Mađarska se suočava sa neviđenom krizom vode: Odbrojani dani kada je kineska industrija dobijala „slobodan prolaz“ od Orbana

Postoji više uzroka, među kojima je i višegodišnja politika vlade Viktora Orbana da privuče visoko zagađujuće i vodom veoma zahtevne kineske fabrike baterija u zemlju, piše Dejvid Kostelančik, dugogodišnji član spoljne službe SAD i nekadašnji zamenik koordinatora za prevenciju terorizma u Birou za borbu protiv terorizma pri Stejt departmentu, u tekstu za Centar za evropske analize.

Kako navodi dani kada je kineska industrija dobijala „slobodan prolaz“ od vlade u Budimpešti su završeni.

Tokom 16 godina na vlasti, Orban je kineskim investitorima garantovao velike količine vode potrebne za proizvodnju baterija u fabrikama u kineskom vlasništvu u gradu Debrecin i drugim mestima.

Klimatski uslovljene suše i rastuća industrijska potražnja za vodom učinile su da ta obećanja više nisu održiva bez ozbiljnih posledica po stanovništvo. To znači da su teške odluke sada prebačene na novog lidera zemlje Petera Mađara.

Mađar se suočava sa neposrednom ekološkom krizom koju karakteriše teška suša širom zemlje i kritično nizak nivo reka i podzemnih voda.

Nakon pobede na izborima u aprilu, on takođe pokušava da postavi politiku koja se značajno razlikuje od dosadašnjeg pristupa Orbanove vlade, dok se kineski investitori prilagođavaju novim okolnostima.

Mađarska se brzo suši. Aprilski vremenski uslovi doneli su razorne posledice po domaću proizvodnju hrane. Ukupna količina padavina u poslednjih 90 dana bila je 20–70 mm ispod proseka.

Poljoprivreda, koja je jedan od ključnih stubova mađarske ekonomije, nalazi se na kritičnoj tački. Prošle godine suša je uništila 550.000 hektara obradivog zemljišta. Trenutne procene pokazuju da će ova godina biti još gora.

Više od 90 odsto teritorije Mađarske je u neposrednom riziku od ozbiljne štete zbog suše, a poljoprivrednici ne mogu da održe prinose bez radikalnih mera.

Poljoprivredna kriza dodatno je pogoršana prisustvom stranih fabrika koje troše velike količine vode. Mađarska se pozicionirala kao evropski centar za lanac snabdevanja električnim vozilima (EV). Velike investicije dolaze pretežno od kineskih proizvođača, koje je vlada Orbana navodno procenila na oko 16 milijardi dolara.

Proizvodnja baterija je izuzetno „vodno intenzivan“ proces. Rafinerije i sistemi za hlađenje zahtevaju milione kubnih metara sveže vode dnevno.

Ova industrijska potrošnja iscrpljuje lokalne podzemne vode i direktno se takmiči sa potrebama lokalnih poljoprivrednika za navodnjavanjem. Država se suočava sa teškim izborom: da li da podstiče industrijski rast ili da zaštiti domaću prehrambenu bezbednost.

Presek mađarske vodne krize i izborni dolazak Mađara ima velike posledice po ove više milijardi vredne investicije, posebno u kontekstu obećanja nove vlade da će se suprotstaviti „prljavoj i nametljivoj“ stranoj industriji.

Pod vlašću Viktora Orbana, projekti fabrika baterija za električna vozila imali su ubrzane procedure procene uticaja na životnu sredinu.

Stranka Tisa Petera Mađara obećala je da će fabrike morati da prolaze standardne, dugotrajne regulatorne procese.

Novi premijer je obećao sveobuhvatnu reviziju postojećih projekata, uključujući i gigafabriku kompanije CATL na 546 hektara u Debrecinu.

Vlada će davati prednost snabdevanju pitkom vodom i navodnjavanju poljoprivrede u odnosu na potrebe teške industrije.

Da bi nastavile izgradnju ili rad, fabrike će verovatno biti zakonski obavezane da finansiraju i izgrade sopstvene sisteme za reciklažu tzv. sive vode.

Mađar uspostavlja nezavisno telo za nadzor visoko zagađujućih industrija, sa posebnim fokusom na fabrike baterija.

Era simboličnih i blagih kazni za ekološka curenja je završena. Nova administracija planira visoke novčane kazne ili čak obustavu rada u slučajevima ponovljenog zagađenja vode, vazduha ili toksičnim supstancama poput NMP rastvarača, zaključuje Kostelančik.