Gustavo Petrofoto EPA-EFE/Carlos Ortega

Kolumbijska vlada i najveća pobunjenička gerilska grupa u toj zemlji obnovili su mirovne pregovore u nastojanju prvog levičarskog predsednika i bivšeg gerilca Gustava Petra da se okončaju sukobi koji su za više od pola veka odneli stotine hiljada života.

Pregovore bi, kao i ranije mirovne pokušaje, mogla da zakomplikuje nesloga među pripadnicima poslednje značajne naoružane grupe iz višedecenijskog sukoba državnih snaga, levičarskih pobunjenika i desničarskih paravojnih formacija, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Pregovori vlade Kolumbije s moćnom gerilskom Nacionalnom oslobodilačkom armijom (ELN), poslednjom priznatom pobunjeničkom grupom u zemlji, obnovljeni su 21. novembra na zalaganje Petra koji je u avgustu postao prvi kolumbijski levičarski predsednik, ukazuje Agencija Frans pres.

Prvi sastanak otkako su formalni pregovori suspendovani 2019, održani su u Venecueli, pošto je Petro obećao manje ratoboran pristup okončanju nasilja naoružanih grupa, posle više od pola veka oružanih sukoba države i raznih levičarskih gerilskih grupa, desničarskih paravojnih formacija i trgovaca drogom.

Dijalog vlasti s ELN-om počeo je 2016. pod bivšim predsednikom Huanom Manuelom Santosom, koji je takođe potpisao mirovni sporazum s većom marksističkom pobunjeničkom grupom Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARK), koja se potom odrekla oružje i osnovala političku stranku.

Međutim, bivši predsednik Ivan Duke 2019. je prekinuo razgovore s ELN-om posle napada automobilom bombom na policijsku akademiju u Bogoti u kojem su poginule 22 osobe.

Obnova pregovora s najvećom preostalom pobunjeničkom grupom je značajna promena strategije pod Petrom koji je i sam bivši gerilac, ocenjuje Asošiejtid pres.

Razgovori su održani u Karakasu više od mesec dana nakon što su pobunjenici i Petrova vlada objavili nastavak pregovora, ali i nakon što su vlade Venecuele i Kolumbije obnovile diplomatske odnose. Petro se takođe u Karakasu 1. novembra sastao s liderom Venecuele Nikolasom Madurom.

Nacionalnu oslobodilačku armiju osnovali su 60-ih godina prošlog veka studenti, sindikalne vođe i sveštenici inspirisani kubanskom revolucijom. AP navodi da se veruje se da grupa ima oko 4.000 pripadnika u Kolumbiji, a prisutna je i u Venecueli, gde kontroliše ilegalne rudnike zlata i rute trgovine drogom.

ELN je postala najveća preostala gerilska grupa u Kolumbiji pošto je mirovnim sporazumom iz 2016. godine raspušten FARK. Otkako je potpisan taj istorijski sporazum, ELN je proširio svoje aktivnosti na teritorijama koje su ranije bile pod kontrolom FARK-a.

Grupa je poznata po otmicama radi otkupa i napadima na naftnu infrastrukturu. SAD i Evropska unija je smatraju terorističkom organizacijom. Prethodni pregovori s ELN-om, od kojih su neki pokušani 90-ih, nisu uspeli.

Pregovorima se ispunjava predizborno obećanje prvog kolumbijskog levičarskog predsednika, piše Fajnenšl tajms i dodaje da su mirovni razgovori s ELN-om deo je širih Petrovih poziva na „totalni mir“ s mnoštvom naoružanim grupama koje operišu u latinoameričkoj zemlji.

Pored Venecuele, garanti mirovnog procesa će biti i Kuba i Norveška, koje su i ranije posredovale u pregovorima kolumbijske vlade i pobunjeničkih grupa. Kolumbijska vlada je saopštila da će se pregovori održati po rotaciji u te tri zemlje, mada Kuba i Norveška to nisu potvrdile.

U okviru napora za mir s naoružanim grupama, Petro je obećao i da će u potpunosti sprovesti dogovor s FARK-om, pošto su kritičari optuživali njegovog prethodnika Dukea da namerno usporava proces. Delovi FARK-a koji nisu demobilisani posle sporazuma 2016. sada su članovi drugih oružanih grupa s kojima Petro namerava da razgovara.

U kolumbijskom građanskom ratu, koji su decenijama vodile vladine snage, levičarske gerilske grupe i desničarske paravojne formacije, između 1985. i 2018. ubijeno je 450.000 ljudi, dok su milioni raseljeni, ukazuje list, navodeći da su se skoro sve naoružane grupe oslanjale na trgovinu drogom, otmice i iznude da bi ojačale svoj finansije.

Pregovore bi, međutim, moglo da zakomplikuje neslaganje među članstvom ELN-a, ocenjuje Fajnenšel tajms.

Zbog neslaganja u redovima gerilaca, kako navodi Rojters, nisu uspeli ni prethodni pokušaji vlasti za pregovore s ELN-om.

Iako lideri kažu da u ELN-u postoji jedinstvo, ostaje nejasno koliko pregovarači imaju uticaja na aktivne jedinice, ističe Rojters, dodajući da većina pregovaračkog tima ELN-a starija od mnogih članova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.