Preminuo bivši premijer Francuske Lionel Žospen

U saopštenju porodice navodi se da je imao „ozbiljnu operaciju“ i da se u januaru vratio kući na odmor, bez navođenja detalja.

Žospen je uveo 35-časovnu radnu nedelju i građanske zajednice za istopolne parove. Bio je na čelo vlade od 1997. do 2002. godine, pre nego što je izgubio na predsedničkim izborima od krajnje desnice.

Pristalicama je Žospen bio pošten i strog. Njegovi kritičari su ga smatrali bezličnim tehnokratom.

Platio je visoku cenu zbog nedostatka harizme kada se kandidovao za predsednika 2002, navodi France  24.

Bivši profesor ekonomije, Žospen se predstavljao kao „čist par ruku“ u poređenju sa svojim konzervativnim rivalom, korumpiranim, ali druželjubivim i harizmatičnim Žakom Širakom.

Međutim, tada ga je lider krajnje desnice Žan-Mari Le Pen pretekao i plasirao se u drugi krug, primoravši njegove birače da u drugom krugu podrže Širaka.

Poraz od Le Pena naveo je Žospena da objavi povlačenje iz politike.

Liderka krajnje desnice Marin Le Pen reagovala je smrt Žospena, nazvavši ga „čovekom integriteta“.

„Lionel Žospen je bio politički protivnik čije smo politike osporavali dok je bio premijer“, napisala je Le Pen na mreži X.

„Ipak, on je takođe bio čovek integriteta sa leve strane, jedini koji je imao hrabrosti, nakon predsedničkih izbora 2002, da osudi besramnu laž o fašističkoj pretnji koja je panično podsticana i sa desnice i sa levice između dva kruga.

„Skromnog porekla“

Iako je naočiti intelektualac sa naočarima i belim kovrdžama bio priznat kao efikasan premijer, njegov nedostatak povezanosti sa javnošću uvek ga je činio malo verovatnim „ocem nacije“.

Rođen 12. jula 1937. u pariskom predgrađu Meudon u protestantskoj porodici srednje klase. Žospen se kao tinejdžer pridružio izviđačima i bio strastveni košarkaš.

„Dolazim iz skromnog okruženja. Nemam apsolutno nikakvu želju da pripadam nekoj vrsti ‘više klase’“, rekao je u kasnijim godinama.

Kao student politike, protivio se ratu Francuske protiv boraca za nezavisnost u Alžiru i nakratko koketirao sa trockizmom.

Ali, kao i generacije poslovnih i političkih lidera pre i posle njega, studirao je na elitnoj Nacionalnoj školi administracije (ENA).

Žospen je započeo karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova, a radio je i kao akademik pre nego što se pridružio Fransoa Miteranu u pokušaju reforme Socijalističke partije.

Nakon Miteranove istorijske pobede 1981. godine, njegov poverljivi savetnik preuzeo je vođstvo stranke.

Žospen je dva puta biran u parlament, predstavljajući radnički 18. okrug Pariza, a kasnije i jugozapadni region Gornja Garona.

Godine 1988. postao je ministar obrazovanja u vladi reformističkog premijera Mišela Rokara, gde je u roku od četiri godine osnovao sedam novih univerziteta.

Međutim, kako su optužbe za korupciju i političke igre protiv Miterana rasle, njegovi odnosi sa predsednikom su se udaljili.

Kandidujući se za naslednika svog bivšeg mentora 1995. godine, Jospin je iznenadio mnoge socijaliste tvrdnjom o „pravu na inventuru“ Miteranovog nasleđa — pravu da preispita rezultate koje su lojalisti smatrali svetim.

Te godine je tesno izgubio predsedničke izbore od Širaka.

Dve godine kasnije, međutim, Jospin je donekle „uzeo revanš“ kada je samouvereni Širak raspisao vanredne parlamentarne izbore, očekujući laku pobedu svoje desničarske stranke RPR.

Socijalisti su pobedili, što je dovelo do pet godina neugodne „kohabitacije“ između Širaka kao predsednika i Žospena na čelu vlade.

Žospen, koji ima dvoje dece iz prvog braka, te godine se ponovo oženio feminističkom filozofkinjom Silvijan Agacinski.

Predsednik Emanuel Makron pohvalio je Žospena na mreži X zbog njegove „hrabrosti i ideala napretka“.

Kao premijer, vodio je pragmatičnu ekonomsku politiku i nastojao da iskoreni korupciju, imenujući samo ministre bez skandala u svoj tim.

Smanjio je nezaposlenost i podstakao rast, ali su njegovi društveni reformi obeležile njegov mandat.

Pored smanjenja radne nedelje za četiri sata, uveo je građanske zajednice – čime je postavio temelje za zakon o istopolnim brakovima koji je usvojen više od decenije kasnije, uprkos masovnim protestima.

Međutim, Žospen je napravio greške tokom predsedničkog revanša 2002. protiv Širaka, uključujući i neprimerene komentare o starosti protivnika koji su ocenjeni kao neprikladni.

Na kraju je završio na trećem mestu, iza Širaka i Le Pena, u jednom od najvećih političkih iznenađenja u posleratnoj Francuskoj.

„Preuzimam punu odgovornost za ovaj poraz“, izjavio je tada povlačeći se iz politike uz negodovanje svojih pristalica.

Kasnije je za svoj poraz okrivio neuspeh drugih levičarskih frakcija da ga podrže, što je podelilo glasove birača.