Merkel na vlasti 15 godina 1Foto: EPA-EFE/ JOHN THYS POOL

Merkel na svojoj poziciji namerava da ostane do kraja mandata sledeće godine. Nakon toga se „večita kancelarka“, kako je sama najavila, povlači iz politike.

Apeli Angeli Merkel da još jednom promisli o svojoj odluci da se povuče iz politike postali su glasniji tokom pandemije korona virusa kada se Merkel još jednom pokazala kao pragmatična i odlučna političarka koja svoju zemlju uspešno vodi kroz istorijsku krizu. Usprkos porastu novozaraženih poslednjih nedelja, Nemačka je još uvek među zemljama koje se najuspješnije nose s pandemijom, prenosi  portal HTR Vijesti.

Angela Merkel je rođena 1954. u Hamburgu kao Angela Kasner u porodici protestantskog sveštenika koji je porodicu preselio u DDR kako bi pomogao da verski život u „zemlji radnika i seljaka“ ne zamre u potpunosti. Angela je 1986. nakon studijskih boravka u Rusiji doktorirala fiziku i vodila miran život  sve do događaja koji su prethodili padu Berlinskog zida.

Kolova „Djevojčica“

Njeno pojavljivanje na velikoj političkoj pozornici je tesno povezano s ujedinjenjem Nemačke kada je kao pripadnica građanskog pokreta Istočne Nemačke i kasnijim ulaskom u Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) utrla put karijeri.

Po mnogima ona nije bila moguća bez mentorstva tadašnjeg kancelara i predsednika CDU-a Helmuta Kola koji je od samog početka krčio karijerni put svojoj „Mädchen“ („Djevojčici“) kako je Kol nazivao novopečenu parlamentarnu zastupnicu iz istočnonemačke provincije.

Kol je i taj koji ju je 1990., na iznenađenje mnogih, imenovao prvo za ministarski porodice i mladih, a kasnije i  ekologije. Unutarstranački uspon je okrunjen preuzimanjem funkcije predsednice stranke 2000. i brutalnim kidanjem veza s bivšim mentorom Kolom koji je CDU skandalom oko tajnih donatora odvukao u najdublju krizu u istoriji stranke.

Teško u seni kancelarke

Vlast u zemlji Merkel je preuzela 2005. nakon privremenih izbora kada je i sastavila prvu od četiri vlade. Sve odreda koalicijske: tri sa socijaldemokratima i jednu s liberalima.

Razumljiv je bio otpor socijaldemokrata prilikom formiranja poslednje koalicije: sve stranke u koaliciji s demohrišćanskom Unijom CDU/CSU i s premoćnom Angelom Merkel na čelu vlade su venule u njenoj sjeni. Koliko god su socijaldemokrati u vladama s Angelom Merkel izborili neke istorijske projekte poput minimalca, na kraju sve zasluge idu Angeli Merkel.

Razumna, pragmatična i nepretenciozna Angela Merkel se mnogima čini kao idealna protivteža alfa-mužjacima kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. U istoriju će ući njena otvorena suzdržanost u susretima s političarima poput Silvija Berlusconija ili Donalda Trumpa.

U jednom trenutku časopis Zime ju je čak nazvao „Kancelarkom slobodnog sveta“. Bilo je to u jeku izbegličke krize 2015./2016. koja je Merkel oduzela mnogo energije i glasova u korist desničarske Alternative za Njemačku (AfD).

Sudbonosno „Uspećemo!“

I dok jedni smatraju da je dobra njena odluka da otvori granice za preko milion izbeglica isprativši to istorijskom rečenicom „Uspet ćemo!“, drugi smatraju da je to bio početak njenog kraja i jedna od retkih pogrešnih procena u njenoj, pragmatičnim odlukama obeleženoj karijeri. Uzalud je kancelarka pokušavala izjavama da će se izbeglice, jednom kada prođe rat, vratiti kućama. Ova odluka je podelila naciju što je vidljivo i danas na protestima protiv mera u borbi protiv pandemije koji su u velikoj meri infiltrirani istim onim desnim snagama koje su pokrenule proteste protiv kancelarkine izbegličke politike.

Svoju, za mnoge iznenadnu, odluku o povlačenju iz politike Merkel je i donela u dramatičnim danima na jesen 2018. kada je CDU prošao katastrofalno na izborima u nekoliko saveznih pokrajina, a AfD, upravo na krilima neraspoloženja kancelarkinom izbegličkom politikom, ostvario rekordne rezultate.

Ali  Merkel usprkos tome još uvek obara rekorde popularnosti i mnogi bi je hteli videti na kancelarskoj poziciji i nakon izbora za Bundestag na jesen sledeće godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.