Milioni od prodaje ambasada i rezidencija bivše Jugoslavije 1Ambasada i rezidencija u Tokiju za koju je dogovorena prodaja (Ministarstvo spoljnih poslova BiH) / Al Jazeera

Razvijena diplomatija bivše Jugoslavije, koja je svoj zamah počela nakon prekida odnosa sa Sovjetskim savezom 1948. godine, prvenstveno u sklopu Pokreta nesvrstanih, osim uticaja ove zemlje u svetu, rezultirala je i velikim brojem diplomatskih predstavništva u brojnim državama, piše Al Jazeera Balkans.

Sam Josip Broz Tito često je, svojim brodom Galeb, posećivao mnoge zemlje, pogotovo azijske i afričke, te stvarao prijateljstva sa mnogim svetskim liderima, istovremeno raskidajući i neke druge veze.

U ovakvim diplomatskim inicijativama, bivša Jugoslavija izgradila je impozantnu mrežu diplomatskih objekata, velikih ambasada, rezidencija i stanova u svim većim gradovima svijeta – od Njujorka, Moskve, Londona, Brazilije, Tokija, Adis Ababe, Madrida… Danas njene države naslednice pokušavaju da varte imovinu, prodaju je i međusobno raspodele.

Tako je nakon Titovog rezidencijalnog stana na Menhetnu, dogovorena i zajednička prodaja još jednog diplomatskog objekta bivše Jugoslavije u inostranstvu – ambasade i rezidence u Tokiju za koje će zemlje naslednice dobiti 14,7 miliona evra.

Za rezidenciju u Njujorku zemlje naslednice dobile su 10,5 miliona dolara, a ostala je još zgrada Stalne misije bivše SFRJ, takođe u Njujorku, ambasada u Bonu  pa kompleks u Bernu, koji obuhvata ambasadu i rezidenciju.

Prema nezvaničnim informacijama, postoji ponuda za objekat u Bonu, a ponuđena cena je 3,75 miliona evra, dok je za imovinu u Bernu interes pokazala Rusija, ali još nije dala nikakvu službenu ponudu.

„Radi se o objektima koji su velike kvadrature, ni za jednu zemlju naslednicu ne predstavljaju rentabilno trajno rješenje za smeštaj diplomatsko-konzularnog predstavništva, a sa druge strane imaju visoke tržišne cene. Sve zemlje su se usaglasile da najveća dobit koja se pojedinačno može ostvariti je dobit od prodaje ovih objekata“, kaže Adnan Hadžikapetanović, sekretar Ministarstva vanjskih poslova BiH i ovlašteni predstavnik za provedbu Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji obuhvata podelu diplomatske imovine bivše Jugoslavije u inostranstvu.

On je za Al Jazeeru potvrdio da je Vijeće ministara Bosne i Hercegovine odobrilo zajedničku prodaju ambasade i rezidence bivše Jugoslavije u Tokiju, te ovlastilo ambasadora BiH u Japanu da do 31. januara potpiše kupoprodajni ugovor.

Prema Aneksu B, od zajedničke prodaje ovih objekata BiH pripada 15 posto, te je tako za stan u Njujorku dobila 1,1 miliona evra, a od kompleksa u Tokiju pripast će joj 2,17 miliona evra, od čega se moraju platiti i drugi nastali troškovi, kao naprimer usluge advokata.

Najveću početnu prodajnu vrednost ima zgrada Stalne misije bivše SFRJ na adresi 854 Fifth Avenue u Njujorku – 34,8 miliona evra.

„U ovom momentu ne možemo govoriti o konačnim cenama prodaje i to će svakako zavisiti od tržišne cene nekretnina, odnosno najbole ponude koja pristigne putem javnog oglasa. Ono što je bitno da cene ne mogu biti niže od procenjenih vrijednosti objekata i zemljišta. Ukupna procena za imovinu koja je predmet ove prodaje iznosi oko 80 miliona dolara (69,6 miliona evra), prema čemu mi očekujemo da će udeo Bosne i Hercegovine biti najmanje 12 miliona dolara (10,4 miliona evra)“, objašnjava Hadžikapetanović.

Prema nezvaničnim informacijama, ambasada u Bonu trebala bi najverovatnije biti prodata ove godine i sada je u fazi pregovora.

Zajedničku prodaju imovine bivše SFRJ radi međunarodna agencija Douglas Elliman RE koja dostavlja ponude, a kada sve države naslednice prihvate ponuđenu cenu, agencija dostavlja podatke o kupcu.

„U ovoj fazi nam nisu dostavili ko je kupac za Bon, ali su nam dostavili ponudu od 3,75 miliona evra“, kažu iz bh. tima za prvedbu Aneksa B.

Međutim, ovih pet objekata samo je mali dio imovine bivše Jugoslavije u inostranstvu. Postoji i ona koja se deli između zemalja naslednica.

Na početku je utvrđeno da se radilo o 123 nekretnine, ali kako kažu iz Ministarstva spoljnih poslova BiH, ta lista se menjala. Za neke objekte države nisu mogle dokazati vlasništvo, dok se kasnije saznavalo za dodatne nekretnine koje su pripadale Jugoslaviji, a uglavnom se radi o vojnim stanovima, kao što su stanovi u Londonu i Beču, kuća i zemljište u Albaniji i drugi objekti.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, ona je u dosadašnjoj raspodjeli dobila i preuzela ambasade u Velikoj Britaniji, Kanadi, Norveškoj, Španiji, Turskoj, Keniji i Alžiru, koju deli sa Hrvatskom, te stanove i rezidence u Austriji, Italiji, Mađarskoj i kuću u SAD-u, koju je prodala, kao i obeštećenje za objekat u Egiptu.

Od ove imovine, u funkciju diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH stavlene su ambasade u Londonu, Otavi i Oslu.

Za objekte u Mađarskoj i Španiji je započeta rekonstrukcija iz sredstava koja su takođe stečena po osnovu sukcesije i to od naplate zakupa od Srbije za korištenje zgrade u Ankari od 2012. do 2016. godine, za šta je BiH dobila gotovo pola miliona evra.

„Takođe, započeta je i rekonstrukcija i stavljanje u funkciju zgrade ambasade u Ankari, a radovi će biti finansirani od strane Grada Ankare. Objekti u Italiji (Milano), Keniji (Nairobi) i Alžiru (Alžir) su u fazi uknjiženja nekretnina u vlasništvo Bosne i Hercegovine i nakon završetka ovog postupka doneće se odluka o dalem postupanju. Za sada se oni na adekvatan način čuvaju i održavaju. Ostala preuzeta imovina je već uknjižena u vlasništvo Bosne i Hercegovine“, navodi Hadžikapetanović.

Dodaje kako je procenjeno da je vrednost imovine koju je Bosna i Hercegovina stekla u procesu raspodele približno 21,8 miliona evra. Međutim, kaže Hadžikapetanović, današnja tržišna vrednost te imovine je mnogo veća zbog reprezentativnih lokacija, veličine objekata i slično. Također, BiH je dobila novac i po osnovu toga što su Hrvatska i Srbija imale zakup pojedinih objekata.

Veliki kompleksi u Etiopiji, Rusiji, Brazilu i Indiji

Iako se Aneks B provodi relativno brzo i u dobrom usaglašavanju država naslednica, za razliku naprimer od vraćanja imovine između samih zemalja, ipak postoje brojni problemi u ovom procesu.

Tako je u nekim državama teško doći do imovine, kao naprimjer u afričkim zemljama, pogotovo u onima gde je nestabilna situacija pa ne postoji ni strana s kojom bi se moglo pregovarati.

Specifičan je slučaj i Etiopija gde je Jugoslavija imala veliki kompleks u centru Adis Abebe, kojeg danas koristi Srbija. Iako postoje priče da je taj objekat Titu svojevremenu poklonio car Haile Selasije, takav dokument još nije pronađen. Navodno se on nalazi u carskom trezoru, a vlasti Etiopije ne žele da ga pokažu. Zbog svega toga, od Srbije je prošle godine zatraženo da napusti kompleks, ali ona to još nije uradila.

Osim ovog ogromnog kompleska u Etiopiji, postoje takođe veliki objekti u Braziliji, Moskvi i Nju Delhiju. Oni će biti tema narednog sastanka Zajedničkog komiteta za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ, ali termin tog susreta još nije dogovoren.

„Međutim, već nakon obilazaka i održanih sastanaka u ministarstvima vanjskih poslova u Moskvi, Nju Delhiju i Braziliji postalo je jasno da raspodela neće biti jednostavna zbog procedura zemalja prijema, interesa država, objekti na svim lokacijama su izrazito velike kvadrature, a pojedine zemlje sukcesori imaju posebne uslove u slučaju zajedničkog korištenja prostora, pripadajućih procenata po državama i drugo“, objasnio je Hadžikapetanović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.