„Otići da bi se ostalo“: Zidojče cajtung i Frankfurter algemajne cajtung o Vučićevoj najavi povlačenja sa predsedničke funkcije

Novinar minhenskog lista Zidojče cajtung (SZ) Janik Ješilgoz u svom tekstu iznosi ocenu da je u slučaju Vučićeve najave „očigledno da se priprema za novu dužnost“. Novinar pritom podseća nemačke čitaoce da su očekivanja od Aleksandra Vučića bila su velika kada je 2014. godine stupio na svoju prvu funkciju predsednika Vlade Srbije:

„Tada je najavio da će svoju zemlju približiti Evropskoj uniji, boriti se protiv korupcije i izgraditi manje opterećene odnose s Kosovom. Petnaest godina ranije bio je ‘ministar informisanja’ ratnog huškača Slobodana Miloševića i snabdevao je srpsku javnost propagandom protiv NATO i albanskog stanovništva na Kosovu. ‘Bio sam u zabludi’, rekao je kasnije pokajnički i signalizirao Briselu i Berlinu da se tamo ponovo može računati na ‘pouzdanog partnera’ na Zapadnom Balkanu.“

Potom se autor okreće onome šta je Vučić u godinama na vlasti zaista uradio: gušenje medijskih sloboda i srozavanje pravne države „na jedan od najnižih nivoa u Evropi“, ograničavanje fer političke utakmice, sve glasnije optužbe da je Vučićeva stranka povezana sa organizovanim kriminalom.

Autokratska tradicija zamene funkcija

Upkos Vučićevoj najavi da će se povući s dužnosti predsednika države, autor teksta piše: „Ne očekuje se, međutim, da će se potom potpuno povući iz politike“. Novinar pritom navodi izjave predsednika Srpske napredne stranke, Miloša Vučevića, i predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić, koji kažu da se nadaju kako će Vučić prihvatiti kandidaturu za budućeg predsednika vlade.

„Ukoliko do toga dođe, Vučić bi se svrstao u autokratsku tradiciju strateške zamene funkcija. Već je Vladimir Putin prepustio Dmitriju Medvedevu predsedničku funkciju u Rusiji na četiri godine, pre nego što su ustavne promene omogućile Putinov duži povratak na čelo države.

Na Balkanu postoji i aktuelan primer. Milorad Dodik, dugogodišnji predsednik Republike Srpske, srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, prošle zime prepustio je svoju funkciju, usled poternice i međunarodnog pritiska, svom ideološki bliskom saradniku Siniši Karanu“, čitamo u minhenskom listu Zidojče cajtung.

Slično kao u Mađarskoj?

Potom autor iznosi zaključak: „Ipak, nije izvesno da će SNS pobediti na predstojećim vanrednim izborima i da će Vučić nastaviti da vlada u Beogradu. Srpski instituti za istraživanje javnog mnjenja očekuju neizvesnu trku između SNS-a i studentskog pokreta, koji već više od godinu i po dana organizuje velike proteste širom zemlje. Tom pokretu ide u prilog i činjenica da u zemlji postoji raspoloženje za promene, slično onome koje je nedavno postojalo u susednoj Mađarskoj pred kraj ere Viktora Orbana.“

Novinar Ješilgoz dodaje međutim da se, za razliku od Mađarske, protestni pokret sasvim svesno do sada „nije opredelio za jednu ličnost koja bi ga predstavljala. Zbog toga će mnogo zavisiti od toga da li će opozicija uspeti da pronađe kandidata sa širokom podrškom“. On pojašnjava da opozicija tokom prethodnih godina, „osim opšte želje za promenama, nije uspela da se usaglasi ni oko osnovnih smernica politike Srbije posle Vučića“.

Koga će Vučić poslati u trku za mesto predsednika?

Slična analiza može se pročitati i u listu Frankfurter algemajne cajtung (FAZ). Bečki dopisnik, Mihael Martens, piše:

„Vučić je i ranije više puta najavljivao stvari kojima se kasnije više nije vraćao. Ipak, sasvim je moguće da će ovoga puta svoje reči sprovesti u delo i zaista podneti ostavku. Ali ne da bi se odrekao vlasti, već da bi je obezbedio za još mnogo godina. Vlast u Srbiji već oko deceniju i po nalazi se tamo gde je Vučić, a ne nužno tamo gde je, prema Ustavu, formalno smeštena.“

Martens potom opisuje potpunu selidbu moći iz premijerske u predsedničku fotelju zajedno sa Vučićem 2017. godine.

„Ukoliko Vučić sada, kako mnogi posmatrači u Beogradu pretpostavljaju, ponovo bude težio funkciji predsednika Vlade, mogla bi ponovo da bude uspostavljena ranija raspodela uloga. Prema tom scenariju, Vučić će pokušati da na funkciju predsednika države bude izabrana njemu lojalna osoba, kako bi on kao premijer zadržao sve konce vlasti u svojim rukama“, konstatuje nemački novinar. On navodi i otvorena pitanja – da li će zaista biti izbora do kraja godine, koga će Vučić poslati u trku za mesto predsednika, koga će kandidovati studentski pokret?

„U Beogradu dobro obavešteni izvori tvrde da Vučić ima poteškoća da pronađe kandidata ili kandidatkinju sa izgledima za pobedu. S druge strane, eventualni poraz na predsedničkim izborima verovatno bi mogao da podnese i da pokuša da jednostavno ignoriše predsednika države koji bi bio naklonjen opoziciji.“

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.