EPA/FIRAS ABDULLAHFrancuska je u stanju nervoznog iščekivanja dok čeka sudsku presudu u utorak, koja će odlučiti da li nacionalistička favoritkinja Marin Le Pen može da se kandiduje na predsedničkim izborima naredne godine.
Retko kada je u jednoj sudskoj odluci u Francuskoj politički ulog bio veći, piše BBC.
Najnovije ankete pokazuju da je 57-godišnja liderka Nacionalnog okupljanja (RN) u dobroj poziciji da postane sledeća predsednica Francuske.
Međutim, ako apelacioni sud u Parizu potvrdi prošlogodišnju prvostepenu presudu u njenom procesu zbog zloupotrebe sredstava Evropskog parlamenta, Le Pen će biti proglašena nepodobnom za obavljanje javnih funkcija, a njene političke ambicije bi bile uništene.
Kandidat RN-a na izborima u aprilu i maju automatski bi postao njen znatno mlađi stranački kolega, 30-godišnji Žordan Bardela. Ankete trenutno pokazuju da bi i on bio favorit na izborima – ali bi njegova mladost i neiskustvo mogli da dođu do izražaja kada kampanja počne.
„Zbog predsedničkih izbora, odluka koju morate doneti ima vrtoglavu težinu“, rekao je advokat Marin Le Pen, Rudolf Boselut, u završnoj reči pred sudom u februaru.
Nakon četiri meseca većanja, sud će odlučiti da li da potvrdi, poništi ili izmeni presudu i kaznu izrečenu Le Pen u martu 2025. Deset drugih funkcionera RN-a – od ukupno 25 prvobitno osuđenih – takođe su u žalbenom postupku.
U prvom suđenju, liderka RN-a proglašena je krivom jer je svesno vodila sistem u kojem su zaposleni RN-a u Parizu predstavljali da su asistenti poslanika Evropskog parlamenta u Briselu i Strazburu, kako bi bili plaćeni iz sredstava EU. Stranka je u tom periodu imala hronične finansijske probleme.
Iako malo ko – čak i u RN-u – očekuje da Le Pen bude oslobođena u žalbenom postupku, sve zavisi od kazne koju će sud izreći u utorak.
U prvobitnom suđenju, osuđena je na dve godine zatvora, koje bi izdržavala kod kuće uz elektronski nadzor. Međutim, sud joj je izrekao i zabranu obavljanja javnih funkcija u trajanju od pet godina. Ključno je da je ovaj deo kazne – za razliku od zatvorske – proglašen odmah primenljivim i nije bio suspendovan do okončanja žalbe.
U besu, Le Pen je presudu nazvala „političkom odlukom“ usmerenom na to da osujeti njen četvrti i po njenim rečima najizgledniji pokušaj da postane predsednica. Pod pritiskom, sud je odredio raniji datum za žalbeni postupak kako bi bilo vremena za eventualnu promenu kazne.
Na drugom suđenju, obe strane su iznele iste argumente. Advokati Le Pen tražili su oslobađanje, dok je državni tužilac ovog puta tražio jednu, a ne dve godine zatvora, uz elektronski nadzor, ali uz ključni deo kazne: petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija.
Ako sud prihvati predlog tužilaštva, Le Pen bi jasno bila izbačena iz predsedničke trke. U malo verovatnom slučaju oslobađajuće presude, jednako jasno bi ostala u trci.
Međutim, ono što muči francuske pravne stručnjake jeste mogućnost „međupresude“. Na primer, šta ako sud izrekne ne petogodišnju, već dvogodišnju zabranu?
U teoriji, to bi joj omogućilo kandidaturu, jer bi dve godine od prvobitne presude istekle 31. marta 2027. – nešto više od dve nedelje pre prvog kruga izbora 18. aprila.
Ali ako sud odluči da mora da nosi i elektronski nadzor godinu dana, to bi – kako sama Le Pen kaže – učinilo njenu kandidaturu nemogućom. „Kandidatu je potrebna potpuna sloboda kretanja“, rekla je. „Možete li zamisliti da svaki put morate da tražite dozvolu da odete na sastanak ili pijacu?“
Još jedna nepoznanica u slučaju, recimo, dvogodišnje zabrane obavljanja javnih funkcija jeste mogućnost obraćanja najvišem apelacionom sudu, Kasacionom sudu .
Ako bi u utorak bila proglašena krivom, ali joj ipak bude dozvoljeno da se kandiduje za predsednicu, tada joj ne bi išlo u korist da se žali Kasacionom sudu, jer bi njegova odluka koja bi stigla u januaru mogla da ide protiv nje i ponovo uvede zabranu kandidature.
Međutim, Kasacionom sudu se ne može obratiti samo optuženi – to može i tužilaštvo. U tom slučaju, Le Pen bi mogla da se kandiduje narednih nekoliko meseci (jer bi prvobitna zabrana bila suspendovana), da bi potom početkom naredne godine ponovo mogla biti proglašena nepodobnom.
Sve ove neizvesnosti dovele su do spekulacija da li se Le Pen u svom srcu već pomirila sa tim da neće moći da se kandiduje i da će kampanju prepustiti Bardeli.
U intervjuu za francusku televiziju uoči presude, delovala je gotovo smireno u vezi s tim ishodom: „Šta god da se dogodi, biću živa. Šta god da se dogodi, nastaviću borbu za svoje ideje“.
Međutim, postoji i drugo mišljenje koje sugeriše da će – uprkos uzbuđenju oko Bardele – na kraju upravo Le Pen izaći pred birače u aprilu i maju naredne godine.
Prema toj interpretaciji, koja se navodno često čuje u vladinim krugovima, sudije nisu imune na političku težinu svoje odluke i stoga bi mogle biti nevoljne da uskrate biračima tako popularnog kandidata kao što je Le Pen.
U suštini, niko ne zna kako će presuda izgledati. Jedino što je sigurno jeste da od nje mnogo zavisi. Kandidatura Marin Le Pen za predsednicu Francuske nije isto što i kandidatura Žordana Bardele.
Između ostalog, njih dvoje predstavljaju različite senzibilitete unutar nacionalističkog tabora.
Le Pen se uvek opisivala kao „ni levo ni desno“, a njena podrška je najjača među starijom radničkom klasom. Bardela više naginje ekonomskoj liberalnoj politici tradicionalne desnice-što pokazuje i njegovo nedavno povezivanje sa vrhunskim poslovnim liderima.
Stranački insajderi kažu da su njih dvoje „komplementarni“, jer privlače različite delove biračkog tela i zajedno bi mogli da omoguće RN-u da probije svoj „stakleni plafon“ i konačno osvoji vlast.
Ali koliko god umanjivali razlike – i koliko god naglašavali međusobnu lojalnost – prelazak vlasti sa iskusne, poznate i lojalnost ulivajuće „ratnice“ Marine Le Pen na neiskusnog „štitonošu“ Žordana Bardelu predstavljao bi korak u nepoznato.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
