Karui iz zatvora u pohod na vlast 1Foto: EPA-EFE/ MOHAMED MESSARA

Sajed je dobio 18,9 odsto, a Karui 15,5 odsto. Sadašnji premijer i kandidati vladajuće partije Inahda, završili su daleko iza ove dvojice autsajdera.

Sajed važi za konzervativnog pravnika koji želi da „izvede revoluciju unutar pravnog okvira“. On je bio potpuno nepoznat u Tunisu, sve do „arapskog proleća“ 2011, kada je počeo da izlaže beskonačne tehničke aspekte promene ustava. On govori klasični arapski jezik, koji mnogi Tunižani ni ne razumeju, a u medijima su ga zvali robotom, zbog skoro mehaničkog načina na koji je izlagao svoje pravničke ekspozee. Ali, smatra se časnom i nekorumpiranom osobom.

Sajed je pristalica smrtne kazne, kažnjavanja homoseksualaca i vanbračnih veza kao i pokazivanja osećanja u javnosti. Za takve predlagao je izgradnju i smeštaj u posebnim i izdvojenim zatvorskim ustanovama, kako ne bi loše uticali na ostale zatvorenike. Istina, posle vođstva u prvom krugu izjavio da je otvoren prema „svim modernim idejama“.

Drugoplasirani kandidat, Nabil Karui, sušta je Sajedova suprotnost. Ne samo da je sekularan, nego možda čak i previše. Posebna pikanterija je da je on zapravo zatvorenik od 23. avgusta, optužen za pranje novca. On je medijski magnat, vlasnik televizije Nesma preko koje je vodio kampanju iz zatvora. Do uspeha je stigao tako što je preko svoje televizije lansirao niz dobrotvornih kampanja u kojima je stanovnicima delio televizore i frižidere. U kampanji je Karui pogrdno nazivan „makarona kandidat“ ili „supa kandidat“ pošto su i špagete i makarone bile u asortimanu koje je delio biračima.

Svoju dobrotvornu fondaciju nazvao je imenom svog sina, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, dok je učestvovao u jednoj od humanitarnih akcija. NJegov pravni tim tri puta je tražio da se brani sa slobode, ali ni jednom od tih zahteva nije se izašlo u susret. NJegovi saradnici, hapšenje predstavljaju kao čist politički čin, a mnogi Tunižani smatraju da je to osveta premijera Jusefa Čadada. Dodatnu sumnju u to podgrejao je vladin pokušaj da u parlamentu progura zakon kojim bi vlasnicima medija onemogućio da učestvuju na izborima.

Datum održavanja drugog kruga nije objavljen, ali on mora da se održi pre 23. oktobra. U Tunisu se 6. oktobra održavaju i parlamentarni izbori, pa je mogućno da se istog dana održi i drugi krug predsedničkih izbora. Ali, izlaznost na ovim izborima bila je samo 45 odsto, što je 20 odsto niže od izlaznosti na predsedničkim izborima. Tuniski politikolog Hamza Madeb smatra da je tako nizak stepen izlaznosti pre znak odbacivanja vladajućeg sistema, a ne nezainteresovanosti ljudi. LJudi su siti političke klase koja nije uspela da zadovolji njihova ekonomska i društvena očekivanja, kaže Madeb.

Sadašnji premijer Čadad zatražio je da se liberalne i centrističke snage ujedine za izbore, navodeći da bi „mala izlaznost bila loša za demokratsku tranziciju“. Vodeću ulogu imaće Enahda, sekularna partija premijera i Nada partija koju predvodi sin donedavnog predsednika Ešebsija.

Deo enigme jeste i pitanje kako jedan relativno nebitan kandidat može da pobedi na izborima u zemlji u kojoj je sistem moći jasno oblikovan. Odgovor, koji mnogi vide u ovom slučaju, jeste da je Sajed zapravo „tajni kandidat“ Enahda partije ili Muslimanske braće. Posle „arapskog proleća“ 2011. i svrgavanja predsednika Ben Alija, Muslimanska braća pojavila su se kao dominantna politička snaga, a njena partija Enahda brzo se etablirala na vlasti.

Uspon Islamske države i teroristička „eksplozija“ do koje je u arapskom svetu došlo 2014-2016. primorali su Muslimansku braću da se odrekne kontrole nad partijom koju su stvorili, pa je Enahda zvanično postala sekularna, formalno nepovezana sa matičnom organizacijom. Vodeća ličnost Muslimanske braće, ali i osnivač Enahde, jeste Rašid Ganuči (78) koji je već najavio svoje učešće na parlamentarnim izborima.

U takvom scenariju, Muslimanska braća bi, ukoliko Sajed pobedi na izborima i Ganuči uspe na parlamentarnim izborima, preuzela celokupnu kontrolu na tuniskim političkim životom. Tako bi nekadašnji primer uspeha „demokratske tranzicije“ u „arapskom proleću“ stigao do suprotne situacije u kojoj bi kontrolu jedne grupacije zamenila potpuna, ali skrivena kontrola, druge grupacije.

Karui je, ipak deo, političkog establišmenta. On je bio jedan od osnivača partije pokojnog predsednika Ečebija, ali se nedavno odvojio od nje. NJemu je omogućeno da se kandiduje i učestvuje na izborima sve dok presuda ne postane pravosnažna, ukoliko je bude. Upravo, njegov slučaj može da odluči sudbinu i karakter ovih izbora. Karui, ukoliko bi pobedio na izborima pre nego Što mu presuda postane pravosnažna, mogao bi da postane predsednik, a zatim da abolira sam sebe. Ukoliko presuda bude izrečena pre održavanja drugog kruga, dovela bi se u pitanje legalnost, ali legitimnost izbornog procesa.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.