Kako se građani u Rusiji informišu tokom rata u Ukrajini?

Filtriranje informacija postalo je sve teže u eri masovnog plasiranja lažnih vesti. Veliki broj medija koji prenose različite informacije, i društvene mreže koje polako preuzimaju primat kao osnovno sredstvo informisanja, pre svega mladih, ali koje su još uvek pogodno tle za manipulaciju činjenicama i širenje propagande.

U Rusiji su, s početkom rata, ugašeni određeni mediji sa zapada, za koje se u Rusiji smatra da šire propagandu, a isto tako i većina društvenih mreža, pa su tako, na neki način, građani Rusije ostali uskraćeni za dotok informacija koje nisu nužno iz vrha države u kojoj žive.

Slično je urađeno i u evropskim zemljama, gde su zabranjeni ruski mediji i tako je značajno umanjen dotok informacija iz Rusije, koje bi predstavljale onu drugu stranu i koje bi nam dale potpuniju sliku onoga šta se danas dešava na tlu Ukrajine.

Smiljana Slijepčević, koja se trenutno nalazi na master studijama u Rusiji, objašnjava za naš portal da se uglavnom informiše preko Telegram kanala.

– U početku sam pratila i neke mejnstrim medije, na  primer Rossia 24 i Russia Today. ​Smatram da je veoma teško filtrirati informacije. Ja sam završila Fakultet političkih nauka i ovo posmatram i sa „profesionalne“ strane. Zaista ne znam kako drugi ljudi, sa drugačijim interesovanjima i različitim nivoima znanja tumače ono što do njih dođe – ukazuje ona.

​Ona ističe da se informacije koje dobijaju iz ruskih medija i „sa strane“ ne razlikuju mnogo, ali da je distinkcija u perspektivama očigledna.

– Čini mi se da se neki detalji domišljaju i da prosto novinari nisu u prilici da to takvih pojedinosti dođu. Pretpostavljam da je i to jedan od razloga iz kojeg mnogi prate isključivo Telegram kanale. Oni predstavljaju svojevrstan spoj građanskog i profesionalnog novinarstva, a o događajima izveštavaju gotovo u realnom vremenu – kaže Slijepčević.

Tamo se, kako dodaje, mogu videti snimci dešavanja sa lica mesta.

– Ova mreža je veoma popularna u Rusiji već neko vreme. Mislim da većina zainteresovanih Rusa ovde nalazi informacije. Dodala bih, ukoliko neko nije upoznat, da na  Telegramu nema nikakve cenzure. Snimci i fotografije su često uznemirujući – pojašnjava ona.

Ona se osvrnula i na to kako je rat u Ukrajini predstavljen u samoj Rusiji.

– Što se tiče toga kako je rat predstavljen građanima Rusije, prvo treba imati u vidu da govorimo o zemlji i  o ljudima koji itekako poštuju svoju vojsku i baštine kulturu sećanja na generale, vojskovođe, stradale, itd. ​Oni dobro znaju da problem sa Ukrajinom postoji još od 2014., kada je u ovoj zemlji izvršen državni udar. Veliki broj Rusa je upoznat sa stradanjima svojih sunarodnika u Donbasu, kao i sa činjenicom da se u ovoj  zemlji radilo na rehabilitaciji nacizma u poslednje vreme. Prethodnih mesec i po dana sam o ovome slušala i od profesora na fakultetu, i od taksiste, i od jedne izbeglice iz Donbasa. ​Često je citirana izjava predsednika Putina da „Rusija ne započinje ratove, već ih okončava“. Iz ruske perspektive, rat je počeo 2014., a ne 2022. – navodi naša sagovornica.

Aleksandar Đokić, politikolog i asistent na Katedri uporedne politike RUDN univerziteta u Moskvi, kaže da se on informiše putem interneta i to prevashodno preko Telegram mesindžera, budući da su sajtovi svih opozicionih i inostranih medija na ruskom blokirani od strane ruskih državnih organa.

– Pratim ruske pozicione (TASS, RIA Novosti) i opozicione (izbalansirane Komersant i RBK, otvoreno opozicione Meduzu, Novu gazetu), inostrane (Dojče vele, Radio Sloboda, BBC na ruskom) i ukrajinske medije – navodi Đokić.

Prema istraživanju javnog mnjenja nezavisne agencije „Russian field“ sprovedenog u aprilu tekuće godine, kako kaže Đokić, 47 odsto građana Rusije se informiše preko TV-a, 10 odsto preko internet medija, 10 odsto preko Telegram kanala, pet dosto putem Jutjuba, tri odsto kroz Jandeks ili Gugl pretraživač i još dva kroz VKontakte.

– Istraživači su došli do zaključka da su oni koji se primarno informišu putem televizije, na kojoj nema nijednog opozicionog kanala u Rusiji, skloni tome da bespogovorno podržavaju vojnu intervenciju u Ukrajini, dok građani koji se informišu kroz internet imaju više šanse da gaje suprotna ubeđenja – pojašnjava Đokić.

On ističe da prces filtriranja informacija koje dobija ima nekoliko faza.

– Prva faza je akumulacija informacija iz različitih izvora, druga je komparacija sakupljenih informacija, treća je analiza informacija koje se porede i naposletku, četvrta jeste selekcija onih informacija koje prolaze proveru. Često obe strane (ruska i ukrajinska/zapadna) saopštavaju o jednim te istim događajima, ali ih predstavljaju u različitom svetlu, uglavnom se iz oba navoda može izvući logičniji zaključak. Ovde ne mislim na opšti narativ koji obe strane pletu oko rata kao takvog, kada ga legitimizuju ili delegitimizuju, to je već nivo iznad ovog. Govorim o informacijama o ratnim dejstvima, zločinima, sankcionim planovima i efektima istih – to su informacije o konkretnim događajima koje skupa predstavljaju tok ovog rata – ističe naš sagovornik.

On pojašnjava kako i koliko se razlikuju informacije u Rusiji od onih koje se dobijaju iz drugih izvora.

– Naravno da se razlikuju. Jedan od takvih primera je potapanje raketne krstarice „Moskva“, vodećeg broda Crnomorske flote. Ruski zvanični mediji ne samo da ne daju objašnjenje za njegovo potapanje, već dugo vremena nisu priznavale da postoje žrtve među stotinama mornara koji su se nalazili na brodu u vreme kada je najverovatnije pogođen dvema ukrajinskim raketama. Tek posle nekoliko nedelja priznato je da je poginuo jedan, a nestalo 27 mornara. Ruski opozicioni mediji su se do tog trenutka povezali sa mnoštvom porodica nestalih mornara, koje su se grčevito borile da dobiju bilo kakvu informaciju o svojim sinovima, koji su, uzgred budi rečeno, svi odreda bili na odsluženju vojnog roka, ne profesionalni mornari po ugovoru. Na ruskoj televiziji nemoguće je čuti išta i o civilnim žrtvama rata, ne mislim na Buču koju Kremlj zvanično naziva insceniranim događajem, već kada na Veliku subotu, uoči pravoslavnog Uskrsa, ruske rakete u Odesi pogode stambenu zgradu i usmrte tromesečnu bebu i njenu majku. Takve informacije prenose isključivo opozicioni mediji u Rusiji, ukrajinski i zapadni izvori, a ti događaji su nesumnjivo potvrđeni, žrtve imaju imena i prezimena, imaju blisku porodicu koja direktno svedoči o tome šta se dogodilo”, objašnjava Đokić za naš portal.

On dodaje da rat u Ukrajini građanim Rusije uopšte predstavljen kao rat, već da je predstavljen kao specijalna vojna operacija.

– To možda deluje kao notorna laž, ali ako se bliže sagledaju događaji i prvobitni tok rata, vidi se da je rusko rukovodstvo zaista i zamislilo da sprovede specijalnu operaciju, sličnu onoj na Krimu, koja će biti sprovedena brzo, bez velikog broja ljudskih žrtava i destrukcije infrastrukture. Ipak, stvari nisu pošle po planu, što je proizvod različitih faktora. Frejming rata kao specijalne operacije podrazumeva da se rat događa negde drugde, nekom drugom i da neko drugi učestvuje u njemu. Faktički se podrazumeva da ruska profesionalna vojska učestvuje u borbama protiv „nacističke Ukrajine“, to jest ruskim građanima se predstavlja slika o ruskoj armiji koja oslobađa Ukrajinu od nacizma. Ukoliko rusko rukovodstvo odluči da se okrene mobilizaciji, da prinudno šalje ruske mladiće da ginu u ratu u velikom broju, onda će frejming sa specijalne operacije morati da se promeni u „otadžbinski rat“ – smatra Đokić.

On nam priča i o tome koliko su građanima Rusije trenutno dostupne informacije sa različitih strana.

– Slobodan dostup informacijama otvoren je za one građane koji su spremni i sposobni da koriste VPN (virtual private network), besplatan ili platni program za izmenu IP adrese kako bi ruski internet provajderi, koji po naređenju države blokiraju ogroman broj sajtova, bili zavarani da vi koristite internet, recimo, iz Švedske, a ne iz Rusije. Trenutno je koristiti VPN zakonito, to nije krivično delo ili prekršaj. Na Jutjubu opozicionih aktivista, na primer Alekseja Navaljnog, mogu se naći najefikasniji besplatni VPN-ovi. Nemoguće je odrediti tačan broj korisnika VPN-a jer se radi o stotinama različitih kompanija koje pružaju takve usluge kroz aplikacije, ali neke od njih su u martu saopštile o rastu od neverovatnih 11 hiljada posto u poređenju sa ranijim periodom. Treba razumeti da je broj blokiranih medija (blokirani su sajtovi svih opozicionih medija na ruskom), kao i društvenih mreža (blokirani su Tviter, Fejsbuk i Instagram) naglo skočio od početka rata, prema tome, građani Rusije uglavnom nisu bili prinuđeni da koriste VPN pre toga. Alternativna tačka gledišta na televiziji ili u štampi više ne postoji (čak je i Nova gazeta, čiji je urednik nosilac Nobelove nagrade za mir, prestala da izlazi), ostaju samo internet mediji i to isključivo putem zaobilaženja blokade sajtova – objašnjava Đokić.

Jana Stanković, koja trenutno studira u Rusiji, za naš portal kaže da u Rusiji zapravo ne postoji puno portala, da nije kao u Srbiji.

– Ja se lično najčešće informišem preko portala russian.rt.com, često se koristim i novinama „Metro“ i informacije o samoj situaciji pratim na raznim Instagram stranicama. Ali mogu reći da svi pišu isto, ne mogu da se nađu drugačije informacije – navodi Stanković.

Ona dodaje da u portal Russian.rt.com ima najviše poverenja.

– Ne znam koliko su informacije tačne, ali kad vidim da i mediji iz drugih država pišu na taj način i onda budem sigurna da jesu – kaže ona.

Stanković smatra, takođe, da se informacije u Rusiji i van Rusije dosta razlikuju i dodaje da iz medija iz Srbije može da čuje i drugu stranu priče.

– Ovde je sve fokusirano na samu Rusiju. Da budem iskrena, ja stvarno verujem u sve što ovde mogu da pročitam, ali ponekad volim da pročitam i srpske medije, čisto da vidim koliko se razlikuje. Naravno, ima dosta razlika, posebno kad se priča o nestašicama hrane, praznim rafovima u prodavnicama i cenama. Zapravo to ništa nije istina, ovde ima svega, rafovi su uvek puni i cene su znatno niže od cena u Srbiji – objašnjava Stanković za naš portal.

Ona navodi da je na samom početku rata vladao strah među građanima Rusije i da je bilo je panike, ali kako je vreme odmicalo, prestalo je da se priča da rat uopšte postoji.

– Sada je sav fokus na paradi za Dan Pobede, i stvarno nema priča o ratu. U prvoj nedelji su nama kao inostranim studentima rekli da ako se situacija pogorša možemo da se vratimo kući, i to je bio jedini put da su pomenuli rat. Niko ne skuplja zalihe, ljudi putuju po samoj Rusiji, jer su zatvorene granice, sve je mirno – opisuje ona.

Stanković nam priča i o dostupnosti informacija u Rusiji.

– Svi građani imaju slobodan pristup informacijama, ali je problem što je dosta država ukinulo svoje stranice i rusi mogu da pročitaju samo ono što im predstavljaju ruski mediji. Na primer i za neke srpske portale je potreban vpn. Mislim da ni oni sami nisu svesni razmera ovog rata i da će tek kasnije uvideti – smatra Stanković.