EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKODanas će biti imenovan dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, a posmatrači smatraju da bi Nobelov komitet svojim izborom mogao da pošalje upozorenje na rat u Ukrajini ili klimatske promene.
Stručnjaci za nagradu su podeljeni oko mogućeg pobednika.
Jedna strana smatra da će ovogodišnji izbor laureata izraziti kritiku ruske invazije na Ukrajinu. Drugi veruje da će to naglasiti hitnu potrebu borbe protiv globalnog zagrevanja.
Ove godine bilo je ukupno 343 tajne nominacije, tako da je petočlani Nobelov komitet mogao da iznenadi stručnjake i odluči nešto sasvim drugo.
Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira (PRIO) u Oslu, rekao je da beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovska i zatvoreni kritičar Kremlja Aleksej Navaljni zaslužuju da budu zajedno odani, piše Jutarnji list.
„Obojica su šampioni nenasilnih prodemokratskih aktivnosti u svojim zemljama“, rekao je on.
„I Navaljni i Tihanovska su takođe jaki protivnici rata u Ukrajini“.
Još od Drugog svetskog rata nije bilo rata između dve zemlje tako blizu Osla, gde se nalazi Nobelova nagrada za mir.
Komitet bi takođe mogao da pošalje poruku osude rata u Ukrajini i dodeli Nobelovu nagradu onima koji dokumentuju ratne zločine u Ukrajini, kao što su Međunarodni krivični sud ili istražitelji Bellingcata.
Sad ili nikad
A na primer ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, simbol ukrajinskog otpora i jedan od favorita na kladionicama?
„Komitet će verovatno biti veoma oprezan u vezi sa dodeljivanjem nagrade predsedniku u ratu… bez obzira na invaziju Ukrajine“, rekao je Urdal.
„Zločina će uvek biti, čak i na ukrajinskoj strani“.
Hiljade ljudi širom sveta mogu da predlože kandidate za nagradu do 31. januara, uključujući članove parlamenata i ministre iz svih zemalja, bivše laureate i neke univerzitetske profesore.
Članovi Nobelovog komiteta takođe mogu da predlože svoje kandidate na svom prvom sastanku, koji je ove godine održan ubrzo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Drugi posmatrači kažu da bi borba protiv klimatskih promena mogla da bude dostojna Nobelove nagrade nakon još jedne godine koju su obeležili ekstremni vremenski uslovi, uključujući rekordne toplotne talase u Evropi i katastrofalne poplave u Pakistanu.
Eksperti UN za klimu izdali su oštro upozorenje u veoma mračnom izveštaju u aprilu.
„Sada ili nikada želimo da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa“, rekao je Džim Skea, kopredsednik radne grupe iza izveštaja.
Bez nagrade?
„Dodeljivanjem nagrade za borbu protiv klimatskih promena, Nobelov komitet bi imao jedinstvenu priliku da prenese da se sa višestrukim krizama sa kojima se svet suočava moraju zajedno rešavati“, rekla je Oda Andersen Niborg, šef Norveškog saveta za mir.
Među imenima koja se pominju kao mogući dobitnici klimatske nagrade je švedska aktivistkinja Greta Tunberg i/ili njen pokret Fridais for the Future, zatim neumorni britanski prirodnjak Dejvid Atenboro i drugi aktivisti.
Drugi mogući laureati su generalni sekretar UN Antonio Gutereš, Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (UNFCC) i ministar spoljnih poslova Tuvalua Simon Kofe, čijoj zemlji preti porast nivoa mora.
Ukoliko odbor prizna rad u drugim oblastima, nagradu bi mogli dobiti aktivisti za ljudska prava iz Kine, Avganistana i Irana, kao i Transparensi internešenel ili Međunarodni sud pravde.
Prema Sverreu Lodgaardu, naučniku na Norveškom institutu za međunarodne odnose (NUPI), komisija bi mogla odlučiti da ove godine uopšte ne dodijeli nagradu. Poslednji put se to dogodilo pre 50 godina.
„Niko ne može da tvrdi da je postigao bilo šta veliko na polju mira, čini se da sukobi nemaju kraja, a čini se da sporazumi postoje da bi se kršili“, rekao je on za AFP.
Nobelova nagrada za mir prošle godine je dodeljena borcima za slobodu medija – Mariji Resi sa Filipina, čijem portalu preti gašenje, i Rusu Dmitriju Muratovu, kome je oduzeta licenca za novine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
