Mogu li sutrašnji predsednički izbori u Belorusiji biti poslednji za Lukašenka?

Nezavisni mediji su uništeni ili prisiljeni na egzil, nema verodostojnih opozicionih kandidata, a glasanje je samo vežba učvršćivanja vlasti predsednika Aleksandra Lukašenka.

To će biti sve osim slobodnih ili poštenih izbora, piše Radio Slobodna Evropa.

Nakon što je dvojici političara odbijena registracija, kandiduje se samo pet kandidata, uključujući Lukašenka, koji je na vlasti od 1994. godine.

Od njih, troje predstavljaju provladine stranke, a jedna, Hana Kanapackaja, formalno je nezavisna, ali je mnogi u opoziciji optužuju da je marioneta režima.

Šta je s opozicijom u Belorusiji?

Na poslednjim predsedničkim izborima 2020. godine dogodilo se nešto što nije viđeno godinama. Nakon što su nekoliko opozicionih lidera zatvoreni pre početka izborne kampanje, pojavila se nova liderka, Svetlana Tihanovskaja.

I u ravnopravnim uslovima, smatralo se da ima pristojne šanse za pobedu.

Na kraju, na izborima koje je međunarodna zajednica osudila kao lažne, Tihanovskaja je izgubila.

Ali njena kampanja je stekla izvanredan zamah, revitalizirajući posrnulu belorusku opoziciju i izvevši desetine hiljada ljudi na ulice da protestuju protiv rezultata izbora.

Protesti su brutalno razbijeni. Sigurnosne snage su uhasile hiljade ljudi, a mnogi su tvrdili da su bili zlostavljani ili mučeni u pritvoru. Tihanovskaja je bila prisiljena pobeći i nastaviti svoj rad iz Litvanije.

Sada, suočena sa sigurnim hapšenjem ako se vrati u Belorusiju, Tihanovskaja ima vezane ruke.

Pozvala je građane da se suzdrže od protesta, bojeći se ponavljanja represije. Umesto toga, pozvala je Beloruse da glasaju „protiv svih“ na svojim glasačkim listićima ili da se potpuno uzdrže od glasanja.

Brutalna represija i dalje ostavlja duboke posledice

Represija je imala zastrašujući učinak na belorusku opoziciju, ugasivši i najslabije nade za liberalizaciju zemlje.

Mnogi opozicioni demonstranti su pobegli iz zemlje ili su zatvoreni. Nezavisni mediji, uključujući RSE, ili su zatvoreni, ili blokirani, ili prisiljeni raditi iz inostranstva.

Prema monitoringu koji je provela beloruska organizacija za nadzor Lawtrend, 1.161 nevladina organizacija bila je prisiljena da se zatvori od 2020. godine.

Belorusija trenutno ima oko 1.300 političkih zatvorenika, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za mir, aktivistu Alesa Bjaljackog, i tri novinara koji su radili za Beloruski servis RSE.

Držani u užasnim uslovima, uskraćen im je pristup medicinskoj njezi ili kontakt s rodbinom.

Uoči izbora, pritisak na opoziciju je porastao. Vlasti su u novembru 2024. godine izvele preko 100 racija povezanih s opozicionim Koordinacionim većem.

Dvadeset akademika, novinara i aktivista proglašeno je krivim za navodne veze s TTihanovskajom i osuđeno u odsustvu.

Vlada je nervozna

Vlada je nesumnjivo zabrinuta zbog ponavljanja protesta iz 2020. godine i u svojim porukama gura narativ da su izbori gotova stvar, a ne referendum visokog rizika o popularnosti Lukašenka.

Umesto teške politike, državni mediji i provladini nalozi na društvenim mrežama često ističu navodne svakodnevne kvalitete Lukašenka, prikazujući snimke predsednika kako igra hokej na ledu ili cepa drva.

Čak ni Lukašenko ne izgleda kao da smatra da su predsednički izbori toliko važni. U jednom provladinom videu na TikToku – gde režim oprezno pokušava angažovati mlade ljude – Lukašenko spominje izbore, ali otvoreno kaže: „Nema potrebe za angažmanom.“

Ipak, vlasti preduzimaju mere opreza, takođe prikazujući programe na državnoj televiziji o opsežnim sigurnosnim merama koje su na snazi za glasanje, u pokušaju da zadrže mlade demonstrante kod kuće.

U slučaju masovnih protesta, Lukašenko je takođe zapretio da će isključiti internet, a vlasti su zabranile ljudima da fotografiraju popunjene glasačke listiće, jer su ih građani 2020. godine široko koristili za isticanje prevara.

Ove godine takođe neće biti biračkih mesta u inostranstvu, što je verovatno pokušaj da se ušutka uglavnom anti-Lukašenkova dijaspora.

Šta Zapad može učiniti?

Prethodni američki državni sekretar Entoni Blinken je 17. januara izjavio da „represivno okruženje“ u Belorusiji onemogućava legitimne demokratske predsedničke izbore.

A 22. januara, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom osuđuje izbore kao lažne. Takve izjave, međutim, verovatno neće imati značajan uticaj u Belorusiji i malo će značiti Lukašenku.

Tokom proteklih nekoliko decenija, beloruski lider je povremeno činio ustupke Zapadu, a diplomate i analitičari su povremeno govorili o tome kako Belorusija prekida veze sa svojim glavnim saveznikom Rusijom i „dolazi iz hladnoće“.

Ti dani su davno prošli. Od 2020. godine, Minsk je produbio veze s Moskvom, posebno u vojnoj sferi, pružajući svoju teritoriju za ruske napade na Ukrajinu i domaćin je zajedničkih vojnih vježbi.

I dok su i EU i SAD uvele sankcije Belorusiji, uključujući zamrzavanje imovine, zabrane putovanja i trgovinske restrikcije, beloruska ekonomija je izdržala oluju, uz pomoć ruske podrške, uključujući jeftin gas, otpis dugova i prioritetni pristup ruskom tržištu.

Je li Lukašenko pred odlaskom?

Neizvesnost ovde predstavlja sam Lukašenko. Sada ima 70 godina, a uporne glasine o njegovom lošem zdravlju kruže već mesecima. U poslednje vreme govorio je o potrebi za generacijskom promenom u beloruskoj politici, što je dovelo do nagađanja da bi ovo mogao biti njegov poslednji predsednički mandat.

Ključno pitanje je ko – ili šta – dolazi sledeće. Postoje spekulacije o tome da bi jedan od Lukašenkovih sinova mogao preuzeti vlast, posebno njegov najmlađi sin, Mikalaj, poznat kao Kolja, koji ima samo 20 godina.

Također se govori o tome da bi Lukašenko mogao dati više ovlasti Vijeću sigurnosti ili Svebjeloruskoj narodnoj skupštini, savjetodavnom tijelu kojim predsjedava Lukašenko, a koje je 2022. godine uzdignuto na nivo ustavnog tijela.

Bez obzira na aranžman, osim ako ne dođe do dramatične promjene vodstva u Rusiji, Minsk će vjerovatno nastaviti produbljivati svoje veze s Moskvom, jednostranim aranžmanom koji bi mogao dovesti do toga da Bjelorusija sve više postane samo vazal ruske države.