Ministar spoljnih poslova Portugala za Danas: Verujemo da su geopolitički interesi EU i interesi Srbije

Kako dodaje, zbog političkih kalendara obe zemlje, to nije bilo moguće ranije, “ali drago mi je da se to dešava sada, 2022. godine”.

“To je veoma dobra prilika da unapredimo našu bilateralnu saradnju i da imamo iskrene razmene mišljenja o širokom spektru tema. Zahvalan sam na dostupnosti svakom od mojih sagovornika: predsedniku Republike, predsednici Vlade, potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, kao i predsedniku Skupštine i ministarki za evropske integracije. Svi su me srdačno dočekali u Beogradu da otvoreno i ozbiljno razgovaramo o našim bilateralnim odnosima, veoma složenoj situaciji u regionu i globalnim izazovima sa kojima se svi suočavamo”, naglašava ministar Kravinjo za naš list.

* Da li postoje oblasti koje bi Srbija i Portugal trebalo da poboljšaju?

– Srbija i Portugal imaju prijateljski odnos, ali ga treba jačati i negovati: IT oblast, životna sredina i energija obnove, ali, naravno, i trgovinska razmena, su oblasti od zajedničkog interesa koje treba da istražimo. Obrazovanje i istraživanje, kao i kulturna i turistička razmena takođe su potencijalne oblasti za pojačanu saradnju.

* Da li bi, po Vašem mišljenju, Srbija trebalo da postane deo Evropske unije i šta bi Vlada Srbije trebalo da učini više na tom putu? Tu pre svega mislim na odnose i pregovore Beograda i Prištine?

– Portugal je imao koristi od integracije, pa ih podržavamo uz jedini uslov – da je potrebno ispuniti sve kriterijume. Verujemo da je proširenje neizbežno, ali naš stav je – da bi se proširenje odvijalo pod dobrim uslovima za sve, mora doći do strukturnih promena u EU. U tom kontekstu, iz ugla naše zemlje – ovo je dugoročan proces: EU ima posla, a Srbija, kao i sve druge zemlje kandidati, mora da nastavi da radi na različitim reformama koje će omogućiti ispunjavanje kriterijuma. Kao što se nadamo da je moguće ići napred u dijalogu sa Prištinom da bi se išlo napred u procesu integracije. Portugal je potpuno svestan stavova Srbije, posebno u usaglašavanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i usklađivanju sa evropskim sankcijama Rusiji. Sadašnji međunarodni kontekst dobro pokazuje u kojoj meri Evropska unija prolazi kroz ključan trenutak u svom geopolitičkom postojanju, a Srbija je nesumnjivo deo toga. Verujemo da su geopolitički interesi EU i interesi Srbije. Pomoć koju nameravate da pošaljete Ukrajini je svakako znak da je i to veoma prisutno u vašim glavama. Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, podržavamo nastavak dijaloga dok ne nađemo održivo, zadovoljavajuće rešenje za obe strane. Takođe smatramo da je neophodno sprovesti ono što je već dogovoreno i nastavićemo da podržavamo sve napore Brisela da se postigne trajno rešenje. Do tada, obe strane treba da zauzmu i zadrže angažovan i posvećen stav u vezi sa dijalogom koji će omogućiti zajednički jezik, izbegavajući eskalaciju tenzija.

* Kako vidite situaciju na Zapadnom Balkanu, s obzirom na to da desničarski pokreti jačaju ovde, ali i u celoj Evropi?

– Desničarski ekstremizam je pretnja miru i stabilnosti našeg kontinenta. Uspon ove vrste pokreta je dobro dokumentovan i to je, zaista, problem sa kojim treba da se suočimo. Kao što ste spomenuli, to nije samo problem na Zapadnom Balkanu već globalni fenomen. U ovom regionu, naravno, uticaj je drugačiji s obzirom na njegovu nedavnu istoriju, tako da način rešavanja treba da bude prilagođen u skladu sa tim. Nije samo perspektiva proširenja sama po sebi ono što će rešiti sve probleme, već moramo uzeti u obzir činjenicu da se desničarski pokreti u regionu često oslanjaju na negativan narativ nacionalizma, ksenofobije i verske netolerancije kako bi dobili podršku, što može dodatno destabilizovati region i oslabiti njegove demokratske institucije. Stoga je za rešavanje ovog pitanja važno podržati i ojačati vladavinu prava, promovisati pomirenje i podržati civilno društvo i marginalizovane zajednice – to se može uraditi uz pomoć i aktivnu saradnju Evropske unije.

“Portugal i EU su nepokolebljivi u podršci Ukrajini”

* Očekujete li da se Rusija povuče iz rata u Ukrajini? I da li mislite da bi nuklearno oružje moglo da se upotrebi?

– Svet se mnogo promenio od 24. februara. Sve pretpostavke koje smo imali o multilateralnoj arhitekturi mira i saradnje, zasnovanoj na međusobnom poverenju i dijalogu, razbijene su ničim izazvanim i neopravdanim agresorskim ratom pokrenutim u februaru protiv Ukrajine. To znači da se nalazimo na neistraženim teritorijama i budućnost nam se obraća sa mnogim pitanjima i strahovima, među kojima je i upotreba nuklearnog oružja. Svi se nadamo da se nikada nećemo približiti toj mogućnosti, jer bi ishod bio katastrofalan za sve nas, širom sveta. Što se tiče budućnosti, Portugal i Evropska unija su nepokolebljivi u podršci Ukrajini i njenom narodu u suočavanju sa ovom agresijom i odlučni da im pomognu u ublažavanju svih posledica besmislenog rata koji nastavlja da pustoši jednu zemlju i odnosi živote i, s druge strane, to takođe, sa sankcijama, sakati Rusiju i utiče na njeno stanovništvo. Što se tiče završetka rata, kao što je pomenuto, to je agresorski rat, tako da samo napadnuta zemlja može da definiše prihvatljive uslove.