Endi Bernam će biti sedmi lider Britanije u poslednjih 10 godina: Može li se suprotstaviti trendu?

U svom govoru o prihvatanju, Bernam se zakleo da će ljudima „vratiti nadu“ i osporiti političku kulturu i ekonomski model za koji je rekao da „jednostavno ne funkcioniše dovoljno dobro za obične ljude“, piše CNN.

Iako je zvanična potvrda Bernamovog uspona stigla tek u petak, on je, u stvarnosti, bio kandidat za lidera stranke otkako je pobedio na ključnim dopunskim izborima prošlog meseca, što mu je omogućilo da se vrati u parlament i izazove Starmera.

Katastrofalni rezultati lokalnih izbora laburista u maju viđeni su kao pokazatelj šta bi se moglo dogoditi ako Starmer – koji je u velikoj meri nepopularan uprkos ubedljivoj pobedi na izborima pre dve godine – povede stranku na sledeće nacionalne izbore. Bernam, tadašnji gradonačelnik Velikog Mančestera, pojavio se kao najbolja održiva alternativa u njihovoj borbi za novog lidera.

Dogovarali su se vanredni izbori, njegov saveznik Džoš Simons je podneo ostavku na svoje mesto u Mejkerfildu – u istorijskom srcu laburista severne Engleske, gde krajnje desničarska populistička stranka Reforma UK beleži jačanje – a Bernam je izašao kao pobednik iz pažljivo praćene trke.

Uprkos obećanju da će ostati na svojoj funkciji, Starmer je nekoliko dana kasnije objavio nameru da podnese ostavku. Pobedom u Mejkerfildu, Bernam je pokazao poslanicima laburista koji su bili oprezni zbog mogućnosti da izgube svoja mesta na sledećim opštim izborima da može da se bori protiv Reforma, koji mesecima prednjači u nacionalnim anketama javnog mnjenja. Izbor za lidera brzo se pretvorio u krunisanje, jer je nepobediva većina od 403 poslanika stranke podržala Bernama.

U ponedeljak će ući u Dauning strit broj 10, čime će okončati dugu karijeru u politici. Tokom svog prvog mandata u Vestminsteru od 2001. do 2017. godine, služio je u kabinetima Tonija Blera i Gordona Brauna, na kraju postavši ministar zdravlja i dva puta bezuspešno se kandidovao za lidera laburista.

Ubrzo nakon drugog pokušaja, vratio se na severozapad Engleske, odakle je i kandidovao se za novostvorenu poziciju gradonačelnika Mančestera 2017. godine.

Tamo je izgradio poziciju protivteže Vestminsteru, pokazujući duboko ukorenjenu podelu zemlje na sever i jug, zaradivši sebi nadimak „Kralj severa“. Mančesterska ekonomija i mreža javnog prevoza procvetale su pod njegovim mandatom.

Za razliku od Starmera, Bernam ima jasnu naraciju – decentralizaciju vlasti sa Londona – koja se provlači kroz njegovu politiku.

Ali zamke koje su oborile Starmera kriju se u većini problema sa kojima se Bernam mora pozabaviti. Obećanja koja je izneo u govoru u junu – poput ubrzanja izgradnje socijalnih stanova, reindustrijalizacije i stavljanja osnovnih komunalnih usluga pod veću javnu kontrolu – moraju se nekako finansirati usred istih ograničenja potrošnje koja su otežala Starmera.

„Ljudi imaju taj osnovni osećaj da država trenutno ne funkcioniše baš dobro“, rekao je Sajmon Kej, direktor za politiku u tink-tenku Re:State, ukazujući na ekonomiju koja se bori, Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) i sistem socijalne zaštite.

U svom govoru o prihvatanju, Bernam se zakleo da će ljudima „vratiti nadu“ i osporiti političku kulturu i ekonomski model za koje je rekao da „jednostavno ne funkcionišu dovoljno dobro za obične ljude“.

Iako je zvanična potvrda Bernamovog uspona stigla tek u petak, on je, u stvarnosti, bio kandidat za lidera stranke otkako je pobedio na ključnim dopunskim izborima prošlog meseca, što mu je omogućilo da se vrati u parlament i izazove Starmera.

Katastrofalni rezultati lokalnih izbora laburista u maju viđeni su kao pokazatelj šta bi se moglo dogoditi ako Starmer – koji je u velikoj meri nepopularan uprkos ubedljivoj pobedi na izborima pre dve godine – povede stranku na sledeće nacionalne izbore. Bernam, tadašnji gradonačelnik Velikog Mančestera, pojavio se kao najbolja održiva alternativa u njihovoj borbi za novog lidera.

Ipak, iako Bernam deluje u istom okruženju kao i Starmer, smatra se boljim komunikatorom od svog tehnokratskog prethodnika.

„Ovo je zaista živi eksperiment o tome koliko je glasnik važan“, rekao je Kej za CNN. „Stvari oko devolucije, to je već u toku pod Starmerom. Bernam će to jače gurati, mnogo više će o tome pričati.“

„Fiskalna ograničenja će biti ista… Koliko je onda važno za parlamentarnu Laburističku partiju, za nacionalno raspoloženje, ako je glasnik samo malo harizmatičniji?“.

Ekonomski problemi – uključujući posledice Bregzita, pandemiju Kovida i energetsku krizu izazvanu potpunom invazijom Rusije na Ukrajinu – ostaju podjednako van kontrole Bernama kao što su bile i za Starmera. Godine štednje koje su usledile nakon finansijske krize 2008. znače da su ekonomski rast – i prihodi domaćinstava – uglavnom stagnirali od tada.

A međunarodno okruženje je toliko nepredvidivo da pokušaji ekonomske revitalizacije mogu brzo propasti. Iako se predviđa da će Velika Britanija biti treća najbrže rastuća ekonomija u G7 ove godine, visoke cene energije izazvane ratom u Iranu mogle bi lako uticati na to.

U mnogim aspektima, Britanija se još uvek suočava sa svojim statusom srednje sile, nesposobne da učini mnogo da utiče na globalna pitanja. Nedavne budžetske borbe oko povećanja vojnih izdataka, koje nisu uspele da obavežu Veliku Britaniju na ciljeve potrošnje NATO-a u vreme kada ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku traju, samo ilustruju ovo.

Čak su i dva najvažnija diplomatska odnosa zemlje – sa Sjedinjenim Državama i Evropom – postala teška za premijere zbog dvostrukih snaga Bregzita i Trampove administracije.

Bernam će morati da se snađe u potencijalno teškom odnosu sa Trampovom administracijom, koju je kritikovao, ne samo u geopolitici. Tehnologija je već uvučena u to – namera laburista da zabrane osobama mlađim od 16 godina pristup platformama društvenih medija, od kojih je većina u vlasništvu američkih kompanija, izazvala je protivljenje američke ambasade u Londonu, a garantovanje pristupa modelima veštačke inteligencije moglo bi postati još jedna tačka žara.

Slično kao i njegov prethodnik, Bernam stupa na dužnost u vreme kada Britanija traži promene. Sprovođenje tih promena može zavisiti koliko od snaga van kontrole vlade, toliko i od samog lidera.