„Najmoćnija sila Bliskog istoka“: Iranska revolucionarna garda stigla na Krim, ko su oni?

Ubrzo su britanske i američke obaveštajne službe potvrdile da su pripadnici Iranske revolucionarne garde stigli na Krim, prenosi Skaj njuz.

Poslednjih nedelja mogli smo da čujemo kako ova moćna jedinica, koja uključuje kopnene, vazdušne, pomorske, obaveštajne i specijalne snage, učestvuje u brutalnom gušenju protesta širom zemlje, koji su počeli nakon smrti Mahse Amini koja je privedena zbog „neprikladne odeće“.

Ali glasine su se širile i o njihovim operacijama u Siriji, a zapadni analitičari je nazivaju najmoćnijom silom na Bliskom istoku.

Ukupno ima oko 210 hiljada članova. Takođe, Garda kontroliše Basijsku miliciju. To je praktično paravojna formacija sastavljena od dobrovoljaca, sa 90.000 redovnih vojnika.

Razvoj Iranske revolucionarne garde (IRG) je fundamentalan za razumevanje njene pozicije u današnjem Iranu, kao i opšte situacije u toj zemlji, navodi se u dubinskoj analizi Bliskoistočnog instituta iz Vašingtona, MEI.

Iranska revolucionarna garda počela je kao samo jedna od islamističkih milicija koje su delovale kao čuvari islama i pomogle im da konsoliduju vlast u postrevolucionarnom Iranu.

Od svog osnivanja, služio je i kao glavni organ za promovisanje izvoza islamske revolucije u inostranstvo. To potvrđuje iranski ustav iz 1979. godine, koji uspostavlja IRG kao „ideološku vojsku“ i ovlašćuje je za „ideološku misiju džihada, tj. širenje suvereniteta Božijeg zakona širom sveta“.

Dakle, za razliku od regularne iranske vojske, čiji je primarni cilj zaštita iranskih granica, glavna misija IRG-a je bila da zaštiti šiitsku religiju i promoviše islamsku revoluciju u zemlji i inostranstvu.

Iransko-irački rat (1980-88) je doveo do toga da je Garda proširila svoju nadležnost i profesionalizovala se kao vojna organizacija, efektivno postajući institucionalizovana milicija.

Godine 1985. proširio se na tri glavne grane: vojsku, vazduhoplovstvo i mornaricu.

Kraj osmogodišnjeg sukoba sa Irakom Sadama Huseina 1988. i smrt vrhovnog vođe ajatolaha Homineinija godinu dana kasnije ubrzali su rast Garde.

Početkom devedesetih godina Iranska revolucionarna garda počela je da zarađuje ogromne sume novca. Njegov tada novoosnovani građevinski štab, Khatam al-Anbiia, inženjerski i građevinski konglomerat, predvodio bi posleratnu obnovu Irana i na kraju izgradio ekonomsko carstvo.

Istovremeno, IRG je svojim članovima počeo da pruža i usluge socijalne pomoći, i to nakon što je bio usko povezan sa nekoliko ideološko-dobrotvornih organizacija (tzv. bonijade).

Kasnije će bonijade pustiti duboke korene u iranskoj ekonomiji, od berze do industrije nafte i gasa.

Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih IRG je bio potpuno uključen u politiku. Garda je prvo služila kao avangarda tvrdokornog sveštenstva protiv liberalizacije iranskog društva i takozvanog reformističkog predsednika Mohameda Hatamija, a kasnije je čak zapretila da će Hatamija ukloniti sa vlasti zbog njegovog blagog odgovora na studentske proteste protiv režima.

Izbor Mahmuda Ahmadinedžada za predsednika 2005. dodatno je učvrstio poziciju Garde u iranskoj vladi, a njihovi istaknuti članovi dobili su i ministarska mesta. Protivrežimski nemiri Zelenog pokreta, kada su organizovani masovni protesti u jesen 2009. godine, posle predsedničkih izbora, za koje su tvrdili da ih je pokrao predsednik Mahmud Ahmadinedžad, takođe su doveli do širenja IRG-a u obaveštajne vode.

Obaveštajna organizacija IRG od 2009. godine direktno dovodi u pitanje autoritet Ministarstva obaveštajnih poslova i bezbednosti.

Čak ni izbor navodno „umerenog“ Hasana Rohanija za predsednika 2013. godine nije sprečio uzlaznu putanju IRG-a.

Tokom ovog perioda, on će se fokusirati na monopolizaciju kulture u Islamskoj Republici, ulažući velika u društvene i kulturne programe, posebno u ruralnim područjima.

Sve veće prisustvo IRG-a unutar klerikalnog režima takođe je rezultiralo značajnim prilivom članova Garde u iranski parlament 2021. godine, izbore koje je iranski narod inače masovno bojkotovao.

Danas je IRG osnova administracije iranskog konzervativnog predsednika Ebrahima Raisija, a njeni članovi imaju ključne ministarske uloge.

Svi navedeni događaji doprineli su rastućem značaju IRG unutar Islamske Republike u poslednje četiri decenije.

Ono što je počelo kao naoružana islamistička milicija 1979. sa manje od 500 članova transformisalo se u „državu u državi“ sa sopstvenim ekonomskim, političkim, obaveštajnim i kulturnim oružjem i uticajem. U isto vreme, mlađe generacije IRG-a postaju sve radikalnije i ekstremnije.