Među preminulima od posledica korone u SAD više Afroamerikanaca

Ispostaviće se da prvobitna tvrdnja guvernera Njujorka Endrjua Koma da je korona „virus jednakosti“ nije bila na mestu. Taj nesklad naročito je izražen, piše britanski list, u gradovima kao što su Nju Orleans, Čikago i Detroit, gde živi veliki broj Afroamerikanaca.

Država Luizijana je na četvrtom mestu po broju umrlih od kovida 19 u Sjedinjenim Državama, a veliki broj umrlih je u najvećem gradu ove države Nju Orleansu, gde je 60 populacije afroameričko.

„Nešto više od 70 odsto smrtnih slučajeva od posledica virusa korona u Luizijani su Afroamerikanci“, objavio je guverner ove države Džon Bel Edvards na konferenciji za medije. „To zaslužuje naročitu pažnju i moraćemo da razmislimo šta nam je činiti da to usporimo“.

Gradovi na američkom Srednjem zapadu među kojima su Detroit, Čikago i Milvoki, takođe, prijavljuju sve veću neravnotežu kada je reč o tome ko češće oboleva i umire od virusa korona.

U Detroitu, država Mičigen, gde je gotovo 80 odsto crnih Amerikanaca, ima najveći broj koncentrovanih slučajeva virusa korona. Stopa smrtnosti u ovom gradu čini 40 odsto ukupnih smrti u državi.

U Čikagu, gde živi 30 odsto crnog stanovništva, crni Amerikanci čine 70 odsto svih slučajeva zaraze virusom korona i više od polovine smrtnih slučajeva na nivou države.

„Svi dobro znamo da postoji opšti disparitet u zdravstvenim ishodima koji se odvijaju po rasnoj liniji, a isto može važiti i za ovaj virus „, kaže Ngozi Esike, direktorka Odseka za javno zdravlje države Ilinois.

Afroamerikanci su suočeni sa većim rizikom od izloženosti virusu uglavnom zbog velike koncentracije u urbanim sredinama i zato što su mahom zaposleni u osnovnim industrijama.

Da radi od kuće može 20 odsto crnih radnika i 30 odsto belih, pokazuju podaci Instituta za ekonomsku politiku. Zbog toga je virus usmrtio u velikoj meri starije crne muškarce iako je zabeležen veliki broj zaraza i među ženama i mladim Afroamerikancima na jugu.

U međuvremenu, stručnjaci takođe ukazuju na početna istraživanja koja pokazuju veliku prisutnost kovida 19 kod osoba koje pate od gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, što su faktori rizika češći među crnim Amerikancima.

Poznato je da virus uzima danak kod osoba sa osnovnim zdravstvenim problemima, a mnoge bolnice testiraju samo one koji su primljeni u kritičnom stanju. Afroamerikanci imaju dvostruko veću verovatnoću da neće imati zdravstveno osiguranje u poređenju sa belcima i verovatnije je da žive u područjima nedovoljno pokrivenim medicinskim uslugama, gde je čak i osnovna nega retka ili skupa, prenosi britanski dnevnik.

Fondacija Century navodi da zdravstvene službe koje se nalaze u većinski afroameričkim ili latinoameričkim okruzima imaju tendenciju da pružaju zdravstvenu negu nižeg kvaliteta.

„Teško je nadoknaditi decenije, možda i vekove nejednake primene zdravstvene zaštite za ljude obojene kože“, rekao je guverner države Ilinois J. B. Pricker.

U Viskonsinu, više od polovine od 86 potvrđenih smrtnih slučajeva zabeleženo je u glavnom gradu Milvokiju.

Ograničeno testiranje i neblagovremeno informisanje javnosti dovelo je do toga da broj slučajeva zaraze za manje od dve nedelje dostigne 350. Zdravstveni zvaničnici kažu da je virus verovatno ušao u grad pošto je njegov prvi zaraženi stanovnik stupio u kontakt sa nekim iz bogatog belog predgrađa u blizini.

Državni predstavnik Dejvid Boven koji je crnac, bio je prvi zakonodavac iz Viskonsina kome je dijagnostikovan virus korona. U izjavi za Gardijan kaže da se ispostavilo da je virus preneo još na tri osobe. Samo jedna je mogla da se testira.

„Kada se bele zajednice razbole, nama u crnim zajednicama preti umiranje od istih bolesti jer nam nedostaje zdravstvena nega i često smo prepušteni samodijagnozama“, ukazuje Boven.

Prema smernicama CDC svaka država je zakonski obavezna da prati podatke o testiranju i lečenju po rasnoj liniji, kao što je bio slučaj tokom drugih epidemija. Do sada je ovakve podatke objavilo svega nekoliko država.