Mogu li lažne vesti biti zabranjene 1

To pitanje sekira branitelje demokratije barem od 2016. i izbora za predsednika SAD. I novogodišnja konferencija za novinare francuskog predsednika Emanuela Makrona ispred Jelisejske palate dala je svoj odgovor.

Makronov cilj, izgleda, jeste da se zakonom obuzdaju „lažne vesti“. On je obećao da će do kraja godine predložiti zakon protiv onih koji šire dezinformacije tokom svakog izbornog perioda. Francuska ionako ima represivni zakon koji zabranjuje objavljivanje ili emitovanje dezinformacija. Na osnovu Člana 27 famoznog Zakona o štampi iz 1881. širenje lažnih informacija „bilo kojim sredstvima“ kažnjava se novčanom kaznom od 45.000 evra.

Zakon o štampi, međutim, odnosi se samo na informacije koje „remete javni mir“ koji je vrlo teško definisati, a kamoli dokazati. Još jedan zakon, deo izbornog zakonika, predviđa kaznu zatvora od godinu dana i novčanu kaznu od 15.000 evra za onoga ko koristi lažne informacije ili „druge prevarantske manevre“ da ukrade glasove. Ali, ova odredba se prvenstveno odnosi na slučajeve izborne prevare.

Dakle, Makronov izazov jeste da napravi zakone za digitalno doba. Iako nije eksplicitno to kazao u svom nedavnom govoru, jasno je da je „uperio prst“ na rusko mešanje koje je odigralo značajnu ulogu na američkim predsedničkim izborima 2016, ali i bilo pretnja njegovoj predsedničkoj kampanji prošlog proleća.

Makron, međutim, gleda i dalje od Rusije. NJegov širi cilj jeste zaštita demokratskih institucija od svakog režima koji propagira ono što on naziva „politički neliberalizam“ kao što su vlade koje predvode turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, mađarski premijer Viktor Orban ili poljska vladajuća partija Pravo i pravda.

Prvo što Makron istražuje tiče se transparentnosti. Digitalne platforme će verovatno biti predmet visokih standarda transparentnosti za sve „sponzorisane sadržaje“ ne samo za otkrivanje identiteta oglašivača, već da se ograniče sume koje se troše na ove poruke. Drugo, Makron će pokušati da uvede skraćenu proceduru u kojoj sudije mogu da narede da sadržaj bude obrisan, da se vebsajtovi uklone sa pretraživača ili da se potpuno blokiraju.

Francuska nije prva zemlja koja donosi zakone protiv lažnih vesti. Uoči federalnih izbora u Nemačkoj u septembru, nemački parlament je usvojio zakon poznat kao „NetzDG“ koji je stupio na snagu prvog dana ove godine. Zakon zahteva od društvenih mreža kao što su Fejsbuk, Tviter i Jutjub da u roku od 24 sata uklone sve ilegalne sadržaje koje postavljaju korisnici ovih mreža – pored dezinformacija to je govor mržnje – u suprotnom preti im kazna od 50 miliona evra. Italijanska vlada, uoči predstojećih opštih izbora u martu, predložila je zakon koji bi nadgledao „lažne vesti“.

Ne iznenađuje to što je Makronov predlog zakona provocirao kritike ne samo od desničarskog Nacionalnog fronta Marine le Pen, već i od ekstremne levice. Makronovi kritičari zatražili su pomoć pravnih stručnjaka koji tvrde da su zakoni koji su već doneti dovoljni da obuzdaju „lažne vesti“.

Štaviše, pravni stručnjaci ne uspevaju da shvate stepen do kojih nove tehnologije, naročito socijalni mediji, omogućavaju kršenje zakona. Oni koji pokušavaju da šire dezinformacije i teorije zavere imaju veće šanse sada nego ikada pre. Ako za nečim postoji potreba onda su to mere koje bi osigurale da na mreži bude transparentan i tačan onlajn sadržaj.

Novu sudsku proceduru koju Makron predviđa potrebno je pažljivo ispitati. Da li sudija ima ovlašćenja da odluči na licu mesta šta je tačno, a šta lažno, a zatim izriče novčane kazne? Na kraju krajeva, „lažne vesti“ mogu imati mnoge forme i ponekad se šire bez malignih namera da manipulišu biračima ili utiču na izbore.

Druga komplikacija je kontroverzno pitanje internet neutralnosti. Po svoj prilici, zakon će morati da prati dezinformacije istovremeno obezbeđujući da pružaoci internet usluga jednako tretiraju sve onlajn sadržaje. Ostaje da se vidi kako će Makron regulisati društvene mreže i onlajn aktere u inostranstvu jer nad njima francuske vlasti nemaju ovlašćenja.

Nijedna razumna osoba ne sumnjiči Makrona da želi da uvede cenzuru. Ali, predloženi zakon će morati da uključi mere zaštite. Za sada, obećava se da će se predloženi zakon odnositi samo na period pred izbore – što je delikatan trenutak u javnom životu demokratije.

U svakom slučaju, zakon koji je predložio Makron biće samo jedno sredstvo u borbi protiv dezinformacija. Javna edukacija u cilju unapređenja medijske pismenosti i nova klasifikacija u tretiranju društveno-medijskih platformi kao izdavača sa uredničkom odgovornošću može takođe da potkopa kampanju dezinformatora.

Konačno, plasiranje lažnih vesti je globalni izazov koji će zahtevati globalno rešenje. U tom smislu, odluka Evropske komisije da okupi grupu stručnjaka koja će voditi javne konsultacije o ovom pitanju biće pozdravljena.

Do tada, Makronovi kontroverzni predlozi, koje sigurno podržava 79 odsto Francuza, pokazuje nedavno istraživanje – će u najmanju ruku navesti građane da počnu da razmišljaju o nečemu što se tiče samih osnova zapadne demokratije. Kao što smo videli u jednoj zemlji za drugom dezinformisani birač je demokratski osvetnik.

Autor je počasni član francuskog Državnog saveta i bivši profesor pariskog Instituta za političke studije

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.