj dugo se rešavalo stepenastim modelom: trebalo je da se krećete kroz različite faze privremenog smeštaja dok ne vratite svoj život na pravi put, sa stanom kao krajnjom nagradom. „Odlučili smo da stanovanje učinimo bezuslovnim“, kaže Kakinen. „I kažemo, slušaj ne moraš da rešavaš svoje probleme pre nego što dobiješ dom. Umesto toga, dom bi trebalo da bude sigurna osnova koja olakšava rešavanje vaših problema.”

Uz podršku države, opština i nevladinih organizacija, kupljeni su stanovi, izgrađeni su novi blokovi i stara skloništa pretvorena u stalne, udobne kuće – među njima i hostel za beskućnike Rukila u Malminkartano, predgrađu Helsinkija, gde sada živi Ainesma.

Kako je Finska jedina u EU svela beskućništvo na minimum 2
Foto: Pixabay/Leroy_Skalstad

Prvi cilj „Najpre dom“ bio je stvaranje 2.500 novih domova. Stvoreno je 3.500. Od pokretanja programa broj beskućnika u Finskoj pao je za više od 35 odsto. Spavanje na ulici, po haustorima je gotovo iskorenjeno u Helsinkiju, gde ostaje samo jedno noćno sklonište od 50 kreveta, imajući u vidu da zimske temperature padaju i na -20 stepeni Celzijusa.

Zamenica gradonačelnika Sana Vesikansa kaže da je tokom njenog detinjstva „na stotine beskućnika širom zemlje spavalo u parkovima i šumama. Sada toga nema, spavanje na ulicama sada je retkost“.

„Najpre dom“ se ne odnosi samo na rešenje stambenog pitanja. „Usluge su bile presudne“, kaže gradonačelnik Helsinkija Jan Vapavuori, koji je bio ministar za stambena pitanja kada je pokrenuta prvobitna šema. „Mnogi dugogodišnji beskućnici imaju neku vrstu zavisnosti, probleme mentalnog zdravlja, zdravstvena stanja koja zahtevaju stalnu pažnju i negu. Podrška je dakle nužna“. U Rukili, sedam stručnih lica brine o 21 stanaru. U pitanju je praktična pomoć u upravljanju birokratijom i sticanju obrazovanja, obuci za radna mesta, uključujući igre, posete i učenje – ili ponovno učenje – osnovnih životnih veština kao što su čišćenje i kuvanje. „Mnogo toga se zapravo odnosi na razgovor “, kaže Hena Ahonen, socijalni radnik pripravnik. A to je „lakše kada radite nešto zajedno. Veza je jednostavno lakša. Možete lakše uočiti probleme.“

Teško je bilo kome ko od stanara dolazi sa ulice, kaže Hena, a onima koji to mogu, potrebno je vreme da se prilagode životu u zatvorenom prostoru. Ali, nakon tri meseca, ugovori sa stanarima su trajni – ne mogu se premestiti ako ne prekrše pravila (Rukila ne dozvoljava upotrebu droge ili alkohola, neke druge stambene jedinice to dozvoljavaju) ili ne plaćaju stanarinu.

Kako je Finska jedina u EU svela beskućništvo na minimum 4
Foto: Pixabay/Wokandapix

Neki ostaju sedam ili više godina; drugi odlaze nakon jedne ili dve. Prošle godine, šest stanara iselilo se da vodi potpuno nezavisne živote, kaže Hena. Jedan je sada čistač, živi u svom stanu; drugi se obučavao za kulinarstvo tokom svojih pet godina provedenih u Rukili i sada radi kao kuvar.

Princip „Najpre dom“ košta: Finska je potrošila 250 miliona evra stvarajući nove domove i zapošljavajući još 300 pomoćnih radnika. Međutim, nedavna studija je pokazala da je ušteda u hitnoj zdravstvenoj zaštiti, socijalnim uslugama i pravosudnom sistemu iznosila čak 15.000 evra godišnje za svakog beskućnika u stambenim objektima koji su dobro podržani.

Interesovanje za ovakve i slične politike izvan granica Finske od Francuske do Australije je veliko, kaže Vesikansa. Britanska vlada finansira pilot projekte u nekoliko gradova, a sekretar za rad boravio je prošle godine u Helsinkiju kako bi video ovu politiku u praksi.

Kako je Finska jedina u EU svela beskućništvo na minimum 5
Foto: Pixabay/Quinntheislander

Finska nije u potpunosti rešila beskućništvo – u celoj zemlji, oko 5.500 ljudi i dalje se službeno klasifikuju kao beskućnici. Većina njih privremeno živi sa prijateljima ili rođacima.

„Naravno, još nismo u potpunosti iskorenili beskućništvo“, kaže Vesikansa. „Nijedan model nije savršen, ali ponosan sam što smo imali hrabrosti da to isprobamo“.

Prema nekim podacima u prošloj godini u Velikoj Britaniji, broj ljudi koji spavaju na ulicama jer nemaju dom je porastao za sedam odsto. U Nemačkoj, u poslednje dve godine zabeležen je porast broja beskućnika za 35 odsto, dok je u Francuskoj došlo do povećanja od 50 odsto u poslednjih 11 godina. Ovo su tri najveće ekonomije Evrope, a ipak u njima nije rešen problem sa beskućnicima.

Finska je za sada jedina zemlja EU za koju se može reći da je daleko od krize sa rastućim brojem beskućnika. Štaviše, sudeći prema podacima Organizacije EU za pomoć beskućnicima u Finskoj se broj beskućnika smanjuje iz godine u godinu.