Foto: EPA-EFE/Valda Kalnina

Jer, postavlja se pitanje da li se ovakav stav predsednice Hrvatske može tumačiti, između ostalog, kao poruka građanima sa najviše instance da se odluke Ustavnog suda ne moraju nužno i poštovati?

Boris Milošević, novoizabrani predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, podseća u izjavi za Danas da je hrvatska predsednica dala zakletvu da će se držati Ustava i zakona. Slagali se s njom ili ne svi se moraju držati i poštovati sprovođenje odluka Ustavnog suda, naglašava Milošević.

„Stajanje na stranu onih koji otvoreno kažu da odluke neće poštovati predstavlja opasan presedan i dovodi u pitanje vladavinu prava. Pogotovo kada takvo stajalište iznose nosioci najviših državnih funkcija. I kakva je to poruka građanima srpske nacionalnosti koji samo traže poštovanje zakona“, pita se naš sagovornik.

Arsen Bauk, bivši ministar uprave u vladi Zorana Milanovića, za Danas kaže da njegova politička viđenja najbolje odražavaju izdvojena mišljenja sudija Ustavnog suda Abramovića, Selenca i Kušana. Kako je naglasio, „odluku Ustavnog suda vlada je dužna da sprovede kao i lokalna samouprava, tu, na sreću, predsednica nema nikakvih ovlašćenja“.

Peđa Grbin, zastupnik u Hrvatskom saboru iz redova Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), za naš list ponovio je svoj stav koji je izneo i na svom profilu na Fejsbuku, u kojem sa čuđenjem konstatuje i pita se „kako nesprovođenje odluke Ustavnog suda može biti poštovanje tog tela?“.

Dan ranije oglasio se i Zoran Milanović, bivši hrvatski premijer i nekadašnji lider SDP, koji je kazao: „Kao što je ne tako davno pokazala razumevanje za nasrtaje Viktora Orbana na važne hrvatske interese i ispade i laži Aleksandra Vućića, predsednica Hrvatske tako sada pokazuje razumevanje za nepravdu, netoleranciju i nečovečnost“. “Statut grada Vukovara u koji su ugrađena prava manjina”, navodi dalje Milanović, “donela je HDZ-ova vlast u vreme kada su računali da ta ista prava manjine neće ni moći koristiti jer nisu dovoljno zastupljene u broju stanovnika Vukovara”.

Pošto je popis stanovnika pokazao da su se stekli uslovi za korišćenje manjinskih prava koja su im ranije data Statutom, ukazuje Milanović, “počinje licemerno osporavanje i uskraćivanje tih prava pozivanjem na prava i ugroženost većine, a što traje do danas”.

Posle sastanka sa gradonačelnikom Vukovara Ivanom Penavom, članom HDZ-a, Grabar-Kitarović je ukazala da odrečan stav Penave sudskoj odluci “nije nepoštovanje”, već poziv koji ona podržava. „Neshvatljivo je da do danas niko nije odgovarao za masakr u Borovu Selu, da niko nije rešio pitanje 30.000 logoraša, nestalih… Kako ćemo to opravdati sa ustavnog ali i moralnog aspekta?“, zapitala je Grabar-Kitarović.

Penava je prethodno rekao da se protivi odluci Ustavnog suda. I ne samo to, za njega je, kako je kazao, pokušaj uvođenja dvojezičnih ploča za vreme vlade Zorana Milanovića nerazuman potez, navodeći da Vukovar još nije spreman za to i neće biti spreman sve dok svi oni koji su taj grad razarali ne budu za to osuđeni te dok stradali ne dobiju pravdu koju čekaju već 28 godina.

Odluka Ustavnog suda

Ustavni sud Hrvatske je na sednici početkom jula prihvatio zahtev za ocenu ustavnosti Statuta Grada Vukovara, koji je podnet na predlog saborskog Odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina još u avgustu 2015. Najnovijom odlukom Ustavnog suda ukinut je član 5. Statutarne odluke i to u delu koji se odnosi na prava većnika Gradskog veća Grada Vukovara iz reda pripadnika srpske nacionalne manjine o korišćenju materijala na srpskom jeziku i ćirilici, ali tek kada to zatraže u pismenoj formi. Nakon ove odluke Ustavnog suda na usmeni zahtev se moraju osigurati na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu svi materijali za sednicu Gradskog veća, te svih zapisnici sa sednica bez ikakvih ograničenja. Sudije Ustavnog suda ukinuli su i član 6. Statutarne odluke u delu koji se odnosi na prava građana pripadnika srpske nacionalne manjine tako da im se na usmeni zahtev (a ne pismeni kako je bilo propisano) bez ograničenja (dakle bez postojanja pravnog interesa) mora osigurati dostava prepisa na srpskom jeziku i ćirilici za celi ili zatraženi deo izvornika pojedinog predmeta, propisa, akta ili isprave, odnosno dostavljanje dvojezičnog obrasca.

Povezani tekstovi