Koje države beleže najviše cene benzina na pumpama otkako je počeo rat SAD i Izraela protiv Irana?

To uključuje brojne države iz Azije, Evrope, Afrike i Amerike koje su od tada zabeležile rast cena po litru benzina na pumpama, zbog poremećaja u globalnoj mreži snadbevanja i rastućih cena nafte na berzama.

Vozači širom sveta već osećaju posledice rata SAD i Izraela protiv Irana, jer su cene goriva znatno porasle od početka sukoba, piše Al Jazeera.

U SAD, galon običnog benzina, koji je u februaru koštao prosečno 2,94 dolara, sada košta 3,58 dolara, što predstavlja povećanje od oko 20 odsto, prema podacima AAA Fuel Prices, servisa Američke automobilske asocijacije (AAA) koji prati maloprodajne cene goriva.

Iako svaka američka država sama određuje cene benzina, u nekoliko država cena je premašila 4 dolara po galonu, dok je u Kaliforniji prešla pet dolara po galonu, što je najviši nivo u više od dve godine.

Koje zemlje beleže najveće skokove cena benzina?

Prema podacima platforme Global Petrol Prices, koja prati i objavljuje maloprodajne cene energije u oko 150 zemalja, najmanje 85 zemalja prijavilo je povećanje cena benzina nakon početnih napada SAD i Izraela na Iran 28. februara.

Neke zemlje objavljuju promene cena tek na kraju meseca, pa se očekuje da će veće cene biti zabeležene u aprilu za mnoge druge zemlje.

Najveći rast cena benzina zabeležen je u Vijetnamu, gde je skočio za gotovo 50 odsto – sa 0,75 dolara po litru benzina od 95 oktana 23. februara na 1,13 dolara 9. marta. Slede Laos sa povećanjem od 33 odsto, Kambodža 19 odsto, Australija 18 odsto i SAD 17 odsto.

Azijske zemlje plaćaju najveću cenu

Azija je nesrazmerno zavisna od moreuz Ormuz za snabdevanje naftom i gasom, koji je praktično zatvoren od početka rata.

Ovaj tesnac povezuje Persijski zaliv  sa zalivom Oman i predstavlja jedini prolaz za proizvođače nafte u regionu ka otvorenom okeanu.

Japan i Južna Koreja spadaju među najugroženije zemlje, uvozeći redom 95 odsto i 70 odsto svoje nafte iz Persijskog zaliva.

Obe istočnoazijske zemlje uvele su vanredne mere kako bi stabilizovale svoje energetske tržišta. 8. marta, Japan je naložio svojim lokacijama za naftne rezerve da se pripreme za moguću upotrebu strateških zaliha.

Sledećeg dana, Južna Koreja je po prvi put u poslednjih 30 godina uvela maksimalnu cenu benzina i dizela.

U Južnoj Aziji, uticaj rata je teži nego u Istočnoj Aziji, jer zemlje poput Pakistana i Bangladeša imaju znatno tanje finansijske rezerve i manje strateške zalihe.

U pokušaju da se sačuva energija, vlada Bangladeša naredila je trenutno zatvaranje svih javnih i privatnih univerziteta. U Pakistanu, državne kancelarije sada rade četvorodnevnu radnu nedelju, škole su zatvorene, a uvedena je politika rada od kuće u obimu od 50 odsto kako bi se uštedelo gorivo.

U Evropi, ministri finansija Grupe sedam (G7) održali su vanredni sastanak kako bi raspravljali o rastu cena, pri čemu je francuski predsednik Emanuel Makron podigao mogućnost oslobađanja 20- 30 odsto strateških rezervi u vanrednim situacijama kako bi se ublažio pritisak na potrošače.

Kako visoke cene nafte utiču na rast cena hrane?

Cene nafte i cene hrane kreću se u tandemu, jer energetske cene utiču na svaki deo lanca snabdevanja hranom – od đubriva koje se koristi na poljima, do kamiona koji prevoze hranu od njiva do supermarketa.

Rast cena nafte direktno utiče i na transport i troškove isporuke.

„Krvožedni sistem globalne ekonomije je transport“, rekao je ekonomista Dejvid Mekvilijams za Al Jazeera. „Reč je o tome da se stvari prenesu s tačke A do tačke B – to je logistički problem, problem lanca snabdevanja, a na kraju krajeva, transport je energija globalne ekonomije“.

Rastu strahovi od stagnacione inflacije – simultanog rasta inflacije i nezaposlenosti, koji su veliki šokovi nafte istorijski izazivali. Ekonomisti ukazuju na krize iz 1973, 1978. i 2008. godine kao dokaz da je svaki značajan skok cena nafte u nekoj formi bio praćen globalnom recesijom.

U zemljama sa nižim primanjima, gde stanovništvo troši znatno veći deo prihoda na hranu i uvozi velike količine žitarica i đubriva, rast cena nafte može brzo da se pretvori u nestašicu hrane.

Koji proizvodi se prave od nafte i gasa?

Nafta i gas se koriste za mnogo više od goriva. Oni su sirovine za hiljade svakodnevnih proizvoda.

Plastika, uključujući flaše za vodu, ambalažu za hranu, kućišta za telefone i medicinske špriceve, sve se pravi od sirove nafte.

Sirova nafta je takođe skriveni sastojak u sintetičkim tkaninama kao što su poliester, najlon i akril, koje se koriste za izradu svega, od sportske odeće do tepiha. Ona takođe podržava industriju kozmetike, jer se koristi za proizvode kao što su vazelin, karmini i korektori.

Domaći proizvodi takođe zavise od sastojaka na bazi nafte, pa se deterdženti za veš, tečni sapuni za sudove i boje proizvode od naftnih derivata.

Globalni lanac snabdevanja hranom u suštini zavisi od prirodnog gasa u obliku đubriva, koji se koristi za povećanje prinosa useva i osiguravanje da proizvodnja hrane može da zadovolji potražnju.