foto EPA-EFE/STEVE POPEPredsednik SAD Džo Bajden je sukob Amerike s Kinom i Rusijom definisao kao neizvesnu borbu između demokratije i autokratije. Ako je to tačno, pobeda Amerike neće zavisiti samo od sposobnosti zemlje da nadjača svoje protivnike, već i od njenog uspeha da zaštiti demokratiju kod kuće.
Kada je reč o ovom prvom imperativu, Sjedinjene Države su dobro pozicionirane da uspeju, zahvaljujući nizu diplomatskih maestralnih poteza. Za početak, Bajden je na nedavnom samitu G7 i NATO zacementirao široku alijansu, koja obuhvata Evropu i Aziju naspram Rusije i Kine.
To je usledilo nakon brze mobilizacije zapadnih vlada da podrže Ukrajinu i kazne ruskog predsednika Vladimira Putina za rat koji je tamo započeo u februaru.
Bajden je takođe iskoristio agresiju Kine ka svojim susedima da učvrsti američke saveze u Istočnoj Aziji. Kvad, kojeg čine Australija, Indija, Japan i SAD, produbljuje svoju stratešku saradnju. Ukratko, Bajdenova administracija je dokazala svoju sposobnost da okuplja američke demokratske saveze u inostranstvu da bi se suprotstavili svojim autokratskim protivnicima.
Međutim, kod kuće se stubovi američke demokratije urušavaju. Uprkos izbornom porazu 2020, Donald Tramp održava čvrstu kontrolu nad Republikanskom partijom. Oko 70 odsto republikanskih glasača i dalje veruje Trampovoj laži da je izgubio na izborima zbog masovne izborne krađe. Pošto nisu spremni da rizikuju da izgube podršku, gotovo svi republikanski lideri u Kongresu ili ponavljaju ove laži, ili i dalje kukavički ćute.
U međuvremenu, lideri republikanaca faktički do temelja uništavaju stubove američke demokratije. U 2021. je najmanje 19 država, od kojih samo dve nisu pod kontrolom republikanaca, usvojilo 34 zakona da bi ograničile pristup glasanju.
A mesec dana pred izbore 2020. republikanci u Kongresu su progurali potvrdu imenovanja sudije Vrhovnog suda Ejmi Koni Baret uprkos odbijanju da se čak održe saslušanja o kandidatu Vrhovnog suda tokom završne godine predsedničkog mandata Baraka Obame.
Ovo ukazuje na najalarmantniji događaj u skorije vreme po američku demokratiju – na politizaciju američkog Vrhovnog suda. Sada upakovan sa ultradesničarskim sudijama, Sud je doneo niz radikalnih odredbi koje potkopavaju prava žena, zaštitu životne sredine i javnu bezbednost dok istovremeno ozbiljno ugrožava sopstvenu reputaciju nezavisne institucije.
S obzirom na to koliko stvari loše stoje, kriza američke demokratije možda tek počinje, Izgleda da postoji velika verovatnoća da Republikanska partija povrati kontrolu nad Kongresom na izborima u novembru. I nemoguće je prognozirati šta će doneti predsednički izbori 2024. Ne može se odbaciti mogućnost povratka Trampa u Belu kuću, što bi američku demokratiju stavilo u ozbiljnu opasnost.
Nije teško objasniti zašto Bajden pobeđuje u hladnom ratu u inostranstvu, ali gubi borbu za demokratiju kod kuće. SAD i njihovi saveznici i dalje dosta prednjače u odnosu na svoje autokratske protivnike u domenima od suštinske važnosti, posebno u vojnim i tehnološkim kapacitetima. Štaviše, Rusija i Kina se stalno angažuju u nekoj vrsti agresije i maltretiranja, što manje zemlje gura u ruke SAD.
Međutim, da bi odbranio američku demokratiju, Bajden i šire gledano američke demokrate moraju da prevaziđu strukturalne prepreke utkane u Ustav zemlje. Američki sistem namerno daje pojedinim biračima mnogo veći uticaj nego drugim.
Najočiglednije je to što iako broj članova u Predstavničkom domu otprilike odgovara udelu jedne države u populaciji SAD, sve države dobijaju dva predstavnika u Senatu. Republikanci danas drže pedeset odsto mesta u Senatu, ali zastupaju samo 43 odsto američke populacije.
Amerikanci u manje naseljenim državama takođe imaju manju moć nad izvršnom vlašću jer se predsednik bira indirektno, preko Elektorskog koledža. Tramp je 2016, a Džordž Buš 2000. godine, pri čemu su obojica republikanci, pobedili na predsedničkim izborima iako su izgubili po broju glasova građana.
Ova strukturalna prednost znači da se republikaci suočavaju s manje pritiska da zauzdaju svoj ekstremizam; mogu da se dodvore radikalnoj manjini, a da i dalje imaju moć koliko i demokrate.
Republikanci takođe profitiraju od zatrovanog medijskog okruženja u kojem firme poput Foks njuza Ruperta Merdoka ubiraju masovne profite tako što promovišu laži i teorije zavere.
Ovde bi suočavanje sa strukturalnom preprekom ka promeni bilo relativno lako – samo stubovi američkog finansijskog establišmenta poput BlekRoka i Vangarda – dva najveća investitora Foksa – treba da prestanu da investiraju u firme koje sistematski potkopavaju američku demokratiju. Ali nema razloga za pomisao da će to da urade.
Ništa od ovoga ne ukazuje na dobre izglede Amerike u novom hladnom ratu. Ipak, i dalje ima šanse da demokrate zadrže dovoljno moći da odbrane američku demokratiju. U tom slučaju bi SAD mogle da nastave da nadograđuju pozitivan zamajac, koji je Bajdenova administracija stvorila svojim nedavnim spoljno-političkim manevrima.
Ali ako Republikanska partija nastavi sa svojim napadom na američku demokratiju, što se sa sigurnošću može prognozirati, ako zauzme Kongres i/ili Belu kuću na predstojećim izborima, SAD će u najmanju ruku izgubiti svoju ideološku draž.
Možda će i dalje uspevati da okuplja svoje demokratske saveze da bi izazivali Kinu i Rusiju, ali samo na osnovu uskih nacionalnih interesa, a ne zajedničnih vrednosti. Ono što je sada ideološka borba između demokratija i autokratija bi tako moglo da postane potpuni sukob globalnih džinova.
Ovo je najbolji mogući scenario. U najgorem slučaju učvršćivanje vladavine manjine i uspon neliberalnog režima u SAD bi mogao da uzrokuje građanske nerede, suprotstavljajući de fakto većinu koja je lišena prava glasa sve autoritarnijoj manjini. Teško je zamisliti da bi zemlja pogođena takvim previranjem mogla da predvodi koaliciju demokrata na svetskoj sceni.
Autor je profesor državne uprave na Koledžu Klaremont Mekena i spoljni viši saradnik Nemačkog Maršal fonda u SAD.
Copyright: Project Syndicate, 2022.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
