Na predsedničkim izborima u Uzbekistanu očekuje se ponovna pobeda Mirzijojeva

Mirzijojev je preuzeo dužnost 2016. posle smrti Islama Karimova. Iako je Mirzijojev ublažio mnoge politike svog diktatorskog prethodnika, nije uložio mnogo truda u političku reformu, navodi agencija AP.

Kritičari ga optužuju da je sklonio svaku pravu opoziciju sa izbora.

On se suočava sa četiri kandidata koji se uveliko smatraju marionetama i koji su se tokom kampanje uzdržali od svake kritike Mirzijojeva.

Nezavisnim kandidatima nije dozvoljeno učešće na izborima.

Jedini suparnik Mirzijojeva koji je malo više primećen u kampanji bio je Ališer Kodirov, sa predlogom da Uzbekistanci koji rade van zemlje treba da plaćaju poreze u Uzbekistanu. To je vrlo nepopularna ideja za veliki deo stanovništva koji zavisi od doznaka članova porodica iz inostranstva.

Mirzijojev se otvoreno usprotivio tom predlogu i neki posmatrači su rekli da je Kodirov, čija stranka je u koaliciji sa Mirzijojevovom strankom u parlamentu, dao taj predlog da bi usmerio glasove ka aktuelnom predsedniku.

Za vreme Mirzijojeva proširena je sloboda govora u odnosu na njeno gušenje za vreme Karimova, i pojavli su se neki nezavisni mediji i blogeri. On je takođe ublažio stroge kontrole za islam koje je Karimov uveo u toj većinski muslimanskoj zemlji.

Ukinuo je kontrolu na devize, podstakao investicije iz inostranstva i nastojao da popravi spoljne odnose sa više zemalja koji su bili dosta pogoršani za vreme Karimova.

„Mirzijojev je popravio odnose sa svetskim igračima kao što su Rusija, Kina i Zapad, i takođe rešio sukobe sa susedima uključujući uspostavljanje mirne interakcije sa Avganistanom“, rekao je Andrej Kazancev iz moskovskog državnog instituta.

Uzbekistan i Avganistan dele granicu od 144 kilometara, i Uzbekistan stalno brine da bi sukob mogao da se prelije kod njih. Ministar spoljnih poslova Uzbekistana bio je prvi strani zvaničnik koji je posetio Avganistan pošto su talibani preuzeli vlast u avgustu.