Napast izbora za Kongres

Prvo, jedva dve nedelje pred izborni dan, besan pristalica američkog predsednika Donalda Trampa počeo je sa slanjem 14 bombi istaknutim demokratama i ostalima koje Tramp često napada (nijedna bomba nije eksplodirala). Stvari postaju još gore sa ubistvom 11 Jevreja u sinagogi u Pitsburgu. Polarizovana i anksiozna zatečena je predsednikom koji je apsolutno nepodesan i koji nije baš zainteresovan da teši naciju, a još manje da pokušava da je odvlači od mržnje i pružanja smrtonosne podrške partiji, što on još i podstiče.

Da je 14 bombi, koje je FBI nazvao „potencijalno destruktivnim uređajima“, funkcionisalo kako je i bila namera, pošiljalac je mogao da ubije ili ozbiljno rani najistaknutije Trampove neprijatelje. Lista je uključivala dvojicu bivših predsednika (Klintona i Obamu), Hilari Klinton, bivšeg državnog tužioca Erika Holdera, bivšeg direktora CIA, bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne službe, dva najverovatnija predsednička kandidata 2020, crnkinju kongresmenku koju Tramp često opisuje kao „nizak IQ“, dva istaknuta jevrejska milijardera filantropa, od kojih je jedan, DŽordž Soros, česta meta Trampa i predmet raznih desničarskih zavereničkih fantazija, i glumca Roberta de Nira.

Iako je Tramp često na svojim mitinzima izdvajao veliki broj meta bombaša, i još uvek, na primer, napada Hilari Klinton, a onda se smeje kada njegova publika uzvikuje „zatvorite je“, Trampovi branitelji su pokušavali da pažnju javnosti preusmere na nešto drugo. Bombe poslate poštom, tvrdili su oni, predstavljaju „operaciju pod lažnom zastavom“ koju je organizovala levica, pri čemu su neke demokrate čak slale bombe sami sebi da bi okrivili Trampa.

Zato je za prave sledbenike Trampa bilo prilično nezgodno kada se ispostavilo da je potencijalni bombaš fanatični Trampov fan koji živi na Floridi i vozi beli kombi prekriven opisima svojih meta punih mržnje. Bezbednosne agencije, još jedna česta meta Trampa, izuzetno su dobre u razotkrivanju prestupnika – osumnjičeni je uhapšen četiri dana nakon što je prva bomba otkrivena u Sorosovom poštanskom sandučetu.

Najgore u celoj epizodi je potpuna nesposobnost Trampa kao lidera nacije. Ali to nikoga ne treba da iznenađuje. Kako bi mogao predsednik koji politički uspon zasniva na podelama u narodu, koji bljuje mržnju, seje prezir i čak povremeno podstiče nasilje na svojim mitinzima, odjednom da bude, ili čak da se pretvara da je – iscelitelj?

Dan nakon što su otkrivene bombe, snuždeni Tramp je pročitao pripremljeno saopštenje na najavljenoj ceremoniji u Beloj kući, osudivši „dela ili pretnje političkim nasiljem“ i rekavši da nacija mora da se ujedini.

To nije potrajalo. Do uveče, na mitingu u Viskonsinu je zbijao šale na račun toga „da pokušava da bude fin“ i okrivio medije za nasilje. I ubrzo se vratio podsticanju straha od karavana izbeglica iz Hondurasa. Iako su bile na više od 1500 kilometara od granice SAD, Tramp ih je predstavio kao direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost, tvrdeći da su među njima „Bliskoistočnjaci“.

S obzirom na to da će se 6. novembra birati ceo Predstavnički dom i jedna trećina Senata, predstojeći izbori se u širokim krugovima smatraju najvažnijim u živom sećanju, a možda i najvažnijim do sada. Dvogodišnja kontrola republikanaca nad celokupnom Vladom SAD mogla bi da se prekine.

Na srednjoročnim izborima šef države i njegova stranka obično gube snagu, naročito u Predstavničkom domu. Ali Tramp je ove izbore učinio izborima o sebi bez presedana. On govori da iako njega nema na izbornoj listi, treba da se glasa kao da ga ima (iako mu je rejting nešto više od 40 odsto).

Dugo se verovalo da je veća verovatnoća da demokrate osvoje Predstavnički dom nego Senat, jer nekoliko mesta u Senatu koja su u igri drže demokrate u tradicionalno konzervativnim državama. Trampova odlučnost ili žudnja da republikanci zadrže kontrolu nad oba doma Kongresa je razumljiva. Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom, novi predsedavajući komiteta naoružani sudskim pozivima će pokrenuti opsežne istrage u vezi s radom agencija administracije, gde se sumnja na veliku korupciju.

Ali realan, gotovo opipljivi strah na Trampovoj strani jeste da će Predstavnički dom pod kontrolom demokrata usredsrediti ogroman deo istrage na njega lično – na njegovo prihvatanje Ustavom zabranjenih „prihoda“ od stranih zemalja, na to što se nedovoljno distancirao od porodičnog biznisa, na njegov povraćaj poreza, na njegove neovlašćene strane ratove u Jemenu i Siriji i naravno na njegove službene i privatne odnose s Rusijom. Predstavnički dom će najverovatnije bar da da na razmatranje zaključke specijalnog savetnika Roberta Milera. Drugim rečima, nema više Kongresa marionete.

Ali ako republikanci zadrže kontrolu u Senatu, postojaće ograničenja. Čak i ako Predstavnički dom izglasa impičment Trampa, to ne bi bila svršena stvar – bilo bi teško osuditi ga u Senatu. Da li bi Predstavnički dom čak išao u tom pravcu predmet je unutarpartijske debate.

Izborni scenario iz noćne more za demokrate jeste kontinuirana kontrola republikanaca nad oba doma Kongresa. U tom slučaju, Tramp će se osećati osvetoljubivo i oslobođeno kao nikada ranije. Onda bi mogao da otpusti niz zvaničnika, još gore tretira migrante i pokuša da zatvori Milerovu istragu

Prevagu može da odnese uvreženo mišljenje, te da demokrate osvoje Predstavnički dom, ali ne i Senat. Ali rezultati anketa variraju. Ali od Trampove pobede 2016. većina posmatrača je oprezna.

Autorka je urednica u The New Republic. NJena poslednja knjiga je Vašington žurnal: Izveštavanje o Votergejtu i pad Ričarda Niksona.

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org