Kreativni bum u Africi: Jedina regija na svetu sa rastućom populacijom radno aktivnih ljudi

Njen uspeh naglašava sve veću popularnost ovog muzičkog žanra, što potvrđuje i više od 15 milijardi strimova na Spotify-ju. To je ujedno i deo šire kulturne renesanse, jer se afričke kreativne industrije – od muzike i filma do mode – ubrzano šire na globalnom nivou.

Uspon afričke kulture mogao bi igrati ključnu ulogu u ekonomskoj transformaciji kontinenta, nudeći značajne mogućnosti za brojne mlade ljude koji čine najveći deo populacije.

Očekuje se da će kreativne industrije činiti četiri odsto BDP-a Afrike i do 10 odsto svetskog izvoza iz oblasti kreativnih delatnosti do 2030. godine, stvarajući preko 20 miliona novih radnih mesta.

Kako ističem u novom izveštaju, rast afričkih kreativnih industrija podstiču dve ključne sile: digitalizacija i demografske promene.

Ipak, da bi se u potpunosti iskoristio ekonomski potencijal ovog sektora, oni koji donose odluke moraju da ulože u strateške projekte i sprovedu ciljane reforme.

Digitalna inovacija brzo menja kulturni pejzaž Afrike, otvarajući nove puteve za ekonomski razvoj.

Povećan pristup savremenim tehnologijama podstiče rast digitalnih platnih platformi, dok društvene mreže, servisi za strimovanje i onlajn pijace smanjuju prepreke za ulazak kreativaca i preduzetnika.

Očekuje se da će samo veštačka inteligencija (AI) do 2030. godine doprineti gotovo 1,5 bilion dolara rastu afričkog BDP-a, transformišući način na koji se kreativni rad proizvodi, distribuira i konzumira.

Između 2016. i 2022, Netflix je uložio 175 miliona dolara u Južnu Afriku, Nigeriju i Keniju, što odražava poverenje u afrički kreativni potencijal.

Demografske promene su podjednako transformativne, jer brzi rast afričke srednje klase i baze potrošača povećava potražnju za lokalno proizvedenim kreativnim proizvodima.

Do 2060. godine očekuje se da će srednja klasa činiti više od 40 odsto stanovništva kontinenta. Istovremeno, afrička populacija mladih, kako se predviđa, biće udvostručena do 2050, što čini Afriku jedinom regijom na svetu sa rastućom populacijom radno aktivnih ljudi.

Pored širenja domaćih tržišta, ovaj demografski bonus spreman je da transformiše globalni kulturni pejzaž, s afričkim kreatorima koji će igrati sve značajniju ulogu.

Donosioci političkih odluka u Africi stoje pred ključnim trenutkom da iskoriste kulturni zamah kontinenta za unapređenje ekonomskih, društvenih i razvojnih ciljeva.

Kreativne industrije zapošljavaju veći procenat mladih u poređenju sa mnogim drugim sektorima. Sa procenjenih 11 miliona mladih Afrikanaca koji će godišnje ulaziti na tržište rada do 2030. godine, usmeravanje ciljnih ulaganja u kreativne sektore moglo bi biti moćan alat za rešavanje problema nezaposlenosti mladih širom kontinenta.

U industrijama poput mode, oko 90 odsto mikro, malih i srednjih preduzeća posluje neformalno. Formalizacija ovih poslova ne samo da bi povećala produktivnost, već bi i poboljšala pristup finansijama i podržala održivi rast.

Štaviše, strukturiranija kreativna ekonomija ima potencijal da promoviše rodnu ravnopravnost, naročito u zemljama poput Etiopije, gde žene čine oko 85-90 odsto radne snage u tekstilnoj industriji.

Međutim, ostvarivanje ove vizije zahteva prevazilaženje značajnih izazova.

Afrika trenutno čini samo 1,5 odsto globalne kreativne ekonomije i pet odsto kulturnih i kreativnih radnih mesta u svetu. Sektor je sputan upornim nedostacima finansiranja, hroničnim nedovoljim ulaganjima i slabim regulatornim okvirom.

Mnoge afričke vlade izdvajaju manje od procenat svojih nacionalnih budžeta za kreativne industrije.

Zaštita intelektualne svojine i dalje predstavlja ključnu slabost, pri čemu UNESCO procenjuje da se 50-75 odsto prihoda od afričkih filmova i audiovizuelnih sadržaja gubi zbog piraterije.

Da bi se ovaj problem rešio, vlade moraju ojačati zakone protiv piraterije i poboljšati mehanizme sprovođenja tih zakona. Plan akcije Afričke unije za kulturne i kreativne industrije predstavlja korak u pravom smeru, ali njegov uspeh zavisiće od koordinisane implementacije na nacionalnom nivou, razvoja jasnih smernica o intelektualnoj svojini i jačanja institucionalnih kapaciteta.

Pored reforme intelektualne svojine, afričke vlade treba da usvoje poslovno-prijateljske politike prilagođene jedinstvenim potrebama afričkih preduzetnika i stvaralaca.

S obzirom na visok nivo neformalne ekonomije u sektoru, ovi okviri moraju biti fleksibilni i inkluzivni. Kao dobar primer ističe se sistem povraćaja troškova u Maroku, koji je privukao međunarodne produkcije i pomogao marokanskoj filmskoj industriji da ostvari rekordnu dobit u 2023. godini.

Pristup finansiranju je od suštinskog značaja. Finansijske mere uvedene tokom pandemije COVID-19, koje su pomogle umetničkom sektoru, predstavljaju koristan model kako direktna javna ulaganja mogu podržati kreativne industrije.

Strateška ulaganja u digitalnu infrastrukturu su takođe ključna, naročito za kreativne industrije poput modne internet trgovine.

Nacionalne vlade treba takođe da sarađuju sa regionalnim i međunarodnim donatorima. Ohrabrujuće je što je Afrička banka za izvoz i uvoz prošle godine najavila da će udvostručiti svoja ulaganja – na dve milijarde dolara u naredne tri godine – u inicijativu Creative Africa Nexus, koja povezuje kreativne profesionalce i investitore širom kontinenta.

Šire gledano, afričke vlade moraju razviti vizionarske politike koje će ubrzati rast kreativnih industrija.

Iskorišćavanjem talenata, inovacija i preduzetničkog duha afričke omladine, kontinent ima potencijal da pozicionira svoju kreativnu ekonomiju kao globalnu silu, podstičući rast BDP-a, šireći kulturni uticaj i oblikujući budućnost definisanu prosperitetom pod vođstvom Afrikanaca.

Autor je izvršni direktor i profesor na Tanderberd školi za globalni menadžment. Viši je saradnik u Brukings institutu i ​​istaknuti saradnik na Univerzitetu Stanford. Autor je knjige „Ostvarivanje potencijala Afrike: Putovanje ka prosperitetu“ (Brookings Institution Press, 2025).

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji