Moskva pravi azijski trougao

Ovaj je susret uvod u ovonedeljni radni raspored ruskog predsednika – koji će biti nastavljen susretom s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sankt Peterburgu – i koji ne samo ruski mediji nazivaju istorijskim u najmanju ruku, pokušajem.

Moskva očekuje da krajnji rezultat ovonedeljne diplomatske ofanzive šefa ruske države bude stvaranje bliskoistočnog interesnog trougla Rusija-Iran-Turska čiji glavni ugaoni kamen želi da bude Rusija. Azerbejdžan nije slučajno izabran za početnu tačku ovonedeljnih rusko-iransko-turskih susreta: ta zemlja je jedinstven primer rusko-tursko-iranskih interesnih presecanja i simbioza, ocenjuju ruski mediji uvereni da Baku može odigrati važnu ulogu u usklađivanju interesa tri velike države koji su na mnogim regionalnim tačkama protivrečni.

Uspeh ovonedeljnih rusko-iransko-turskih susreta mogao bi da ima veoma važne pozitivne posledice po ekonomske odnose u regionu – sa fokusom na transportni koridor Sever-Jug- kao i na dalji razvoj događaja u Siriji, ocenjuje se u Moskvi. Po prispeću u Baku, ruski predsednik Putin je najavio da će tokom susreta biti reči i o mogućem rešenju sukoba Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno-Karabaha. A zamenik ministra inostranih poslova Irana Ibrahim Rahimpur u Teheranu je izjavio da će ključna tema razgovora u Bakuu biti pomoć Rusije i Irana rukovodstvu Turske, čiji narod, rekao je on, sam treba da odluči ko će toj zemlji biti na čelu. Da prilike nisu kakve jesu, rekao je Rahimpur, na sastanku u Bakuu učestvovao bi i turski predsednik Erdogan.
Iran bi sledeće godine trebalo da postane članica Šangajske organizacije za saradnju, ruski predsednik je, pred jučerašnji susret, najavio dva ruska kredita Iranu od ukupno 2,2 milijarde evra. Oba su namenjena infrastrukturnim projektima. Prema navodima ruskih medija, u toku je realizacija oko 70 rusko-iranskih ekonomskih projekata.

Sirija je ključni razlog smutnji među tri velike države, a u centru rusko-iransko-turskih približavanja trebalo bi da bude, ma koliko paradoksalno zvučalo, manje sudbina sirijskog predsednika Bašara Asada, a više Kurdi. Asad, koga podržavaju Teheran i Moskva a čije uklanjanje sa predsedničke pozicije je dosad zahtevala Ankara, protivi se federalizaciji Sirije u čemu bi mogao da se nađe potencijal za ublažavanje turskog stava prema njemu. Turska nikako ne bi mogla da prihvati još jednu, pored iračke, kurdsku autonomiju iako Turska održava zanimljive odnose sa Iračkim Kurdistanom.

Rusija, kao i SAD, dosad su podržavali sirijske Kurde, kao glavnu neasadovsku snagu u borbi protiv Islamske države na kopnu. Ali treba podsetiti da je ruski predsednik Vladimir Putin na vrhuncu donedavnih rusko-turskih zaoštravanja na konferenciji za štampu otkrio kako ga je turski predsednik Erdogan, pri njihovom poslednjem prijateljskom susretu prošle godine u Antaliji, molio za podršku koja baš ne bi bila u skladu sa međunarodnim pravom, ali na koju je Rusija, iz prijateljskih razloga, bila spremna. Mada ruski predsednik to nije precizirao, smatra se da je mislio na obračune turske države sa Radničkom partijom Kurdistana, koju Ankara smatra terorističkom i na koju se primenjuje Antiteroristički zakon čije ukidanje od Ankare zahteva Brisel, kao jedan od uslova za ukidanje viza turskim građanima, koje je u martu u Briselu dogovorio bivši turski premijer Ahmet Davutoglu.