Tri scenarija o podeli Ukrajine lista bliskog Kremlju

Kako piše u tekstu, dok se situacija u Ukrajini razvija i menja „kaleidoskopskom brzinom jedno je jasno: Ukrajine kakva je do sada bila više neće biti“.

I mada se operacija „demilitarizacija i denacifikacije nastavlja”, piše u tekstu, već se postavlja pitanje: šta dalje?

“Precrtavanje političke karte je neizbežno”, piše list.

Jasno je, navode dalje, da ako se “unište temelji jedne desničarske nacionalističke države onda će se ona nakon nekog vremena sigurno ponovo roditi”.

Dakle, navodi ovaj režimski list, postoji nekoliko scenarija:

1.Optimitični plan

Ukrajina ostaje na sadašnjoj veličini minus narodne republike Donjeck i Luganjsk unutar njihovih administrativnih granica.

Na prvi pogled izgleda privlačno, kažu, jer će na taj način država zadržati, doduše uz određene gubitke, svoj međunarodni subjektivitet.

“Ako novoizabrana Vrhovna Rada zvanično prizna pripadnost Krima Rusiji, nezavisnost Donbasa i uvede u Ustav odredbu o neutralnom i vanblokovskom statusu vlasti, odbijanju nuklearnog oružja pa čak i izručenju ratnih zločinaca na zahtev Istražnog komiteta Ruske Federacije, te reguliše položaj ruskog jezika kao drugog državnog jezika onda će, reklo bi se, ciljevi ruske “specijalne operacije” biti ostvareni?

“Ali ništa od toga”, piše.

Jer, kako se dalje navodi, “nacionalisti navikli da reševaju problem na trgovima izaći će iz podzemlja, a onda će sve odluke i garancije postati jeftinije od papira na kome su ispisane”. List piše, da ovakva “pačvork Ukrajina, više decenija skupljana sa teritorija otrgnutih od Rusije i sopstvenih teritorijalnih darova, ne može ostati ujedinjena”.

2.Realan plan: podeliti Ukrajinu na nekoliko delova

Možda je, piše list, ovo najbolje “rešenje problema”. Može se sprovesti, kako se navodi, stvaranjem u prvoj fazi, po analogiji sa DNR i LNR, nekoliko formalno nezavisnih republika zasnovanih na pretežno ruskim govornim područjima istorijske Slobožanščine i Novorosije – Harkovski narodni, Dnjepropetrovsk, Zaporožje, Herson, Nikolajev i Odesa.

U drugoj etapi, na objedinjujućem kongresu narodnih predstavnika, oni, zajedno sa DNR i LNR, kao i Pridnjestrovom (prim.nov. nepriznata republika koja se otcepila od Moldavije i koju kontrolišu proruski separatisti) mogu da proglase stvaranje nove nezavisne države koja je u bliskim savezničkim odnosima sa Ruskom Federacijom – Novorosia.

Inače, po ekonomskom i naučno-tehničkom potencijalu, takva moć će se pokazati vrlo, vrlo održivom”, ukazuje se u tekstu.

Ostatak sadašnje Ukrajine podeljen je na dve relativno male države – užu Ukrajinu (Malu Rusiju) na zemljama tzv. Hetmanat 17. veka (sada su to zemlje Kijevske, Sumske, Žitomirske, Kirovogradske, Poltavske, Černigovske i Čerkaške oblasti) i Zapadne Ukrajine (Galicija i Volin) kao deo sadašnjeg Lavova, Ivano-Frankovska, Volinja, Ternopolja, Hmeljnicki i Rivne oblasti.

U ovom slučaju, sudbina Zakarpatja i Bukovine (černjivska oblast) nije sasvim jasna, ali će najverovatnije pasti pod potpuni ili delimični protektorat, respektivno, Mađarske i Rumunije.

3.Najradikalniji plan je potpuni nestanak Ukrajine kao sile

To je moguće, piše, samo ako kolaps zemlje nakon “specijalne operacije” postane nepovratan i potpuno nekontrolisan. “U ovom slučaju mogu se javiti jake centripetalne tendencije u Novorosiji i Maloj Rusiji, a ove teritorije će jednostavno ući u Rusiju kao republike, teritorije i regioni.

Rumunija i Mađarska će moći da polažu pravo na Bukovinu i Zakarpatje, a Poljska, u čijem su sastavu bile do 1939. na šest zapadnih oblasti. Međutim, politička struktura teritorije današnje Ukrajine je stvar bliske budućnosti. Jasno je samo da bivša država više ne postoji”.

Moskovski list potom iznosi drugo mišljenje – politikologa Petr Kuličenka.

Ne žuri da je sahraniš

Predviđanja o raspadu Ukrajine kao države, u celini ili delimično, deluju mi preterano. Da, pitanje vlasništva nad Krimom je sada definitivno i potpuno zatvoreno, Donbas – izgleda takođe. Ali šta će biti sa ostalima, za sada možemo samo da nagađamo.

Pod određenim uslovima, naravno. Prvo, nakon transformacije sadašnje unitarne države u federaciju sa širokim pravima za regione, sve do mogućnosti veta na posebno važne spoljnopolitičke odluke (kako je, inače, predloženo Minskim sporazumima).

Kako se ovo može dogoditi? I ne morate ništa da izmišljate – istorija je puna primera.

Za početak, “Zelenski i njegova pratnja beže iz zemlje (na primer, u London – pogotovo što je britanski premijer Boris Džonson već ponudio politički azil aktuelnim kijevskim vlastima), gde stvara vladu u egzilu. U međuvremenu, vlast pod kontrolom Moskve uspostavlja se u Kijevu za prelazni period”.

Politikolog dodaje da možda postoji nekoliko opcija.

Egzotičnom je nazvao opciju da se Viktor Janukovič vrati na vlast u Kijev. Janukovič je, takođe, po mišljenju ovog ruskog politikologa jedini legalno izabrani predsednik koji je svrgnut usled oružanog puča.

“Ili se stvara Privremeni komitet nacionalnog spasa (njegova analogija postoji u Moskvi već nekoliko godina) – na čijem čelu je, na primer, bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov, ili jedan od bivših čelnika Projekat Novorosija, Oleg Carev, a ima i drugih kandidata. I tek onda, posle nekog vremena – u roku od godinu, dve – održavaju se izbori, nakon čega se vlast prenosi na legalno izabranog predsednika i Vrhovnu Radu”.

Zapad, priznaje Petr Kuličenka, nikada neće priznati takvu Ukrajinu. U ovoj situaciji, ističe, nije jasno šta da se radi sa Zapadnom Ukrajinom, uporištem Stepana Bandere, gde ga slave kao heroja.

Ali to je posao, kaže, nove ukrajinske vlade i njenih novih bezbednosnih agencija. “Međutim, sadašnji nacionalizam u zapadnoj Ukrajini znatno je oslabio svoje mišiće, na nekim mestima se pretvorio u svojevrsni etnografski fenomen. Daleko opasniji od svog korova, što je čudno, u istočnoj Ukrajini”, mišljenja je ovaj politikolog, koga list predstavlja kao nezavisnog.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.