Ruski gas, kineska tehnologija i odgovor Evrope: Klara Ridenstajn i Bil Ečikson za CEPA

Kao odgovor, Evropska komisija je predstavila niz predloga za zaštitu svoje ekonomije.

Plan ima za cilj pooštravanje izvozne kontrole, ograničavanje ulaganja u inostranstvo u osetljive industrije i skrining ulaznih stranih investicija u osetljive sektore, ukazuju u analizi za Centar za evopske analize (CEPA) Klara Ridenstajn, istraživačica u Inicijativi za digitalne inovacije pri CEPA i Bil Ečikson, saradnik u CEPA i urednik Bandwidth.

To je oprezna strategija, manje ambiciozna od američkog bezbednosnog krstaškog pohoda usmerenog na Kinu – velikim delom zbog nezgrapne strukture EU.

I dok su danas mete EU Rusija i Kina, neke od istih mera mogle bi da budu preusmerene protiv Vašingtona, posebno ako Donald Tramp bude izabran u novembru.

Paket se zasniva na geopolitičkom planu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koji nastoji da unese pitanja nacionalne bezbednosti u ekonomsku politiku.

Ovo se prevodi u pojačano javno finansiranje i zaštitne tarife ili kvote za zaštitu strateških industrija kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i poluprovodnici.

Sa obe strane Atlantika, neposredni ciljevi izgledaju slično – naneti štetu Rusiji i „umanjiti rizik“ od Kine.

Nakon potpune invazije Moskve na Ukrajinu, SAD i EU su koordinirale kontrolu izvoza Rusije. Oni su se zajedno pokrenuli kako bi sprečili Kinu da dobije najnovije poluprovodničke alate.

Holandija je zabranila izvoz naprednih mašina za proizvodnju silikonskih čipova holandskog proizvođača ASML. EU je pokrenula istragu o uvozu kineskih elektronskih vozila.

Ali ukupni evropski pristup ostaje bojažljiv. Kao jedinstvena zemlja sa jednom izvršnom vlašću, SAD se mogu kretati brže od labave federacije od 27 različitih nacionalnih država.

Dok EU vodi trgovinsku politiku, države članice ostaju odgovorne za nacionalnu bezbednost. EU može da donese novo zakonodavstvo za ograničavanje i kontrolu ulaznih investicija. Ona mora da deli odgovornost sa Parizom, Berlinom i drugim nacionalnim prestonicama za kontrolu izvoza i izlazne investicije.

Ovo pomaže da se objasni zašto bele knjige i saopštenja, a ne konkretni zakonski predlozi, dominiraju novim planom EU. Bela knjiga o kontroli izvoza istražuje načine za veću koordinaciju među nacionalnim vladama u pogledu pojedinačnih odluka.

Druga bela knjiga predlaže pokušaje da se razumeju rizici koji proizilaze iz izlaznih investicija strateških industrija EU i da se pooštri bezbednost istraživanja i razvoja u tehnologijama dvostruke namene.

Preporuka ima za cilj unapređenje bezbednosti istraživanja. U većini oblasti ekonomske bezbednosti, Brisel ima malo šta da kaže osim navijanja za kontinentalno slaganje.

Čak i kada je u pitanju skrining ulaznih investicija, koji spada u trgovinsku politiku EU, predložena obavezujuća reforma, ako bude odobrena, stupiće na snagu tek za nekoliko godina. To bi zahtevalo od svih država članica EU da stvore proces skrininga: Grčkoj, Irskoj, Bugarskoj, Kipru i Hrvatskoj trenutno nedostaje takav mehanizam.

Ali nacionalne države bi ostale krajnji arbitar — tako da bi Nemačka mogla da nastavi, na primer, da odobrava kineske investicije u luku Hamburg.

Evropsko jedinstvo protiv Rusije i Kine je teško postići. Mađarski premijer Viktor Orban dospeo je na naslovne strane zbog svog tvrdoglavog odbijanja da podrži paket finansiranja Ukrajine i zbog privlačenja kineskih investicija.

Nemački posao zavisi od prodaje Kini. Nasuprot tome, druge zemlje EU na čelu sa Baltikom veruju da blok ne ide dovoljno daleko u zaštiti i od Rusije i od Kine. Brisel se suočava sa teškim poslom harmonizacije evropskog pristupa.

Očekujte turbulencije. Sa obe strane Atlantika predstoje izbori. Šumovi o američkom protekcionizmu su sve glasniji. Nova američka administracija mogla bi da cilja ne samo Kinu, već i EU.

Bivši predsednik Donald Tramp već je najavio svoje namere da uvede visoke carine na svu robu koja se uvozi u SAD. To bi uticalo na Evropu zajedno sa autoritarnim državama.

Dakle, dok su planovi za ekonomsku bezbednost Evrope sada usmereni na Rusiju i Kinu, ovo bi se moglo promeniti. Evropski komesar Tijeri Breton, glavni arhitekta kampanje za digitalni suverenitet kontinenta, najavio je procene bezbednosnog rizika za ključne tehnološke proizvode, uključujući poluprovodnike, oblak, satelitsku povezanost i analitiku podataka.

SAD i demokratske azijske zemlje dominiraju ovim poljima. Ove procene bezbednosnog rizika bi trebalo da uzmu u obzir „geopolitičke faktore“.

Komesar Breton je već signalizirao svoju nameru da smanji evropsko oslanjanje na oblak kojim dominiraju SAD.

Novi plan ekonomske bezbednosti EU prepoznaje izazove da se suprotstavi ruskoj agresiji i kineskim pretnjama – i pad globalnog konsenzusa o slobodnoj trgovini.

Zemlje širom sveta podižu više ekonomske zidove. Ovaj promenljiv geopolitički pejzaž će testirati transatlantsko jedinstvo, čak i sa najambicioznijim evropskim planom ekonomske bezbednosti, zaključuju Ridenstajn i Ečikson.