Na 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju: Da li se Nemci plaše nuklearne katastrofe?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Citiram deo Seste poruke od 24. marta:
   „Bilo je vise mirnodopskih nuklearnih akcidenata u svetu. Citiram deo clanka, od 26. aprila 2023. godine, koji je objavio „Danas“:
   Danas: Od katastrofe u Černobilju prošlo 37 godina: Da li se i dalje osećaju posledice?
   Citiram:
   „Brojke strave i užasa
   Katastrofa se desila u noći između 25. i 26. aprila 1986. godine. U nuklearki je tada bilo 176 radnika. Odmah je umrla 31 osoba, a 600.000 radnika, koji su radili na saniranju požara, bilo je izloženo visokoj radijaciji, dok je 135.000 ljudi evakuisano iz zone radioaktivnosti. Oko 70 sela je bilo kontaminirano toliko da su morala biti iseljena i potom potpuno sravnjena sa zemljom. Zračenje je bilo hiljadu puta veće od dozvoljenog.
   Zagađeno je na hiljade kvadratnih kilometara Ukrajine, Belorusije i Rusije zbog čega je oko 350.000 ljudi napustilo svoje domove.
   Oko 5,5 miliona ljudi, uključujući million dece, nastavilo je da živi u kontaminiranim zonama. Ujedinjene nacije procenile su da je do devet miliona ljudi direktno ili indirektno kontaminirano.
   I posle 20 godina praćeno je više od dva miliona ljudi koji su bili izloženi prekomernoj radijaciji.
   „Najmanje 500.000 ljudi umrlo je od ukupno dva miliona ljudi koji se zvanično vode kao žrtve Černobilja“, rekao je Nikolaj Omeljantes, bivši zamenik šefa Nacionalne komisije za radioaktivnu zaštitu u Ukrajini.
   Najosetljiviji problem, koji je rešen tek pre četiri godine bilo je stanje takozvanog Sarkofaga, konstrukcije u kojoj je pohranjen četvrti energetski blok u kome se desila havarija.
   On je prvobitno sagrađen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine. Sarkofag nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavljao je potencijalnu opasnost 33 godine.
   Tako je 2019. godine posle devet godina rada, utrošenih 2,2 mlijarde evra od čega je finansijska pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iznosila 1,5 milijardi evra završen sarkofag koji je najveća pokretna struktura na kopnu ikada napravljena. Duga je 257 metara i teška 36.000 tona.“ (zavrseno citiranje) Ko zeli, moze da pogleda na Internetu mini seriju:
   HBO, mini serija: Chernobyl, Season 1
   Ponovicu jos jednom kljucnu recenicu u clanku o Cernobilu, da me mnogo ozbiljnije shvatite, nego do sada. Tacnije receno, da se VISE NE BRUKATE:
   „Najmanje 500.000 ljudi umrlo je od ukupno dva miliona ljudi koji se zvanično vode kao žrtve Černobilja“, rekao je Nikolaj Omeljantes, bivši zamenik šefa Nacionalne komisije za radioaktivnu zaštitu u Ukrajini.
   Stotine vojnih i policijskih pilota su tih kriticnih dana najvecim helikopterima nadletali uzareno jegro eksplodiranog rektora i ubacivali velike vrece sa stvrdnutim betonom, znajuci sta ih ceka, u najkracem periodu. Drugi vojnici i civili dovozili su hiljade kubnih metara tog betona i u autobusima odvezli 135.000 osoba sa najugrozenijeg podrucja. To je moglo da se ostvari u bivsem SSSR-u, gde onaj civil, vojnik, ili policajac, koji odbije takvo naredjenje ide u Sibir, sa celom porodicom, ili ga odmah streljaju. Kod nas, Jugoslovena, to nikada ne bi moglo da se ostvari, cak i u vreme Golog otoka.
   Kada se procita deo clanka o Cernobilu, vidi se da akcident (havarija) na obicnom, velikom, klasicnom nuklearnom reaktoru, DIREKTNO i INDIREKTNO (u nekom duzem periodu) ubije veliki procenat osoba, koje su se nalazile u precniku od preko 100 kilometara, od tog havarisanog reaktora. Radioktivni oblak je tada stigao do Norveske, i oni su odmah alarmirali svetsku javnost. Mi, Jugosloveni, o toj eksploziji reaktora u toku noci izmedju 25. i 26. aprila, culi smo na TV-dnevniku nedelju dana kasnije, posle uobicajene proslave Prvomajskih praznika na izletistima. Tek onda su nam preporucili u TV-dnevniku, da ne izlazimo napolje, bez potrebe, i da obavezno zatvorimo sve prozore u kolima, kuci, ili u stanu. Koje licemerje Titovih komunista, koji su decenijama tvrdili da je „covek nase najvece bogatstvo“.
   Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz opljackanog, ozracenog i otrovanog kineskog Bora