Upražnjena je jedna od ključnih funkcija u SAD: Ko su kandidati za naslednika Tulsi Gabard na mestu šefa Nacionalne obaveštajne službe SAD?

Osobu koja obavlja jednu od ključnih funkcija u Sjedinjenim Državama – direktorke Nacionalne obaveštajne službe. Prošle nedelje ona je iznenada najavila planove da podnese ostavku, piše Evropska pravda.

Zvanični razlog je teška bolest njenog muža. Istovremeno, insajderi tvrde da je šefica Nacionalne obaveštajne službe već duže vreme udaljena od izvršavanja svojih direktnih dužnosti.

I to ne najmanje zbog njenog antiratnog stava, koji je u suprotnosti sa politikom Donalda Trampa prema Iranu.

Otpor američkim vojnim intervencijama u inostranstvu, koji je nekada zbližio Gabard sa MAGA krilom Republikanske partije, na kraju je i okončao njen stvarni uticaj na mestu šefice obaveštajne zajednice, piše Evropska pravda.

Funkcija koju obavlja Tulsi Gabard je izuzetna. Praktično postoji samo u Sjedinjenim Državama – gde se obaveštajni sistem sastoji od 18 agencija, među kojima su svima poznata CIA, Obaveštajna uprava Ministarstva odbrane SAD (DIA) i Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).

Sve su objedinjene u jedinstvenu obaveštajnu zajednicu SAD, pa njihov rad koordinira poseban kabinet.

Ranije je to radio direktor CIA. Međutim, objedinjavanje rukovođenja ključnom obaveštajnom strukturom SAD i koordinacije drugih službi pokazalo se problematičnim tokom terorističkih napada u septembru 2001. godine.

Tada je izveštaj takozvane Komisije 11. septembra preporučio stvaranje zajedničkog obaveštajnog organa čiji rukovodilac neće istovremeno voditi CIA.

Tako je 2004. godine Kongres odobrio stvaranje nove funkcije – direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD.

Njegova ovlašćenja uključuju ne samo rukovođenje celom obaveštajnom zajednicom, već i ulogu glavnog savetnika predsednika za pitanja obaveštajnog rada.

Direktor Nacionalne obaveštajne službe takođe upravlja raspodelom višemilijardskog budžeta obaveštajne zajednice. Na primer, za fiskalnu 2026. godinu to je više od 80 milijardi dolara.

Među ostalim obavezama su procena efikasnosti programa i „uklanjanje rasipništva” u sistemu obaveštajnih organa.

Težina i ovlašćenja šefa Nacionalne obaveštajne službe su ogromni.

Od ljubavi do besa

Tokom cele političke karijere Gabard je bila dosledan kritičar američkih intervencija van granica zemlje. Ti stavovi nisu se promenili čak ni kada je Donald Tramp razvio sklonost ka vojnom rešavanju problema.

Gabard nije nameravala da pokaže fleksibilnost, posebno kada je reč o mogućim vojnim dejstvima protiv Irana.

U martu 2025. Gabard je izjavila da prema procenama obaveštajne zajednice Teheran ne razvija nuklearno oružje i da bivši vrhovni vođa Ali Hamenei nije dao dozvolu za obnovu nuklearnog programa koji je obustavljen 2003. godine.

Taj narativ bio je potpuno suprotan argumentima kojima se opravdavala potreba za američkim udarima.

Tri meseca kasnije, već tokom vazdušnih udara na Iran, Donald Tramp je javno izjavio da njegova šefica obaveštajne službe „greši” u tvrdnjama o iranskom nuklearnom programu.

Svoj skepticizam prema vojnom pritisku na Iran direktorka Nacionalne obaveštajne službe pokazala je i tokom leta 2025, neposredno pre početka operacije „Ponoćni čekić”, usmerene na iranska nuklearna postrojenja.

Nedugo pre toga Gabard je na društvenim mrežama objavila video o poseti japanskom gradu Hiroshima, gde je prvi put upotrebljena atomska bomba.

„Danas, kada stojimo bliže nego ikada ivici nuklearnog uništenja, političke elite i huškači rata bezbrižno raspiruju strah i tenzije među nuklearnim silama”, rekla je tada u video obraćanju.

Predsednik SAD izrazio je nezadovoljstvo tokom privatnog razgovora sa Gabard.

„Nije me briga šta je rekla. Mislim da su oni (Iranci) bili veoma blizu da se to dogodi”, rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu Air Force One.

Pokazatelj ovog sukoba bilo je i to što se Gabard nije pojavila na fotografijama iz krizne sobe Bele kuće, odakle su Tramp i njegovi saradnici pratili vojnu operaciju protiv Irana 2025. godine.

Nije iznenađenje što je Gabard uklonjena i iz procesa planiranja sadašnje američke operacije protiv Irana „Epski bes”. Umesto nje, time se bavi direktor CIA Dđon Retklif, koji je uspeo da zadrži Trampovu naklonost još od njegovog prvog mandata.

Nezadovoljstvo Trampa prema Tulsi Gabard dostiglo je vrhunac u proleće 2026. godine.

Tada je direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent podneo ostavku zbog neslaganja sa ratom protiv Irana. Taj organ je podređen kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe, ali Gabard nije osudila Kentov postupak.

Tramp je tada počeo da razgovara sa svojim timom o mogućem otpuštanju šefice obaveštajne službe.

Već 22. maja Gabard je objavila ostavku iz ličnih razloga.

„Mom mužu Abrahamu nedavno je dijagnostikovan izuzetno redak oblik raka kostiju. U narednim nedeljama i mesecima čekaju ga ozbiljna iskušenja. Sada moram da se povučem iz državne službe kako bih bila uz njega i pružila mu punu podršku u ovoj borbi”, napisala je.

Ključnu ulogu u formiranju političkih stavova Gabard odigrala je njena služba u Iraku 2004–2005. godine. Kao 21-godišnjakinja raspoređena je u medicinsku četu 29. bataljona za podršku. Kasnije je, prema njenim rečima, upravo to oblikovalo njene stavove o američkim vojnim operacijama na Bliskom istoku i u inostranstvu uopšte.

Politička karijera Gabard počela je izborom u parlament njene rodne savezne države Havaji kao kandidatkinje Demokratske partije. Godine 2013. osvojila je mesto u Predstavničkom domu SAD, gde je potom četiri puta uzastopno reizabrana.

Godine 2020. pokušala je da se kandiduje za predsednicu, ali je kasnije odustala od kampanju i podržala Džo Bajden. Već u oktobru 2022. Gabard je odlučila da napusti Demokratsku partiju, nazivajući je „elitističkom klikom ratnih huškača”.

Godine 2024. pridružila se Republikanskoj partiji.

Zahvaljujući svom izolacionističkom stavu uspela je da se približi MAGA republikancima. Tada je zadobila i naklonost Donalda Trampa, postavši kasnije glavni kandidat za mesto šefice obaveštajne zajednice.

Ipak, i demokrate i republikanci sa zabrinutošću su dočekali njeno imenovanje. Razlog su bile njene veoma kontroverzne izjave, posebno o Rusiji i njenoj agresiji protiv Ukrajine.

Na početku ruske invazije punog obima 2022. godine, Gabard je promovisala tezu ruske propagande o „bezbednosnim brigama” Moskve zbog širenja NATO-a na istok.

„Ovaj rat i patnja mogli su lako biti izbegnuti da su administracija Bajdena i NATO jednostavno priznali opravdane ruske bezbednosne zabrinutosti u vezi sa članstvom Ukrajine u NATO-u, što bi značilo prisustvo američkih i NATO trupa direktno na ruskoj granici”, napisala je na mreži X.

Iste godine Gabard je „opravdavala” postojanje bioloških laboratorija u Ukrajini koje finansiraju SAD.

Kao „dokaz” navela je dokument Pentagona o saradnji sa ukrajinskom vladom u oblasti bezbednog otkrivanja i dijagnostike bioloških pretnji, kao i smanjenja rizika povezanih sa patogenima.

Međutim, u tom saopštenju se zapravo navodi da su SAD od 2005. godine obezbedile oko 200 miliona dolara za 46 ukrajinskih laboratorija. Gabard je tu formulaciju iskoristila kao argument za postojanje američkih biolaboratorija – iako takvih, očigledno, nije bilo.

Više puta je kritikovala isporuke vojne pomoći Kijevu, nazivala ukrajinsku vlast „korumpiranom”, a samu Ukraine „nedemokratskom državom”.

„Da bi zadržao vlast, predsednik Ukrajine zatvorio je tri televizijska kanala koja su ga kritikovala, zatvorio lidera opozicione partije koja je bila druga na izborima, a potom uhapsio i zatvorio njene vođe (upravo za ono za šta optužuju Putina) – i sve to uz podršku SAD”, otvoreno je govorila Gabard.

Osim toga, optuživala je Bajdenovu administraciju da je „sabotirala” mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, tvrdeći da Vašington želi promenu režima u Rusiji. Podržavala je rusku retoriku nuklearnog zastrašivanja, govoreći o približavanju „nuklearnog Armagedona” zbog američke politike prema ratu u Ukrajini.

Pored tolerancije prema diktatorima, kontroverzu je izazvalo i Gabardino članstvo u havajskoj verskoj organizaciji Fond „Nauka identiteta”, koju često nazivaju kultom.

Grupu je 1977. osnovao Kris Batler, koji se odvojio od hinduističkog pokreta Hare Krišna. Gabard je Bstlera nazivala svojim „guruom” ili božanskim učiteljem, iako negira formalne veze sa organizacijom.

Ko će je naslediti?

Tulsi Gabard će raditi do 30. juna. Nakon toga će dužnost direktora Nacionalne obaveštajne službe privremeno obavljati bivši oficir CIA Aron Lukas.

On smatra da je sadašnja obaveštajna zajednica „besciljna, prenaduvana, nesklona riziku i ponekad udaljena od osnovne obaveštajne misije”. Kao i Gabard, negira izveštaje kongresnih i obaveštajnih odbora da je Rusija pokušala da utiče na izbore 2016. godine u korist Trampa.

Za sada nema konkretnih informacija o stalnom šefu Nacionalne obaveštajne službe.

Prema pisanju Volstrit žurnala, glavnim kandidatom trenutno se smatra zamenik direktora CIA Majkl Elis.

On je radio kao pravni savetnik Bele kuće tokom prvog Trampovog mandata i bio uključen u „Ukrajinagejt” – skandal oko telefonskog razgovora američkog i ukrajinskog predsednika, u kojem je Tramp vršio pritisak na Volodimira Zelenskog da pokrene istragu protiv svog političkog protivnika Džoa Bajdena.

Tada su Elis i glavni pravnik Bele kuće Džon Aj Ajsenberg navodno naredili službenicima Saveta za nacionalnu bezbednost da transkript tog razgovora prebace na tajniji server. O tome je kasnije svedočio direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost Aleksander Vindman.

U aprilu 2022. Elis je zajedno sa analitičarem konzervativne Heritidž Fondacije Dastinom Karmakom objavio članak u kojem poziva američku administraciju da pojača vojnu pomoć Ukrajini, zaobilazeći spore birokratske procedure.

Kao moguća buduća šefica obaveštajne zajednice pominje se i kongresmenka iz Njujorka Elis Stefanik. Tramp ju je prošle godine predložio za ambasadorku SAD pri UN, ali je kasnije povukao nominaciju iz straha da republikanci ne izgube mesto u Predstavničkom domu.

Novog direktora Nacionalne obaveštajne službe mora da potvrdi Senat.