Još jedan problem za Trampa: Kina je daleko ispred SAD na ovom frontu 1

Foto: EPA-EFE/KEN CEDENO / POOL

U nedavnom intervjuu voditelj Foks njuza Bret Bajer pitao je Feliksa Čisekedija, predsednika Demokratske Republike Kongo, kako će njegova vlada uravnotežiti stalne veze sa Sjedinjenim Državama – uključujući pregovore o sporazumu o ključnim mineralima – sa svojim produbljivanjem odnosa sa Kinom. Predsednik Konga je odgovorio da uticaj Kine u Africi ne „raste“ onoliko koliko američki uticaj „bledi“.

Čisekedi je u pravu. Godine 2000. SAD su bile najveći trgovinski partner Afrike; danas je ukupna trgovina Kine sa Afrikom više od četiri puta veća od one sa SAD. Održana su dva samita američko-afričkih lidera, 2014. i 2022. godine, a nema datuma za treći, iako je Kongres krajem prošle godine usvojio zakon koji bi primorao predsednika Donalda Trampa da sazove samit ove i svake dve godine nakon toga.

U međuvremenu, Kina se sprema da sazove svoj deseti samit sa afričkim liderima 2027. godine kroz Forum o kinesko-afričkoj saradnji. Galupova anketa objavljena prošle godine pokazala je da je po prvi put kineski rejting u Africi (58%) nadmašio rejting SAD (56%).

Tramp današnjom odlukom menja svet, ovo su tri najvažnija pitanja

Obraćajući se Bajeru, Čisekedi je ukazao da bi Kongo bio „veoma srećan“ da tamo vidi obnovljeno komercijalno prisustvo SAD. Ali Trampova trgovinska politika mogla bi imati suprotan ishod. A uporni izveštaji da Trampova administracija planira da smanji broj američkih ambasada i konzulata u Africi samo će doprineti ovom padu uticaja.

Poslednjih 25 godina kamen temeljac američkog komercijalnog odnosa sa Afrikom bio je Zakon o afričkom rastu i mogućnostima (AGOA), nerecipročni trgovinski sporazum koji dozvoljava više od 6.000 afričkih proizvoda u SAD bez carina ili kvota. U periodu 2001-22, afrički članovi AGOA izvezli su u SAD nesirove robe u vrednosti od više od 100 milijardi dolara. Trgovina je uvek trebalo da bude jednosmerna, ali to ne znači da nije koristila američkim kompanijama – kao što su Levi’s, Gep i Volmart – i potrošačima.

AGOA je osmišljen da pomogne Africi da transformiše svoju proizvodnu bazu, pomerajući na taj način osnovu svog odnosa sa SAD sa pomoći na trgovinu – cilj koji bi se moglo očekivati da će podržati Trampova administracija, koja je smanjila programe inostrane pomoći.

Učešće je bilo uslovljeno promovisanjem političkog pluralizma, dobrog upravljanja i ekonomske liberalizacije od strane afričkih vlada. Studije su pokazale da trgovina sa SAD povećava proizvodnju sa dodatom vrednošću, produktivnost rada i potražnju za radnom snagom u Africi.

Ali, početkom prošlog meseca, Tramp je uveo „recipročne“ carine za mnoge afričke zemlje, pri čemu su se neki od najjačih poštovalaca AGOA-e suočili sa najvišim stopama: Lesoto (50%), Madagaskar (47%) i Mauricijus (40%). U međuvremenu, 17 afričkih zemalja koje ne ispunjavaju uslove za AGOA beneficije, uglavnom zbog lošeg upravljanja, efektivno su nagrađene daleko nižim carinama.

Tramp je gotovo odmah suspendovao većinu ovih carina, otvarajući rok od 90 dana za sklapanje novih trgovinskih sporazuma. I, u izvesnoj meri, on dobija ono što je želeo, sa AGOA zemljama koje se bore da spasu svoj preferencijalni pristup američkom tržištu. Lesoto je, na primer, dao Starlinku Trampovog saveznika Ilona Maska desetogodišnju licencu za upravljanje svojom satelitskom mrežom u zemlji.

Bez obzira na to, malo je verovatno da će Trampove carine doneti brze pobede za SAD. Afrički ministri trgovine već su se složili da ubrzaju politiku koja će promovisati trgovinu unutar kontinenta, kao i diversifikovati izvoz da bi smanjili zavisnost svojih zemalja od određenih stranih tržišta.

Dodajte tome zatvaranje Američke agencije za međunarodni razvoj i korporacije Milenijumski izazovi, zatvaranje Glasa Amerike i propadanje Predsednikovog plana za hitne slučajeve za pomoć u borbi protiv side i američki otisak u Africi se brzo smanjuje.

Ali postoji način da Afrika iskoristi interese američke administracije u korist obe strane. Trampov glavni prioritet u Africi je obezbeđivanje pristupa važnim mineralima. Ovo čini zemlje poput Konga – koja se može pohvaliti najbogatijim nalazištima bakra na svetu i sa četiri od pet najvećih svetskih rudnika kobalta – kao i Gabon, Zambiju, Južnu Afriku, pa čak i Čad, strateški važnim. SAD već pregovaraju o sporazumu o mineralima sa Kongom i drugima.

Jedini problem jeste taj što je Kina daleko ispred SAD na ovom frontu. Kineske državne kompanije i banke kontrolišu 80 odsto proizvodnje kobalta u Kongu, a 60-90 odsto svetske ponude kobalta rafiniše se u Kini, dok SAD proizvode manje od jednog odsto svetske proizvodnje kobalta.

Ova neravnoteža je naterala administraciju bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena da razvije inicijativu za koridor Lobito, čiji je cilj proširenje železničke linije od 800 milja koja se proteže od angolske luke Lobito na afričkoj obali Atlantika kroz bogat mineralima Kongo do Zambije.

Ova inicijativa – kojoj je Trampova administracija dala znak podrške – unaprediće afričku infrastrukturu uspostavljanjem partnerstava između SAD, afričkih vlada, finansijskih agencija predvođenih Afrikom, kao što je Afrička finansijska korporacija, i Evropske unije.

Ali afričke zemlje moraju učiniti više kako bi osigurale da svaki sporazum o kritičnim mineralima pruži pravi podsticaj njihovim ekonomijama, posebno insistiranjem na tome da se na kontinentu iznedri neka proizvodnja sa dodatom vrednošću.

Tramp uveo recipročne carine najvećim svetskim ekonomijama, na spisku i Srbija

Da bi upotpunile pristup ključnim mineralima Afrike, SAD bi takođe trebalo da se posvete njihovoj preradi i dodavanju vrednosti na kontinentu – na primer, preradi kobalta u prekursore baterija pre izvoza. Pošto kineske kompanije nisu pokazale interesovanje za ovo, takva razmena bi pozicionirala SAD kao vrednijeg partnera, čime bi se obezbedio njihov dugoročni pristup ovim vitalnim resursima.

S obzirom na to da Afrika ima sve minerale potrebne za proizvodnju, rasprostranjene u više od deset zemalja centralne i južne Afrike, razvoj lokalnih prerađivačkih kapaciteta bi takođe bio u skladu sa ciljevima Afričke kontinentalne zone slobodne trgovine.

I Afrika i SAD nastoje da ojačaju svoje proizvodne sektore, ali ovo nije igra sa nultom sumom. Naprotiv, pristankom da pomognu jačanje industrijskih kapaciteta Afrike, SAD bi mogle da dobiju veći pristup resursima koji su potrebni njihovoj industriji, da preokrenu pad svog komercijalnog uticaja na kontinentu i doprinesu oživljavanju šire, obostrano korisne trgovine. To bi moglo dovesti do uravnoteženijih tekućih računa, baš kao što Tramp želi.

Vera Songve, bivša izvršna sekretarka Ekonomske komisije za Afriku i generalni podsekretar u Ujedinjenim nacijama, spoljna je viša saradnica na Brukings institutu, osnivačica i predsedavajuća Fonda za likvidnost i održivost i kopredsedavajuća Stručnog pregleda za dug, prirodu i klimu. Vitni Šnajdman, spoljna viša saradnica na Brukings institutu, bila je zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za afrička pitanja tokom Klintonove administracije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Afrika Donald Tramp Kina Kongo SAD Kinšasa Vašington