Kineski univerziteti šalju studente kući da bi sprečili proteste 1Foto: Beta/AP/Ng Han Guan

Kineski univerziteti šalju studente kućama, a policija patrolira u Pekingu i Šangaju da bi sprečila proteste pošto su gnevne mase na najvećim demonstracijama za nekoliko decenija tražile ostavku vodje Kine Sija Đinpinga zbog strogih ograničenja u borbi protiv korona virusa.

Vlasti su ublažile neke mere posle demonstracija u najmanje osam gradova, ali nisu pokazale znake odustajanja od svoje strategije „nula kovida“ koja je milione ljudi mesecima zatvorila po kućama. Snage bezbednosti privele su nepoznat broj ljudi i pojačale nadzor.

Pošto policija radi, nije bilo reči o protestima u utorak u Pekingu, Šangaju i drugim velikim gradovima. Velike demonstracije tokom vikenda su bile bez presedana otkako je vojska slomila prodemokratski pokret 1989. godine, predvođen studentima, s centrom na trgu Tjenanmen u Pekingu.

Pekinški univerzitet Singhua, gde su se studenti okupili tokom vikenda, i druge škole u ​​glavnom gradu i južnoj provinciji Guangdong rekli su da studente šalju kući organizovanim prevozom „da bi ih zaštitili od kovida-19“.

„Raspršivanje“ studenata po udaljenim rodnim gradovima smanjuje verovatnoću novih demonstracija. Kineski lideri su posebno oprezni prema univerzitetima koji su bili žarišta aktivizma, uključujući proteste na Tjenanmenu.

Devet studentskih domova Singhue zatvoreno je u ponedeljak pošto su neki studenti bili pozitivni na kovid-19, dok je pekinški Univerzitet za šumarstvo takođe rekao da će organizovati povratak studenata kući mada su svi njegovi studenti negativni na virus.

Univerziteti su rekli da će se nastava i završni ispiti odvijati onlajn.

Vlasti se nadaju da će čišćenjem kampusa „razblažiti situaciju“, rekao je Dali Jang, stručnjak Univerziteta u Čikagu za kinesku politiku. On medjutim očekuje da će se protesti nastaviti tako što će se nove grupe smenjivati na raznim mestima.

U Šangaju je policija u ponedeljak zaustavljala pešake i proveravala njihove telefone, prema rečima svedoka, verovatno tražeći aplikacije poput Tvitera koje su zabranjene u Kini, ili slike protesta.

Na slikama koje je Asošiejted pres pregledao i fotografija s protesta tokom vikenda, vidi se kako policija gura ljude u automobile, a neki su uhvaćeni u policijskim racijama posle demonstracija.

U utorak se svega desetak ljudi okupilo na Univerzitetu u Hong Kongu, skandirajući protiv epidemioloških ograničenja i držeći listove papira sa kritičkim parolama: „Recite Ne! panici kovida“ i „Nećemo diktaturu, nego demokratiju“.

Pošto vlasti često optužuju „strane sile“ za podsticanje nesloge u Kini, jedan je skandirao: „Mi nismo strane sile, već vaši drugovi iz razreda“.

Kineska politika „nula kovida“ je pomogla da broj slučajeva bude manji nego u drugim velikim zemljama, ali zdravstveni stručnjaci iz sveta sve češće kritikuju taj metod kao neodrživ.

Ta politika znači da je malo Kineza bilo izloženo virusu i steklo kakav-takav imunitet. U Kini stopa vakcinacije starijih osoba zaostaje za drugim zemljama jer stariji odbijaju vakcine, a uz to su kineske vakcine manje efikasne od onih koje se koriste u inostranstvu.

Tolerancija javnosti prema teškim ograničenjima je opala jer ljudi zatvoreni kod kuće kažu da se bore da dobiju pristup hrani i lekovima.

Komunistička partija Kine je prošlog meseca obećala da će im smanjiti teškoće, ali je porast broja infekcija podstakao gradove da pooštre kontrolu.

Protesti tokom vikenda bili su izazvani gnevom zbog smrti najmanje deset ljudi u požaru prošle nedelje na krajnjem zapadu Kine, što je izazvalo ljutita pitanja na internetu o tome da li su antivirusnim kontrolama bili blokirani vatrogasci ili žrtve koje su pokušavale da pobegnu.

Većina demonstranata se tokom vikenda žalila na prekomerna ograničenja, ali su neki okrenuli svoj gnev na Sija, najmoćnijeg kineskog lidera od 1980-ih. Tako je masa u Šangaju u subotu skandirala: „Si Đinping! Sidji dole! KPK! Sidji dole!“. Takva direktna kritika Sija je bez presedana.

U inostranstvu je bilo skupova podrške demonstracijama u Kini, a strane vlade su pozvale Peking na uzdržanost.

Američki državni sekretar Antoni Blinken je novinarima rekao da je američki stav o protestima u Kini isti kao i o demonstracijama bilo gde: „Podržavamo pravo ljudi da svuda mirno protestuju, da iznesu svoje stavove, svoju zabrinutost, svoje frustracije“, rekao je on danas u Bukureštu, u Rumuniji.

U Velikoj Britaniji čija je vlada pozvala kineskog ambasadora da protestuje zbog hapšenja i premlaćivanja kamermana Bi-Bi-Sija u Šangaju, ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli je rekao da je „neverovatno važno da štitimo slobodu medija. To je nešto veoma, veoma u srcu britanskog sistema vrednosti“.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan osporio je britansku verziju događaja, rekavši da se Edvard Lorens nije identifikovao kao novinar i optužujući Bi-Bi-Si da je izvrnuo priču.

Upitan o kritikama postupanja vlasti, Žao je branio antivirusnu strategiju Pekinga i rekao da su ljudska prava zaštićena zakonom. Vlast pokušava da „pruži maksimalnu zaštitu života i zdravlja ljudi i da smanji uticaj kovida na društveni i ekonomski razvoj“, rekao je on.

Vang Dan, bivši studentski vođa demonstracija 1989. koji sada živi u egzilu, rekao je novinarima u Tajpeju, na Tajvanu, da najnoviji protest „simboliše početak nove ere u Kini… u kojoj je kinesko građansko društvo odlučilo da ne ćuti i da se suprotstavi tiraniji“, ali da će vlasti Kine verovatno odgovoriti „većom silom, da nasilno potisnu demonstrante“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.