Može li udar na podzemni kompleks za obogaćivanje urana onesposobiti iranski nuklearni program?

Ali medijske spekulacije o jednom mogućem scenariju bile su posebno intenzivne, piše Radio Slobodna Evropa.

Ključni delovi iranskog nuklearnog kompleksa su zakopani pod zemljom, a novinski izveštaji su se fokusirali na jednu posebno tešku metu, postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordou u provinciji Kom, oko 150 kilometara južno od Teherana.

Postrojenje Fordou je zakopano duboko u planini, u tunelskom kompleksu izgrađenom za iranski paravojni Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC). Njegovo postojanje je otkriveno u zajedničkoj izjavi američkog predsednika Baraka Obame, francuskog predsednika Nikole Sarkozija i britanskog premijera Gordona Brauna 2009. godine.

„Iran ima pravo na mirnodopsku nuklearnu energiju koja zadovoljava energetske potrebe njegovog naroda“, rekao je Obama. „Ali veličina i konfiguracija ovog postrojenja nisu u skladu s mirnodopskim programom.“

Teheran je naknadno priznao postojanje objekta, koji će na kraju potpasti pod Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) kojim je ograničen iranski nuklearni program.

Američki predsednik Donald Tramp povukao se iz sporazuma tokom svog prvog mandata kao deo kampanje „maksimalnog pritiska“ na Teheran; Iran je odgovorio intenziviranjem svog nuklearnog programa.

Premotajmo napred do danas: Prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), Fordov proizvodi 60% obogaćeni uranijum, što je veliki korak ka materijalu za proizvodnju bombi.

„Status Fordova sada ili nakon bilo kakvih daljih napada biće ključan za iransku nuklearnu budućnost, jer se veruje da je to postrojenje koje bi moglo povećati obogaćivanje uranijuma za proizvodnju oružja sa 60 na 90%“, napisala je Heder Vilijams, direktorka Projekta za nuklearna pitanja i viši saradnik u Odeljenju za odbranu i bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu, u komentaru koji je usledio nakon početka izraelskih napada na Iran.

„Dodatna zabrinutost je da bi Fordov mogao biti jedno od mesta gde Iran skladišti 60% obogaćeni uranijum ili gde bi zalihe mogle biti premeštene“, rekla je Vilijamsova.

Šta je „razbijač bunkera“ i da li bi delovao protiv Fordoua?

IAEA sada procenjuje da je izraelski napad uspeo da pogodi podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Natanzu. Nije jasno koja je municija korišćena u napadu, ali izraelska vojska ima bombe koje mogu da prodru pod zemlju pre nego što detoniraju.

Analiza snimka aviona korišćenog u napadu u kojem je prošle godine ubijen lider Hezbolaha Hasan Nasralah, koju je sproveo Njujork tajms, zaključila je da su nosili bombe od 900 kilograma proizvedene u SAD, opremljene kompletima za navođenje municije za zajednički direktan napad (Joint Direct Attack Munition) koje vode bombu do cilja.

Te bombe – kolokvijalno poznate kao „razbijači bunkera“ – sravnile su sa zemljom nekoliko višespratnih stambenih zgrada. Ali objekat Fordou je mnogo izazovnija meta jer se nalazi duboko pod zemljom.

To je dovelo do niza spekulativnih vesti koje se fokusiraju na sistem naoružanja koji nije dostupan Izraelcima: GBU-57 A/B Massive Ordnance Penetrator (MOP), bomba u američkom vojnom arsenalu.

Prema članku iz 2007. godine koji je objavila Agencija za smanjenje pretnji odbrane, agencija Ministarstva odbrane SAD koja je finansirala razvoj MOP-a, penetraciona bomba od 13.600 kilograma je „dizajnirana da uništi tvrde i duboko zakopane ciljeve kao što su bunkeri i tuneli“.

Izveštaj Kancelarije direktora za operativna ispitivanja i evaluaciju Ministarstva odbrane navodi da je bombarder B-2 Spirit jedini avion sposoban da koristi MOP. (Ovaj deo teksta je teško prevesti bez konteksta.)

Da li bi se MOP mogao koristiti protiv Fordoa – i da li bi bio u stanju da onesposobi objekat – ostaje hipotetičko.

Trampova retorika o Iranu se intenzivirala poslednjih dana, ali još nije jasno da li bi SAD direktno intervenisale u bombardovanju Irana i poslale B-2 avione protiv Fordoa.

Rasprave o tehničkoj magiji izostavljaju ključni deo svake diskusije o oružju, naime njihovu sirovu razornu moć. Izraelska vojska, na primer, već se suočila sa međunarodnim kritikama zbog upotrebe bombi od 900 kilograma i druge municije u Gazi.

Zagovornici ljudskih prava kažu da je upotreba tako teškog naoružanja u gusto naseljenim područjima neselektivna i nesrazmerna. Prošle godine, Kancelarija UN za ljudska prava objavila je izveštaj o šest udara Izraelskih odbrambenih snaga u Gazi koji su prouzrokovali više od 200 smrtnih slučajeva civila.

Fordov se ne nalazi u gusto naseljenom području, a poređenja između sukoba nikada nisu tačna. Međutim, neki posmatrači su takođe doveli u pitanje da li bi uspešan napad na objekat nužno unazadio iranski nuklearni program.

„Duboko zakopano postrojenje za obogaćivanje u Fordovu nije pogođeno u napadu prve noći“, napisao je Mark Ficpatrik iz Međunarodnog instituta za strateške studije u onlajn analizi.

„Međutim, moglo bi biti meta u naknadnoj operaciji koju je Netanjahu predvideo u televizijskom obraćanju tog jutra. Nije poznato da li je Izrael uspeo da uništi 604 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 procenata U-235 koji je Iran do sada proizveo. Ova količina je dovoljna za 10 ili više nuklearnih bombi ako se dodatno obogate na približno 90 procenata, što se smatra oružjem. Zalihe su prenosive i bile bi prva stvar koja bi se sakrila ako bi Izraelu planovi bombardovanja postali jasni“, rekao je Ficpatrik.

Drugim rečima, uništavanje bunkera bi moglo da dospe u naslove, ali napadi visokog profila možda neće dati očekivane rezultate.