Marine Le PenFoto: EPA-EFE/YOAN VALAT

Kandidat u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, u nedelju, sadašnji šef države Emanuel Makron smatra da molbe za članstvo u Evropskoj uniji Ukrajine, Gruzije i Moldavije krajnje teško mogu biti razmotrene, dok Zapadnom Balkanu treba dati podstrek i zato je Francuska, predsedavajuća EU, za jun i sazvala susret vođa Unije i tog regiona.

Kandidatkinja krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, kako proizlazi iz njenih i stavova njenih saradnika, protivi se ulasku u EU novih članica sa Zapadnog Balkana, posebno Albanije i delova regiona gde je stanovništvo, većinom muslimansko, a ukoliko bi postala predsednica Francuske, opozvala bi francusko priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Stav većine čelnika i medija u članicama EU je da je pobeda Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj ne samo poželjna zarad jačanja Unije, već i preko potrebna jer bi dolazak krajnje desničarske kandidatkinje na vlast u Parizu značio kraj EU kakva sad postoji, odnosno njen istorijski, politički raspad i raspad vrednosti na kojima počiva.

To su, u dosad nezapamćenom zauzimanju za jedno političko opredeljenje na izborima u nekoj zemlji Unije poručili u zajedničkoj izjavi premijeri Nemačke, Španije i Portugalije, Olaf Šolc, Pedro Sančes i Antonio Kosta.

Protiv prevlasti Brisela i NATO

Marin Le Pen je poručila u kampanji da članice EU moraju biti oslobođene prevlasti „birokratije u Briselu“, uz vraćanje nacionalnih granica, a to se vidi kao kraj i EU kakvu znamo sada, kao i vrlo verovatno bilo kakvog proširivanja, saglasni su i zvaničnici u Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji u Briselu. Čelnica Nacionalnog okupljanja je takođe za izlazak Francuske iz vojne strukture NATO, jer, kako kaže, ne želi da „Francuska biva uvučena u ratove koji nisu njeni“.

Autor je dopisnik agencije Beta

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.