Kongres SAD: Tramp vršio pritisak na Ukrajinu da bi ostvario političku korist

Na pitanja pravnih zastupnika i predstavnika u Kongresu, najviši diplomatski predstavnik SAD u Ukrajini Vilijem Tejlor rekao je da su postojala dva kanala američke politike prema Ukrajini, regularni i neregularni, prenosi Glas Amerike.

„Ja sam radio na regularnom, podršci SAD u borbi Ukrajine protiv korupcije. Taj kanal je odgovoran za spoljnu politiku SAD prema Ukrajini. Istovremeno, susreo sam se sa neformalnim kanalom američke politike koji je uključivao Kurta Volkera, Gordona Sondlenda, Rika Perija, Mika Malvejnija i Rudija Djulijanija“, kazao je Tejlor.

On je naveo da mu je sredinom jula „postalo jasno“ da je sastanak koji je želeo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uslovljen istragom o poslovanju sina Trampovog rivala Džozefa Bajdena i mešanju Ukrajine u američke izbore, i da je taj uslov postavljen preko neregularnog kanala i Djulijanija, advokata predsednika SAD.

„Posle sam saznao da je došlo do obustave isplate vojne pomoći Ukrajini. To nas je iznenadilo jer su se Ukrajinci borili protiv Rusije i računali na podršku SAD. Rečeno je da je direktiva došla od predsednika. Tada sam shvatio da se politika vodi neregularnim kanalom“, rekao je Tejlor.

On je veoma detaljno i hronološki opisivao svoje razgovore sa zvaničnicima Trampove administracije i kako su eksplicitno govorili o principu „usluga za uslugu“.

„Ambasador u EU Gordon Sondlend rekao mi je da Tramp želi da Zelenski javno kaže da je počeo istragu o ocu i sinu Bajdenu i da sve zavisi od toga, ne samo sastanak u Beloj kući, već i isplata vojne pomoći. Sondlendu sam rekao da Tramp mora više da poštuje stranu državu i da odustane od svojih zahteva“, naveo je Tejlor.

Savetnik američkog državnog sekretara Džordž Kent govorio je o svojoj karijeri i pokušajima Rudija Djulijanija da vodi „prljavu“ kampanju protiv američkih zvaničnika u Ukrajini, prenosi Glas Amerike.

„Bilo je iznenadjujuće i veoma loše da vidimo neke Amerikance kako se udružuju sa korumpiranim zvaničnicima u Ukrajini i napadaju druge američke zvaničnike koji verno služe svojoj zemlji“, rekao je Kent.

On je kazao da SAD ne treba da traže od drugih zemalja da se mešaju u izbore i da sprovode istrage o političkim protivnicima onih na vlasti, jer to ugrožava vladavinu prava.

Tejlor i Kent su ranije ukazali da je Tramp vršio pritisak na Zelenskog da otvori istragu o Džozefu Bajdenu, bivšem potpredsedniku SAD i mogućem kandidatu demokrata na predsedničkim izborima 2020. godine, pre nego što Ukrajini bude odoborena vojna pomoć od 391 milion dolara, koje je Kijev želeo za potrebe borbe protiv proruskih separatista na istoku zemlje.

U telefonskom razgovoru 25. jula, Tramp je od Zelenskog tražio da istraži da li je Bajden kao potpredsednik SAD prekinuo istragu ukrajinskog tužioca o gasnoj kompaniji „Burisma“ u čijem je Upravnom odboru bio njegov sin Hanter, kao i istragu o poslovanju Hantera Bajdena u toj firimi i o ukrajinskom mešanju u američke izbore 2016. godine.

Tramp je danas ponovo kritikovao proces koji se protiv njega vodi u Predstavničkom domu.

„Totalna prevara u vezi s opozivom od ‘ne radimo ništa’ demokrata“, napisao je Tramp na Tviteru.

On je u drugom tvitu upitao „zbog čega je toliki fokus stavljen na svedoke iz druge i treće ruke“.

„Zbog čega je toliki fokus stavljen na svedoke iz druge i treće ruke, od kojih mnogi nikad nisu bili trampovci, ili čiji advokati nikada nisu bili trampovci, kad je sve što treba da uradite da pročitate transkript telefonskog poziva s ukrajinskim predsednikom i vidite iz prve ruke“, naveo je Tramp.

Javna saslušanja svedoka u Predstavničkom domu počela su obraćanjem predsedavajućeg Odbora za obaveštajne službe Adama Šifa koji vodi istragu u okviru procesa opoziva Trampa.

Šif je u uvodnoj reči rekao da je fokus istrage da utvrdi da li je Tramp zloupotrebio položaj i pozvao Ukrajinu da se meša u američke izbore, i da li je iznudjivao ili ucenjivao tu savezničku zemlju.

On je kazao da će odgovori na ta pitanja pogoditi ne samo budućnost Trampa, već i odrediti šta Amerikanci mogu da očekuju od bilo kog budućeg predsednika.

„Ako ovo nije za opoziv, šta je onda? Da li je predsednikova dužnost da poštuje Ustav“, upitao je Šif.

Najviši rangirani republikanac u Odboru za obaveštajna pitanja Devin Nunes nazvao je javna svedočenja „televizijskom pozorišnom predstavom u režiji demokrata“ i rekao da je ceo proces od početka orkestirana prljava medijska kampanja demokrata.

Nunes je kazao da ne treba nastaviti sa „lakrdijom“ dok se ne odgovori na tri pitanja: o vezama demokrata i uzbunjivača koji je prijavio da je Tramp zloupotrebio položaj, o ukrajinskom mešanju u američke izbore i o poslovanju sina Džozefa Bajdena, Hantera, u ukrajinskoj kompaniji Burisma.

Prva javna saslušanja svedoka u istrazi o opozivu Trampa počela su posle nekoliko nedelja pretresa iza zatvorenih vrata, u kojima su učestvovale sadašnje i bivše diplomate, zvaničnici i članovi Predstavničkog doma.

Posle Tejlora i Kenta, 19. novembra javno će svedočiti zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost Aleksander Vindman, pomoćnica potpredsednika SAD Dženifer Vilijams, bivši specijalni izaslanik u Ukrajini Kurt Volker i zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost Tim Morison.

Dan kasnije, na pitanja članova Odbora Predstavničkog doma za obaveštajne službe odgovaraće američki ambasador u EU Gordon Sondland, zamenica ministra odbrane Lora Kuper i zamenik državnog sekretara SAD Dejvid Hejl.

Bivša zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost Fiona Hil daće iskaz 21. novembra.

Proces opoziva Trampa u Predstavničkom domu Kongresa četvrti je takav slučaj u istoriji SAD. Predsednik Endrju Džonson opozvan je u Predstavničkom domu 1868. godine, a predsednik Bil Klinton 1998. godine, ali je Senat potom glasao protiv opoziva obojice. Ričard Nikson je podneo ostavku na mesto predsednika 1974. godine, pošto je bilo izvesno da će biti smenjen.