Ima prilično komplikovane matematike: Danas su važni izbori u Mađarskoj, kako ih pratiti kao profesionalac?

Ovi izbori privlače pažnju širom sveta zbog Orbanovog nesrazmernog uticaja kao najistaknutijeg saveznika u EU i američkog predsednika Donalda Trumpa i ruskog predsednika Vladimira Putina.

I u Vašingtonu i u Moskvi, odlazak mađarskog lidera bio bi doživljen kao udarac.

Sa američke strane, Tramp i njegovi MAGA saveznici su ga direktno podržali, videći ga kao pionira svog oblika hrišćanski orijentisanog nacionalizma.

Sa ruske strane, Orban se pokazao kao koristan, odlažući i blokirajući mere EU podrške Ukrajini.

Anketa Politico pokazuje da je premijer sada u problemima, jer njegov izazivač Peter Mađar i njegova centar-desna stranka Tisa imaju ubedljivo vođstvo.

Međutim, brojke u anketama ne znače nužno i broj poslaničkih mesta – posebno ne u komplikovanom mađarskom izbornom sistemu.

Većina birača glasa i za kandidata u svojoj izbornoj jedinici i za stranačku listu, uz precrtane izborne okruge koji su prilagođeni u korist vladajuće partije i glasove koji dolaze iz inostranstva.

Nije lako razumeti ovaj izborni sistem, ali evo svega što treba znati pre nego što počnu stizati prvi rezultati.

Organizacija glasanja

Birališta se otvaraju u 6:00 i zatvaraju u 19:00 12. aprila. Birači koji su u redu u trenutku zatvaranja i dalje će moći da glasaju. Svi mađarski državljani stariji od 18 godina imaju pravo glasa, kao i neki stariji od 16 godina ako su u braku.

Većina će glasati dva puta: jednom za kandidata koji se bori za direktan mandat u svojoj izbornoj jedinici, i drugi put za stranačku listu koja važi na nacionalnom nivou.

Birači koji pripadaju registrovanoj etničkoj zajednici mogu glasati i za listu nacionalnih manjina – iako samo nemačka i romska manjina imaju dovoljno glasova da izaberu predstavnika.

Šta kažu ankete?

Mađarske ankete se znatno razlikuju u zavisnosti od istraživača i organizacija koje ih naručuju ili sprovode.

Politikov „Poll of Polls“, koji objedinjuje rezultate različitih istraživanja, pokazuje da stranka Tisa Petera Mađara ima 49 odsto, 10 poena više od Orbanovog Fidesa koji ima 39 odsto.

Politiko je isključio neke anketare jer nisu ispunjavali kriterijume u pogledu veličine uzorka, metodologije ili transparentnosti finansiranja i naručilaca istraživanja.

Ako bi se i oni uzeli u obzir, razlika između dve stranke bi se smanjila – ali se ne bi preokrenula u Orbanovu korist.

Ipak, ankete o namerama birača retko se poklapaju tačno sa izbornim rezultatima, a uz mađarski (zamagljujuće složen) izborni sistem i mapu izbornih jedinica skrojenu kroz praksu namernog crtanja granica izbornih jedinica tako da jedna politička stranka ili grupa dobije prednost na izborima udeo glasova ne znači i konačnu političku snagu.

Na izborima 2022. ankete su ukazivale na tesnu trku između Orbana i tadašnjeg protivkandidata Petera Marki-Zaja.

Međutim, Fides je na kraju osvojio čak 54 odsto glasova za stranačku listu, naspram 34 odsto opozicije, i osvojio 87 od 106 mandata u izbornim jedinicama.

To je Fidesu donelo 135 od 199 mesta u parlamentu – odnosno 67,8 odsto.

A to je bez računanja Imrea Ritera, predstavnika nemačke manjine u Mađarskoj i bivšeg saradnika Fidesa, koji je često podržavao vladajuću koaliciju.

Složeni mehanizmi brojanja

Mađarski parlament ima 199 poslanika, od kojih se 106 bira u izbornim jedinicama. Taj deo je jednostavan: kandidat sa najviše glasova osvaja mandat.

Preostalih 93 mesta popunjava se sa nacionalnih stranačkih lista — i tu stvari postaju komplikovane.

Samo stranke koje osvoje najmanje 5 odsto glasova mogu dobiti mandate sa liste.

Ali obračun tih mandata ne zasniva se samo na listićima za stranke – to bi bilo previše jednostavno.

Umesto toga, u računicu ulaze i glasovi iz izbornih jedinica (od 106 mandata).

To uključuje i glasove koji su išli neizabranim kandidatima, ali i „višak“ glasova pobedničkih kandidata koji im nisu bili potrebni da pobede protivnika.

Ovo je rezultat reforme iz 2011. godine, koja se od tada često kritikuje jer je u sistem „ugradila“ element koji pojačava efekat pobednik uzima sve.

Raspodela mandata i Dontov sistem

Mandati se raspodeljuju proporcionalno prema Dontovom sistemu, ali je izborni prag niži za kandidate sa nacionalnih manjinskih lista.

Kada stižu rezultati?

Rezultati trke u izbornim jedinicama obično stižu prvi, dok udeo glasova za stranačke liste ostaje promenljiv tokom cele noći zbog složene računice.

Mađarska izborna komisija saopštila je da će brojanje glasova početi odmah po zatvaranju birališta u 19 sati, a prvi preliminarni rezultati očekuju se oko 20 sati.

Komisija navodi da očekuje da će u nedelju uveče biti prebrojano do 95 odsto glasova za stranačke liste i do 97 odsto glasova iz izbornih jedinica, ali upozorava da bi moglo da prođe i do nedelju dana dok se ne prebroje svi glasovi.

Prve projekcije novog rasporeda mandata u parlamentu očekuju se oko ponoći.

Glasovi iz inostranstva

Mađari koji žive u inostranstvu mogu glasati poštom, ali samo za nacionalne stranačke liste.

Ti glasovi poštom su 2018. bili dovoljni da odluče jedno poslaničko mesto, a 2022. čak dva. Kako analitičari sada procenjuju da bi i ovog puta mogli odlučiti o dva mandata, postalni glasovi mogu postati presudni u tesnoj trci.

U prethodna dva izbora, glasovi poštom su u velikoj meri išli u korist Orbana: Fides je 2022. dobio više od 90 odsto tih glasova, a 2018. preko 216.500 od oko 225.000.

Takav odnos je ranije doveo do toga da opozicione stranke traže ukidanje prava glasa Mađarima koji ne žive u zemlji.

Ove godine se gotovo 500.000 ljudi prijavilo za glasanje poštom – rekordan broj, a mnogi od njih žive u Rumuniji i Srbiji. Prema podacima od četvrtka, više od 321.000 tih glasova već je stiglo.

Najveća mađarska stranka u Rumuniji, Demokratski savez Mađara u Rumuniji, otvoreno podržava Fides, a lider stranke Hunor Kelemen pozvao je Mađare u Transilvaniji da podrže premijera.

Ipak, Peter Mađar je ranije ove godine pokušao da se obrati Mađarima u Slovačkoj, kritikujući tamošnje zakonodavstvo vezano za kontroverzne Benešove dekrete — skup zakona iz perioda Drugog svetskog rata kojim su etničkim Mađarima i Nemcima oduzeti državljanstvo i imovina u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

U međuvremenu, mađarski državljani koji žive u inostranstvu, ali imaju prebivalište u zemlji, mogu glasati u ambasadama i konzulatima.

Ova grupa uglavnom više podržava opoziciju, ali njihovi glasovi se računaju u domaći rezultat, i za stranačke liste i za izborne jedinice.

Ove godine se rekordan broj birača odlučio za ovu opciju – 90.734 registrovanih. Stranka Tisa je pokrenula i poseban sajt kako bi privukla ove glasače da izađu na birališta.