Nove sankcije politička igra, ruski gas Evropi i dalje potreban

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, na predstojećem samitu G7, koji će se održati u japanskom gradu Hirošima od 19. do 21. maja, zemlje članice te grupe planiraju da zabrane obnovu transporta gasa kroz gasovode Jamal – Evropa i Severni tok 1.

Oba ova gasovoda, Moskva je prethodno zatvorila, a u međuvremenu je Severni tok 1, kao i Severni tok 2 koji nije ni startovao sa radom, sabotiran od strane još uvek nepoznatog počinioca. Ako bi G7 i Brisel zaista doneli odluku kakvu u svom tekstu nagoveštava Fajnenšel tajms zemlje Evropske unije ruskim gasom bi tada mogle bi da se snabdevaju samo preko Ukrajine i gasovoda Turski tok, koji prolazi i kroz teritoriju Srbije. Dakle, bez ruskog prirodnog gasa ostale bi zemlje poput Nemačke i Poljske.

One bi mogle kao zamenu da koriste prirodni gas iz drugih izvora, primera radi Norveške, tečni prirodni gas koji se doprema do terminala u Evropi, da ga kupuju od drugih država Evropske unije kao i da koriste zalihe iz svojih skladišta gasa. Iako ne bi mogle da dobijaju ruski “plavi energent” ipak bi i dalje mogle da koriste tečni prirodni gas koji prodaje Moskva.

Naime, uprkos padu uvoza gasa iz Rusije za oko 80 odsto nakon napada Moskve na Ukrajinu, uvoz tečnog prirodnog gasa u Evropsku uniju iz te zemlje prošle godine je bio najveći od 2019. godine. Uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije u zemlje Evropske unije u 2022. godini porastao je za 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, uvoz LNG je dostigao trogodišnji maksimum od 19,2 milijarde kubnih metara i porastao je u odnosu na obim iz 2020. godine za 31 odsto.

Dnevni uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije u EU sredinom marta bio je vredan deset miliona evra dok je za ruski prirodni gas iz cevovoda plaćeno 30 miliona evra, a isto po toliko za sirovu naftu i naftne derivate iz te zemlje. Ovi podaci pokazuju da je i pored sankcija Moskvi, Evropska unija i dalje najveći kupac njenih energenata odmah posle Kine.

Međutim, u slučaju da se sankcije, kada je reč o uvozu gasa, prošire nakon sastanka u Hirošimi, to bi moglo negativno da utiče na privredne aktivnosti nekih zemalja Evropske unije naročito Nemačke koja je pre vojne intervencije Moskve u Ukrajini uvozila čak oko 55 odsto svojih potreba za gasom iz Rusije.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da Nemačka ali ni druge zemlje ne mogu da nađu alternativu za ruski gas.

– Jednostavno na tržištu ga nema u dovoljnim količinama iz drugih izvora i ruske isporuke se ničim ne mogu nadomestiti. Takođe, zemlje Evropske unije nemaju dovoljne rezerve gasa u svojim skladištima da bi na osnovu toga mogle da nadoknade nedostajuće količine ruskog gasa. Da je to tako najslikovitije pokazuje podatak da su rezerve gasa u podzemnim skladištima u EU bila za 30 odsto manja prošle godine nego što je to bio slučaj 2021. godine. Evropska unija bi dakle, u slučaju dodatnih sankcija, bila u problemu a posebno Nemačka u kojoj je potrošnja gasa velika – objašnjava Vuletić.

On ističe da je jedina mogućnost da se nađe zamena za ruski gas u Evropskoj uniji vraćanje na veće korišćenje uglja, kao što to čini Nemačka, i upotreba nukelarne energije, a nijedno ni drugo nije popularno u zapadnim zemljama koje pokušavaju da se u potpunosti odreknu od dobijanja energije na taj način.

Ekspert za energetiku Miodrag Kapor pak kaže za Danas da odricanje od gasa u još većem obimu od sadašnjeg ne bi bilo fatalno za zemlje Evropske unije.

– Do svega ovoga je došlo iz političkih razloga odnosno napada Rusije na Ukrajinu. Svakako da određenih gubitaka za EU u tom segmentu ima. Cene gasa koji dobijaju iz drugih izvora zemlje Evropske unije plaćaju skuplje od ruskog gasa. Dodatno odricanje može da stvori nove probleme ali to nikako ne znači da Evropa ne može da funkcioniše bez ruskog gasa. Naprotiv može jer alternativa postoji. Podaci pokazuju da je udeo ruskog gasa u uvozu EU opao sa oko 40 odsto na oko 10 odsto što je dokaz da se bez njega svakako može, jer je pronađena alternativa. Između ostalog i kroz tečni prirodni gas. Jedan od načina je svakako i korišćenje uglja u datim uslovima a u cilju prestanka zavisnosti od ruskog gasa – navodi Kapor.

Kao rezultat, udeo ruskog gasa u uvozu EU pao je sa preko 40 odsto na oko 10 odsto.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da će o slučaju da se zabrani snabdevanje gasom EU kroz gasovode Jamal – Evropa i Severni tok 1 to biti odluka donesena u političke svrhe.

– Treba uzeti u obzir da Severni tok 1 u ovom trenutku ne funkcioniše zbog sabotaže. Lako je sada zapadnim zemljama kada ne moraju da koriste gas za grejanje, jer je grejna sezona okončana da se odriču ruskog gasa. Mislim da će sasvim drugu priču pričati u avgustu i septembru kako se nova grejna sezona bude približavala. Nelogično je da recimo Evropska unija dozvoli Mađarskoj da se snabdeva preko Ukrajine i Turskim tokom, a da recimo Nemačkoj preseče sve kanale. Ne verujem u takvu mogućnost. Ako se odluka donese biće redigovana pred zimu ili će biti dozvoljeno izuzeće za zemlje kojima je ruski gas potreban za normalno funkcionisanje pa će shodno tome nastaviti da ga uvoze – zaključuje naš sagovornik.