Jens Stoltenberg Foto: EPA/JULIEN WARNAND
Iz diplomatskih kuloara je procurela vest da sadašnji glavni sekretar NATO saveza Jens Stolterberg najverovatnije biti glavni sekretar ovog vojnog saveza još godinu dana. Odnosno, dilomatskim rečnikom kazano, biće zamoljen da ostane na toj poziciji.
Kako je navela agencija Rokjters, a preneli svetski mediji, mnogo je problema s kojima se ova vojna organizacija suočava i zato ne uspeva da postigne dogovor u novom prvom čoveku ove organizacije, uoči samita u litrvanskom Vilnjusu, sredinom jula.
Činjenica je da su po pitanju sukoba u Ukrajini članice nejedinstvene kada je reč o načini na koji treba delovati, a Jens Stoltenberg je zasad, kako stvari stoje, jedino prihvatljivo rešenje kako se podele unutar NATO alijanse ne bi produbljivale.
Nagađanja kako bi Stoltenbergu ipak mogao da bude produžen mandat pojavile su se još u februaru, ali on tada nije rekao ništa o tome kako će postupiti ako bude zamoljen da ostane.
Za njegove naslednike bili su viđeni Britanski ministar odbrane Ben Volas i danska ministarka odbrane Mete Fredriksen. Volas je rekao kako sebe vidi na poziciji prvog čoveka NATO, dok se neke članice neke vlade zalažu se za prvu generalnu sekretarku NATO, te se u toj kombinatorici danska premijerka Mete Frederiksen pojavila kao ozbiljna kandidatkinja.
Ipak, ko god se na tom mestu našao mora da održi jedinstvo saveznika u podršci Ukrajini, istovremeno čuvajući se od bilo kakve eskalacije koja bi uvukla NATO direktno u rat sa Rusijom. Mediji navode kako američki predsednik DŽozef Bajden veruje kako je upravo Stoltenberg uradio ogroman posao u izazovnim vremenima, što je stav i mnogih drugih saveznika, zato je u treniutnom odnosu snaga, možda najbolje iznuđeno prelazno rešenje.
Jens Stoltenberg, je rođen u Oslu pre 63 godine. Matematičar je po obrazovanju, ali i po zanimanju, do te mere da je, na pitanje koju bi knjigu poneo na napušteno ostrvo, kao prenosi madridski Pais, rekao – statistički priručnik.
Novinar madridskog dnevnika primetio je i da je „Trampovo nasleđe ponižavajuće povlačenje NATO-a iz Avganistana, posle pobede Talibana, što je pogoršalo nestabilnost organizacije. Ali rat u Evropi vratio je Alijansu njenu istorijsku misiju: Da obuzda ekspanzionističke težnje Rusije“.
Zanimljiv je podatak da je i nekada norveški premijer Jens Stoltenberg, nekoliko godina svog detinjstva proveo u Beogradu.
Jensov otac Torvald od 1960. godine bio je prvi sekretar norveške ambasade, a sam Jens Stoltenberg je u Beogradu živeo od 1962. do 1965. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
