Nemačka se suočava sa pretnjama i spolja i iznutra: Da li je nadležna obaveštajna agencija spremna za to?

Status pretnji ogleda se u brojkama koje je naveo Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) u svom godišnjem izveštaju za 2025. godinu, objavljenom u Berlinu ovog utorka (30. jun): skoro 59.000 registrovanih zločina sa ekstremističkom pozadinom – što je povećanje za nešto više od 1.100 u odnosu na prethodnu godinu. Jedna brojka se posebno ističe: broj nasilnih incidenata je porastao za oko deset odsto, odnosno na oko 3.300 slučajeva.

Rusija, Kina i Iran posebno aktivni

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (CSU), koji se na predstavljanju izveštaja pojavio zajedno sa predsednikom BfV Sinanom Selenom, ovako je opisao situaciju: „Strane aktivnosti u Nemačkoj su u porastu. Izveštaji i obaveštajni podaci o pripremama za napade se povećavaju. Broj ekstremista spremnih da upotrebe nasilje raste.“

Prema nalazima iz izveštaja, najveća spoljna pretnja i dalje dolazi iz Rusije. Dobrint je kao primer naveo slučaj trojice muškaraca – koji su u međuvremenu osuđeni za špijunažu: „Navodno su im ruske obaveštajne službe dale zadatak da izviđaju železničke pruge i infrastrukturu i planiraju potencijalne napade.“

Desničarski i levičarski ekstremizam – sve mlađi na sceni

Kina i Iran su takođe detaljno razmatrani u izveštaju. Međutim, prema nalazima, te zemlje su aktivne u drugim oblastima: u industrijskoj špijunaži, ali i u zastrašivanju pojedinaca iz tih zemalja koji žive u egzilu.

Prema proceni Dobrinta i Selena, najveća opasnost po demokratiju i društvenu koheziju u Nemačkoj leži u desničarskom ekstremizmu. Oni su pritom istakli da je posebna pretnja to što su ljudi na toj sceni sve mlađi, sve više povezani i orijentisani na akciju. Sličnu sliku prikazali su i u vezi s levičarskim ekstremizmom.

U centru pažnje je više nego ikad i Alternativa za Nemačku (AfD). U toj partiji, koju je BfV u pet od 16 nemačkih saveznih pokrajina klasifikovao kao „potvrđeno desničarsko ekstremističku“, navodno se nastavlja „ideološka homogenizacija“, s pogledom na svet koji definiše „koncept naroda“ zasnovan na etničkoj pripadnosti i poreklu. To je u suprotnosti s konceptom naroda kakav je utvrđen nemačkim ustavom.

Ta procena se može videti i u u nedavno objavljenom pravnom mišljenju Društva za građanska prava (GFP). Ta nevladina organizacija koja se finansira donacijama zaključila je, naime, da je AfD „očigledno neustavna“. Ministar Dobrint odbija da dalje komentariše to pitanje, jer njegov kabinet taj izveštaj, kako kaže, još uvek procenjuje.

Novi argumenti za postupak zabrane AfD?

Savezni ured za zaštitu ustava prethodno je sastavio izveštaj o AfD, označavajući stranku u celini kao „potvrđeno desničarsku ekstremističku“. Ured je, međutim, bio primoran da privremeno povuče tu klasifikaciju, nakon tužbe koju je AfD podnela Upravnom sudu u Kelnu. Konačna odluka o tom pravnom sporu još uvek se čeka.

Šta Dobrint podrazumeva pod „pravim obaveštajnim agencijama“?

„Nemačka je pod pritiskom“, kaže ministar unutrašnjih poslova Dobrint, i pritom navodi višestruke pretnje s kojima se demokratija suočava. Ipak, kako dodaje, zemlja je sposobna da se brani. Ali da bi se situacija u vezi s tom pretnjom stavila pod kontrolu, potrebno je dalje jačanje kapaciteta – i tehnički i u pogledu istražnih ovlašćenja. U tom cilju, Dobrint očekuje da Bundestag što pre izmeni zakone kako bi se, između ostalog, omogućilo strože praćenje digitalnih komunikacija i duži periodi čuvanja podataka.

Tim merama, ministar namerava da osnaži i Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) i Saveznu obaveštajnu službu (BND), koja deluje u inostranstvu – i da one, kako kaže, postanu „prave obaveštajne agencije“. Selen, šef BfV-a, to opisuje kao sposobnost aktivnog sprovođenja odbrambenih mera u budućnosti. Do sada je njegovoj agenciji bilo dozvoljeno samo posmatranje i praćenje kako bi prikupila informacije o potencijalnoj špijunaži, sabotaži ili planiranim terorističkim napadima.

Agencije žele „više manevarskog prostora“

U drugim demokratskim zemljama – a tu su navedene SAD, Velika Britanija i Izrael – postoji manje zakonskih ograničenja. Shodno tome, nemačke obaveštajne agencije već dugo traže da im se prošire ovlašćenja – odnosno, kako kažu, traže „više manevarskog prostora“.

Šta definiše državu sposobnu za efikasno delovanje?

Vladajuća koalicija Socijaldemokrata (SPD) i Demohrišćana (CDU/CSU) namerava da odobri taj zahtev, preko svoje većine u parlamentu. „Svako ko napadne našu demokratiju suočiće se s državom sposobnom za efikasno delovanje“, izjavio je recimo poslanik SPD-a Sebastijan Fidler. „Delujemo kao bezbednosna koalicija – stvarajući robusne bezbednosne agencije, dajući im jasne mandate i formirajući bezbednosnu arhitekturu sposobnu da odgovori na pretnje 21. veka.“

Kritike istovremeno stižu od poslanika Levice u Bundestagu: Klara Binger, predstavnica te opozicione stranke zadužena za unutrašnju politiku, optužuje ministra unutrašnjih poslova Dobrinta da želi da stvori obaveštajnu agenciju „sa policijskim ovlašćenjima“. Ona zato insistira: „U demokratiji, mere koje preduzima država moraju biti podložne nezavisnom nadzoru i ne smeju se odvijati u tajnosti.“