Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKEUkrajinski kibernetički operateri raspoređeni su na frontu, boreći se izbliza sa svojim ruskim kolegama u novoj vrsti visokotehnološke borbe.
„Imamo ljude koji su direktno uključeni u borbu“, kaže Ilja Vitjuk, vođa kibernetičkog odseka Ukrajinske sigurnosne službe (SBU), prenosi Index.hr.
Govoreći za BBC unutar strogo zaštićenog sedišta SBU-a, objašnjava kako njegovi timovi kombinuju veštine hakera i specijalnih snaga – ulazeći u ruske sisteme, radeći uz snajperiste i primenjujući najnovije tehnologije.
Odeljenje koristi sisiteme veštačke inteligencije za vizuelno prepoznavanje i analizu informacija prikupljenih od bespilotnih letelica (zajedno s obaveštajnim podacima iz ljudskih izvora, satelita i drugih tehničkih izvora) kako bi vojsci ponudio ciljeve.
Vitjukovi timovi takođe će hakovati nadzorne kamere na okupiranoj teritoriji kako bi pratili kretanje ruskih trupa.
Usmeravaju dronove-kamikaze da unište ruske kamere koje špijuniraju ukrajinska kretanja. Za to su često potrebni timovi koji rade u tajnosti, blizu mete.
Dronovi
Dronovi – ponekad korišteni za nadzor, a ponekad kao oružje – središte su inovacija u ovom sukobu.
SBU-ov kibernetički tim upravlja vlastitim dronovima i igra se mačke i miša kako bi ometao one koji pripadaju Rusiji.
Postavlja senzore za otkrivanje dronova tako da ih operateri ne mogu samo ometati, već pokušavaju preuzeti kontrolu, šaljući im naredbe da slete.
Sve ovo često treba raditi u neposrednoj blizini. To pak nosi rizik za članove tima. „Tamo ih morate zaštititi. Dakle, morate stvoriti sigurnost oko njih“, objašnjava Vitjuk.
Neposredno izvan glavnog grada, vojni operateri obučavaju se za bespilotne letelice.
Anton, koji je naučio upravljati njima u prošlom životu kao turistički vodič, kaže da najvažnija lekcija nije podučavanje operatera kako upravljati dronovima, već kako da sami prežive izbegavajući da budu otkriveni.
U ranoj fazi rata, male bespilotne letelice letele su do 10 km od fronta. Ali sada ukrajinski operateri moraju biti mnogo bliže kako bi nadvladali ruske signale ometanja.
„Udaljenost do prve crte sve je manja. Naša veza mora biti jača od ometanja“, objašnjava Anton dok gleda dron koji leti iznad njih.
Ruske obaveštajne službe takođe su premestile neke od svojih kibernetičkih timova blizu prvih linija radi brže komunikacije s vojskom i brzog pružanja direktonog pristupa zarobljenim ukrajinskim uređajima ili komunikacijama u blizini.
Zarobljeni uređaj zatim se može koristiti za prikupljanje više taktičkih obaveštajnih podataka prije nego što ljudi shvate da je u rukama Rusa.
Psihološka operacija
Kibernetički sukob bio je usko povezan s vojnim operacijama čak i pre invazije u februaru 2022.
Mesec dana ranije Rusija je pokušala izazvati javnu paniku isključivanjem javnih web stranica.
„To je definitivno bila psihološka operacija“, kaže Vitjuk. Ukrajina je uspela povratiti većinu sistema, ali nekoliko sati pre invazije započeo je novi talas kibernetičkih napada.
Najefikasniji je na nekoliko sati srušio američkog satelitskog pružatelja usluga koji ukrajinska vojska koristi za komunikaciju.
Kako su ruski planovi za brzu pobedu propali i pojavili se izveštaji o zločinima, važnost kontrole protoka informacija je porasla.
To je istaknuto 1. marta 2022. kada je kombinovanim kibernetičkim i raketnim napadom gađan televizijski toranj u Kijevu.
„Pokušavali su Ukrajincima uskratiti pristup istinitim informacijama“, objašnjava Jurij Ščihol, šef državne službe koja štiti komunikacije, stojeći ispred tornja na kojem su još vidljivi crni ožiljci od raketnog udara.
Inženjeri su pretražili grad u potrazi za zamenskom opremom i za nekoliko sati ponovo je uspostavljeno televizijsko emitovanje.
Projektili su takođe pogodili centar za podatke na istoj lokaciji, ali su vitalni podaci premešteni na udaljene servere početkom godine, uz pomoć zapadnih tehnoloških kompanija.
„Činjenica da je Ukrajina uspela izdržati ovaj rat je postignuće i naših stručnjaka koji su izgradili sustav i zahvaljujući pomoći naših partnera“, kaže Ščihol.
„Kibernetički napadi su nemilosrdni“
Ukrajinski IT radnici takođe su pomogli. U skučenoj kancelariji u Kijevu, mladi volonteri objašnjavaju kako su izgradili sistem nazvan Griselda koji prikuplja podatke s društvenih medija i drugih izvora kako bi pružio ažurnu situacijsku obaveštajnu sliku.
To pomaže vojsci i vladi da odgovore na pitanja o svemu, od toga gde bi mine mogle biti postavljene do toga koja infrastruktura zahteva popravak.
Projektile koji su pogodili TV toranj i podatkovni centar takođe su pratili kibernetički napadi. Od tada se kibernetički napadi i napadi raketama često koriste u tandemu.
Kibernetički napadi su nemilosrdni, objašnjava Viktor Žora, koji nadzire kibernetičku odbranu zemlje, dok obilazi ukrajinsku jedinicu za odgovor na incidente koja radi 24 sata dnevno: „Ovde kuca srce ukrajinske kibernetičke zaštite. I uvek ima posla“.
Ekran na zidu prikazuje vrhunce i padove od početka rata. Ukrajinska vlada je glavna meta. Tokom poseta BBC-jevih reportera, mladi radnici bave se napadom na Državnu kancelariju za statistiku koja odgađa objavu podataka o inflaciji.
Kibernetički tim Ilje Vitjuka radi na suzbijanju elitnih hakera iz ruskih špijunskih službi tako što upućuje svoje hakere da prodru u njihove računarske sisteme i slušaju njihove telefonske razgovore.
„Uvek govorim da je Ukrajina razotkrila mit o moćnim ruskim hakerima“, kaže Vitjuk, upoređujući ovu borbu s dvojicom boksera koji se dobro poznaju i bore se u ringu.
Ali Ukrajina, tvrdi Vitjuk, probavlja ruske kibernetičke napade. Moskva baca gotovo svu svoju kibernetičku stručnost protiv Ukrajine i to joj ostavlja malo kapaciteta za napad na zapadne ciljeve.
Ako Ukrajina padne, upozorava Vitjuk, ti će napadi biti usmereni drugde. Ali boreći se s ruskim protivnikom, Ukrajina i drugi saveznici takođe uče nove načine na koje se tehnologija može integrisati u moderno bojno polje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
