„Kada platite članarinu u golf klubu, možete da igrate“: Ministri odbrane Estonije, Letonije i Litvanije spremili poruku za Trampa

I – na stranu njegova retorika kampanje – oni duboko cene podršku Donalda Trampa baltičkim državama.

Na dan otvaranja samita NATO-a u Vašingtonu, tri ministra odbrane iz ‘najugroženijih’ evropskih zemalja pokazala su koliko su se već dobro pripremili da iznesu svoj argument Trampu ako se on vrati na mesto predsednika.

Na panelu u Vašingtonu čiji su domaćini bili Politico i nemački list Velt, ministri odbrane iz Estonije, Letonije i Litvanije izneli su snažan argument za NATO alijansu koja je bila upadljivo naklonjena Trampu.

Jedan ministar je koristio rečnik koji je jasno bio namenjen bivšem predsedniku koji voli golf, investitoru koji se bavi razvojem nekretnina i ugostiteljskim poslovima.

„NATO je klub. Kada imate klupska pravila, onda poštujete pravila i očekujete da će i svi poštovati pravila“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur.

„Kada platite članarinu u golf klubu, možete da igrate. Nije važno koliko je veliki vaš novčanik“.

„Tako ja to razumem“, dodao je on.

Zemlje NATO-a koje nisu uspele da dostignu cilj alijanse za odbranu od dva odsto BDP-a bile su glavna tačka spora za Trampa tokom njegovog prvog mandata, što je dovelo do toga da je bivši predsednik jednom zapretio da će povući SAD iz alijanse ako nacije ne plate njihov pravičan udeo.

Pevkur je pozvao alijansu da poveća minimalnu ciljnu potrošnju na odbranu, iako se predviđa da će devet zemalja ove godine biti manje od cilja od dva procenta BDP-a.

„Dva procenta nije dovoljno“, rekao je Pevkur. „Moramo da idemo na 2,5, možda čak i na tri odsto“.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je prošlog meseca na sastanku sa predsednikom Džo Bajdenom da će čak 23 zemlje NATO-a dostići ciljnu potrošnju ove godine. Kada je Tramp napustio funkciju 2021. godine, manje od polovine alijanse je postiglo te ciljeve.

Ministri odbrane su više puta izrazili uverenje da će Vašington ostati privržen svojim najugroženijim evropskim saveznicima čak i ako se Tramp vrati u Belu kuću, ukazujući na to kako su SAD povećale svoj angažman na Baltiku tokom prve Trampove administracije.

„Sjedinjene Države su za nas neophodne“, rekao je letonski ministar odbrane Andris Spruds. „Istovremeno, rekao bih, obrnuto. Takođe verujemo da je NATO neophodan za Sjedinjene Države.”

Pevkur je takođe odbacio ideju da bi Baltik trebalo da bude zabrinut zbog Trampovog reizbora, tvrdeći da je rat u Ukrajini egzistencijalna borba koja podržava liberalne demokratije i mogućnost demokratske tranzicije vlasti.

„Ne treba da se plašimo izbora“, rekao je Pevkur.

U intervjuu za POLITICO, norveški premijer Jonas Gar Store je takođe postavio temu da NATO treba da potvrdi svoju relevantnost — i da stavi novac iza toga.

„NATO je uspeo da dokaže svoju vrednost svim državama članicama od 1949. godine“, rekao je on. „Verujem da za svaku američku administraciju postoje očigledne prednosti da imate 31 najmoderniju državu na svetu kao svoje bliske i posvećene saveznike, koji će ulagati u tehnologiju, ostati politički ujedinjeni i podržavati vas u velikim međunarodnim pitanjima“.

Umesto toga, ministri su najoštriju kritiku rezervisali za Bajdenovu administraciju i njen pristup Ukrajini.

Pevkur je rekao da Zapad mora da izabere da li želi da pomogne Ukrajini da se bori „koliko god je potrebno“ — ponavljajući rečenicu koju često ponavljaju Bajden i američki državni sekretar Entoni Blinken — ili želi da Ukrajini da ono što joj je potrebno da pobedi rat.

„Postoji tehnološka superiornost na Zapadu nad Rusijom, ali to trenutno ne dajemo Ukrajini“, rekao je on. „Ovo je naše strateško pitanje za budućnost“.

„Ja razumem da ’koliko je potrebno‘ nije dovoljno“, dodao je on. „To znači da nam nije potrebna samo politička posvećenost već i političke odluke“, zaključio je.