Latinoamerikanci omeli "plavi talas" 1Foto: EPA-EFE/MARILYN INDAHL

Demokrate su se nadale ubedljivoj bobedi ali nisu je dobile, predsednik Donald Tramp se nadao da će ostati na svom mestu, što bi i moglo da se dogodi.

Kako piše Si-En-En, nećemo znati ko je zapravo pobedio u trci za Belu kuću sve dok ne budu prebrojani svi glasovi, ali znamo ponešto o tome kako se zemlja promenila tokom četiri godine pod Trampom.

Za početak, znamo da je izlaznost na ovim izborima daleko nadmašila one iz 2016. godine.

Ali, to nije označilo „plavi talas“ koji su mnoge demokrate očekivale.

Umesto toga, Trampove pristalice su pojačale tempo, braneći predsednika od demokrata motivisanih da ga pobede.

Iako su se demokrate nadale da će uspeti da osvoje nove delove biračkog tela i računale na veliku podršku „manjinskih“ glasača, ispostavilo se da je do najveće promene u odnosu na 2016. došlo među belim biračima.

Ovde je važno napomenuti da su ovi podaci zasnovani na nacionalnim izlaznim anketama, koje pružaju širu sliku stanja u zemlji.

A izbori se zapravo gube ili dobijaju u pojedinačnim državama.

Ipak, ovi podaci predstavljaju dobru polaznu tačku za sticanje slike o tome kako je zemlja kao celina glasala.

Si-En-Enove izlazne ankete su kombinacija podataka dobijenih prilikom ličnih intervjua sa glasačima koji su glasali na sam izborni dan i telefonskih anketa kojima se dobija uvid u stavove onih koji su u odsustvu i pre vremena glasali poštom, a sprovodi ih istraživačka agencija Edison u ime Nacionalnog izbornog registra (NEP).

Demokrate se svaki put nadaju da će pridobiti mlade glasače da izađu na izbore.

Iako oni 2016. nisu predstavljali mnogo veći deo biračkog tela u odnosu na 2020, najmlađi glasači jesu ubedljivo više glasali za Bajdena.

Drugo ključno pitanje su bili stariji birači i to da li će oni okrenuti leđa predsedniku.

Iako se poverenje starijih prema njemu smanjilo, ipak je u tom smislu nadmašio Bajdena.

Do promene je došlo među glasačima starosti od 45 do 64 godine, koje je pridobio 2016, ali ih je izgubio ove godine.

Žene predstavljaju važan segment američke politike proteklih godina, ali Bajden je tek nešto malo premašio prednost koju je Hilari Klinton među njima imala.

Tramp je, s druge strane, izgubio podršku muškaraca.

On je pobedio među njima protiv Hilari Klinton, ali je ove godine izjednačen sa Bajdenom.

Tramp je izgubio podršku mnogih belih muškaraca, grupe koju je ubedljivo osvojio 2016, što sada nije bio slučaj.

Ali, važnija stvar za demokrate – i razlog što nisu uspeli bolje da se pokažu u trci protiv Trampa – je to što je Bajden odneo ne toliko ubedljivu pobedu kao Klinton među Afroamerikancima koji jesu u velikoj meri glasali za njega, ali ipak manje nego za nju.

Najalarmantniji za demokrate je Trampov uspeh među Latinoamerikancima.

To mu je pomoglo da zadrži Floridu, u kojoj živi mnogo Amerikanaca poreklom s Kube i Portorikanaca, ali je zaostao u Arizoni, gde ima više Amerikanaca meksičkog porekla.

Trampova najčvršća baza podrške je među belim muškarcima bez fakultetskog obrazovanja.

On je ponovo pobedio među njima, iako u manjoj razmeri.

Interesantnija je, možda, činjenica da je izgubio među muškarcima belcima koji imaju završen fakultet.

Bajdenov najubedljiviji predizborni argument bio je da on može ponovo da osvoji jedan deo glasača belaca iz radničke klase koji su se 2016. u zemljama Pojasa rđe opredelili za Trampa.

Bajden je zasigurno nadmašio Hilari Klinton među belim muškarcima i ženama bez fakultetske diplome.

Napravio je i prodor među belim fakultetski obrazovanim muškarcima ali je imao manje uspeha kod belih žena sa fukultetskom diplomom nego Klinton.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.