Martina Larkin: Verovatnoća ulaska Srbije u EU do 2025.

Naša sagovornica, direktorka programa za Evropu Svetskog ekonomskog foruma Martina Larkin direktno je radila na pripremi ovog skupa, ali i ranijim aktivnostima foruma iz Davosa koje su povezane s regionalnim pitanjima i saradnjom sa Srbijom.

– Mi smo prvi put okupili lidere sa Zapadnog Balkana tokom našeg godišnjeg skupa 2018. u Davosu. Ovo će biti drugi put da će biti zajedno na skupu, zajedno sa drugim svetskim liderima, međunarodnim organizacijama, mladima i drugim relevantnim učesnicima. Ja sam srećna jer je veliki broj regionalnih lidera i lidera koji su važni za region prihvatio da učestvuje u ovom važnom strateškom dijalogu o Zapadnom Balkanu, poput austrijskog kancelara Kurca, visoke predstavnice Federike Mogerini i predsednika EBRD Sume Čakrabartija. Iskoristili smo trenutak da posle prvog regionalnog sastanka pripremimo plan za ovaj sastanak za koji se nadamo da će služiti kao platforma za delovanje u tri područja: uključivanje u biznis sektor s ciljem da se unapredi trgovina, razvoj i investicije; podvlačimo važnost usmeravanja na digitalnu agendu kako bi se pripremile buduće aktivnosti u kontekstu tehnološkog razvoja i ističemo važnost stvaranja okruženja za podsticanje odgovorne sledeće generacije lidera, kaže naša sagovornica.

Ona potvrđuje da postoje problemi koji poslednjih nekoliko godina ometaju funkcionisanje evropskog političkog sistema, ali i u takvim okolnostima, ona ne treba da zaboravi Zapadni Balkan. „Postoje brojni izazovi Evropi. Na jednoj strani, Evropa se i dalje bori s talasom populizma koji je uzrokovan migrantskom krizom i potrebom za harmoničnijim rastom. Oni već nekoliko godina ometaju funkcionisanje političkog sistema i verovatno je da će to nastaviti da čine i ubuduće.

U spoljnopolitičkim pitanjima, postoji potreba da Evropska unija nađe sebe u geopolitičkom okruženju koje je sve više obeleženo vakuumom koji je nastao američkim povlačenjem iz uloge globalnog lidera. Osim toga, Evropa ima značajne ekonomske izazove da ostane na čelu globalne ekonomije koju mi sada zovemo „četvrtom industrijskom revolucijom“. Ona posebno treba da izbegne mogućnost da zaostane za Kinom i SAD u dostizanju vodeće pozicije u budućnosti, ukazuje Martina Larkin.

* Kako ocenjujete uticaj sadašnje američke administracije na situaciju u Evropi i odnos Evrope s Rusijom?

– Sjedinjene Američke Države i dalje su vodeća svetska ekonomija. One tako utiču na sve druge velike ekonomije kao što smo to nedavno videli u pitanjima trgovine između Evropske unije i SAD. Istina je, međutim, da brojni regionalni izazovi mogu da budu i treba da budu rešavani akcijama regionalnih lidera. Naš cilj je da obezbedimo platformu da to urade.

* Kako doživljavate sadašnji trenutak u regionu?

– Situacija u regionu ostaje krhka, a tome ne ide naruku neizvesnost povodom evropske budućnosti i pogoršanja odnosa s Rusijom. Zapadni Balkan treba i može da bude snažna ekonomska snaga, ali je region još daleko od stope rasta od pet odsto, kolika je ona bila u prvoj deceniji ovog veka. Danas je rast slab i ukočen zbog strukturalnih problema, uključujući korupciju, nezaposlenost i slabe institucije. Regionalni lideri priznaju potrebu da se suoče sa ovim, a cilj našeg delovanja je da obezbedimo osnovu da se ove promene dogode i stanje unapredi i poboljša.

* Kako ocenjujete važnost regiona Zapadnog Balkana za Evropu?

– Zapadni Balkan je neverovatno važan za Evropu. Na jednoj strani, zapadnobalkanska „šestorka“ je u procesu priključivanja Evropskoj uniji do 2025, što će biti najveće proširivanje Unije u poslednje dve decenije. Postoji takođe i strateška važnost u pogledu njegovog geografskog položaja, rastućeg pritiska migracija, zbog čega ovaj region ostaje veoma važan u jačanju kontrole migracija.

* Utisak je da je region bio zapostavljen nekoliko decenija, gotovo od okončanja sukoba, osim ogromnog vojnog angažovanja i finansijske pomoći. Da pojasnim: evropske integracije regiona odlagane su dve decenije sa izgledima da se opet odlože. Ilustrujmo to time da su balkanske zemlje jedine države u Evropi bez jasnih granica i veoma, veoma slabe.

– Regionalni razvoj, naravno, veoma je krhak i neizvestan i zato je važno da se osigura dijalog i napredak kako bi se obezbedili stabilnost i razvoj. Ako se ne budemo efikasno bavili rizicima u regionu, postoji mogućnost da se region svede na grupu krhkih i slabih država. Zbog toga Svetski ekonomski forum stavlja u prvi plan svoje geopolitičko gledište prema ovom regionu s ciljem da se ostvare rast i stabilnost u regionu preko javno privatnog partnerstva i snažnog vođstva.

* Da li ćete nastaviti vaše angažovanje u regionu i pomoći da se stvori povoljna intelektualna atmosfera i pozitivna poslovna klima za dostizanje pozitivnih regionalnih ciljeva?

– Apsolutno. Mi smo na početku tog procesa. Imamo brojne mehanizme da nastavimo naše delovanje, preko angažovanja poslovne zajednice koja će, nadam se, nastaviti da investira i ohrabruje proces integracije, preko priznatih multilateralnih mehanizama kao što su Berlinski proces i predstojećeg austrijskog i rumunskog predsedavanja Evropskom unijom, a naravno i preko naših godišnjih sastanaka u Davosu. Ja bih pomenula forum Globalnih kreatora koji je mreža mladih od dvadeset i nešto godina, koji su opredeljeni da zajedno deluju na pozitivnoj transformaciji gradova u kojima žive. Oni su veoma aktivni u velikom broju gradova u regionu.

Uloga Srbije

Na pitanje kako vidi ulogu Srbije u regionu i u budućim aktivnostima Foruma, Martina Larkin kaže: „Srbija je brojčano najveća zemlja među zapadnobalkanskim zemljama i druga ekonomija po veličini po bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika. Ona ima veoma značajnu ulogu u postizanju stabilnosti i ekonomskog prosperiteta regiona. Srbija i Crna Gora, koje su već počele svoj pristupni proces EU, viđene su kao prve dve zemlje regiona koje će učiniti prekretnicu 2025. godine – predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker lično je potvrdio da on očekuje Srbiju i Crnu Goru u članstvu Evropske unije do 2025. Važno je, međutim, da se obezbedi da zemlje regiona deluju zajedno, jer su njihova prošlost, ali još važnije, budućnost, snažno povezane, kako bi zajedničkim naporima dostigli pravi napredak i prosperitet za region i svoje narode. Tokom prošlogodišnjeg sastanka s našom sagovornicom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je predstavnike Foruma da neki od regionalnih sastanaka organizuju u Beogradu. Martina Larkin kaže da očekuje da će tokom sastanka u Sofiji biti definisane nove forme saradnje Svetskog ekonomskog foruma i Srbije. „Snažnije angažovanje Foruma u Srbiji može i međusobna saradnja može da se očekuje“, najavljuje naša sagovornica.

Geopolitika regiona

Govoreći o regionu u novom geopolitičkom kontekstu, Martina Larkin kaže da Evropa mora da očuva svoje mesto i uticaj u regionu. „Vidimo sve snažnije pokušaje vanevropskih sila da nametnu svoj uticaj u regionu ili da dominiraju u njemu. Zapadni Balkan je nedeljivi deo Evrope i Evropa treba da učini više kako bi očuvala i ojačala svoju poziciju u regionu. Pored toga, to je značajno pitanje migracija s kojim se Evropa suočava poslednjih godina i koje treba da bude rešavano uz pomoć Zapadnog Balkana.