Nemačka se okreće tečnom gasu? 1EPA-EFE/MEHDI DEHDAR

Kriza u Ukrajini dramatično pokazuje kakvu geopolitički eksplozivnu snagu ima zemni gas. Velika zavisnost od jednog izvora veoma je opasna. Stvar bi mogli da ublaže terminali za tečni gas. A Nemačka još nema nijedan.

Planovi za izgradnju prvog nemačkog terminala za tečni gas dobijaju politički vetar u leđa. Radi se o investiciji od oko 1,5 milijardi evra. U igri su gradovi Štade i Brunsbitel, oba u blizini ušća Labe u Severno more. Iako će to sigurno još neko vreme da potraje, trenutno mnogo toga govori u prilog izgradnji terminala za tečni gas (LNG). Druge zemlje su po tom pitanju otišle dalje od Nemačke. U Evropskoj uniji već postoji 26 LNG-terminala.

„I kriza oko Ukrajine i rast cena energenata pokazuju da Nemačka mora da postane manje zavisna od isporuka gasa i bilateralnih ugovora s pojedinačnim državama. LNG tu može da bude pravi put“, izjavio je ministar privrede Donje Saksonije Bernd Althusman (CDU).

Izgradnja luke i terminala

Pozitivni signali dolaze i dolazili su od nove, ali ih je bilo i od bivše savezne nemačke vlade. Zbog mogućeg rata na istoku Ukrajine i političkih natezanja oko gasovoda Severni tok 2, sve izglednije je da bi tečni gas mogao da posluži kao rešenje.

U Štadeu bi na leto trebalo da bude predata dokumentacija potrebna za odobrenje izgradnje LNG-terminala. Pristanište bi trebalo da se nalazi na reci Labi, a terminal na području hemijskog koncerna „Dow Chemical“. U najboljem slučaju, postupak dodeljivanja svih dozvola mogao bi da traje godinu, do godinu i po dana, procenjuje Johan Kilinger. Nakon toga bi se moglo početi s izgradnjom. Kilinger je direktor firme „Hanseatic Energy Hub GmbH“ (HEH), koja planira izgradnju terminala za ukapljeni gas.

Infrastruktura i za uvoz vodonika

Ako sve bude bilo po planu, terminal bi mogao da bude otvoren 2026. godine. Izgradnja planiranog terminala koštala bi oko 800 miliona evra, plus oko 150 do 200 miliona za izgradnju javne luke na Labi. Kapacitet terminala bio bi 12 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To znači da bi iz tog terminala u nemačku mrežu za snabdevanje gasom išlo oko 10 odsto godišnje potrošnje gasa, procenjuju u HEH.

„LNG-terminali su dodatni izvor, oni pomažu u povećanju sigurnosti snabdevanja“, izjavio je za list „Handelsblat“ savezni ministar privrede Robert Habek (Zeleni). „A potrebni su nam terminali i za uvoz vodonika. Deo infrastrukture mogli bismo koristimo za obe svrhe. Stanje ove zime je bilo kritično, iz toga se moraju izvući političke pouke.“

Velik udeo tečnog gasa povećao bi mogućnosti snabdevanja gasom, ali ništa se ne bi promenilo po pitanju nemačke zavisnosti od uvoza. Nemačka mora da uvozi 95 odsto svojih potreba za zemnim gasom. Sopstvena proizvodnja od pet odsto dolazi gotovo isključivo iz Donje Sakonije. Veliki izvoznici tečnog gasa su, između ostalih, Katar, Australija, SAD i Alžir.

U Nemačkoj nije isplativa izgradnja LNG-terminala

„Nemačka nema, istina, sopstvene LNG-terminale, ali može kratkoročno da se snabdeva na tržištu preko Holandije i evropske mreže za snabdevanje gasom iz LNG-terminala“, kaže Kerstin Andrea, šefica Saveznog udruženja za snabdevanje energijom i vodom (BDEW). Od LNG-terminala u Dankerku (Francuska), Roterdamu (Holandija) i Zebrugeu (Belgija) postoje direktne infrastrukturne veze prema Nemačkoj.

Zbog dobrih veza i male potražnje za tečnim gasom u Nemačkoj do sada nije bila isplativa izgradnja LNG-terminala, kaže Andrea. „Ako bi zbog ekonomskih interesa postojala želja za nemačkim LNG-terminalima, onda bi troškovi za njihovu izgradnju morali da budu delimično subvencionisani“, kaže ona.

A to će potrajati. Jer, i u Brunsbitelu dugo traje planirana izgradnja LNG-terminala. Oko četiri godine su prošle od predstavljanja tog plana, a još nema konačne odluke o investiciji, saopštila je jedna predstavnica firme „German LNG Terminal GmbH“. Radi se, kaže, o veoma kompleksnoj, skupoj i dugoročnoj investiciji. Prema ranijim navodima, taj terminal bi trebalo da ima kapacitet od oko osam milijardi kubnih metara zemnog gasa, a investicija bi bila vredna oko 450 miliona evra.

Zaštitnici klime protiv LNG-a

Ukapljeni gas nastaje hlađenjem zemnog gasa na minus 162 stepeni, pri čemu on prelazi u tečno stanje i prevozi se brodom. Kada dođe na odredište, on se zagreva, ponovo pretvara u gasno stanje i pušta u gasovod. Mišljenja stručnjaka se razilaze i u pogledu uticaja LNG i planiranih terminala na klimu. Organizacija za zaštitu životne sredine „Deutsche Umwelthilfe“ smatra da se takvim projektima ne sme dati dozvola.

I u Habekovoj stranci (Zelenima) neki su protiv toga. Tako su recimo u pokrajini Šlezvig-Holštajn, u kojoj su na vlasti Zeleni zajedno sa CDU i FDP, na stranačkom kongresu prošle nedelje Zeleni glasali protiv LNG-terminala u Brunsbitelu. U zaključcima kongresa se navodi: „Šlezvig-Holštajnu ne treba LNG-terminal“. Nije prošao čak ni kompromisni predlog.

A projekat izgradnje LNG-terminala u Brunsbitelu je, kao „nacionalni LNG-terminal“ uvršten u koalicioni ugovor CDU, Zelenih i FDP. Ali, ta koalicija će na vlasti biti još nekoliko meseci: naime 8. maja ove godine održavaju se pokrajinski izbori. Osim toga, od sklapanja koalicionog ugovora prošlo je pet godina, a zaštitnici životne sredine sve odlučnije zahtevaju brzo delovanje.

„Izgradnja LNG-terminala traje godinama i ne menja ništa po pitanju zavisnosti Nemačke od fosilnih energenata. Gas dobiven frakiranjem nije odgovor za bezbedno snabdevanje energijom, već deo fosilnog ćorsokaka“, kaže Gerald Nojbauer, energetski stručnjak iz organizacije „Grinpis“. On od savezne nemačke vlade zahteva da napuštanjem korišćenja gasa do 2035. učini zaokret prema ograničenju zagrevanja zemljine atmosfere.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.