Foto: EPA/ CLEMENS BILAN

… a posebno sa načinom na koji vodi spoljnu politiku, ima granice koje bi, stiče se utisak, u nekom trenutku mogle da postanu vidljivije.

Predstavnici stranaka, države i stručnjaci sa kojima smo imali prilike da razgovaramo u Berlinu slažu se da je Nemačkoj na Zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji, najvažnija stabilnost, odnosno rešavanje problema poput kosovskog na zacrtani način; neki od njih priznaju da se u to ime partnerima Nemačke u ovom regionu gleda kroz prste kada je reč o „sitnicama“ poput slobode medija, ili u vezi sa srpskim „sedenjem na dve stolice“. Takvo je trenutno stanje stvari.

„Moguće je da neki političari u Evropi zanemaruju unutrašnje prilike u Srbiji. Često se iz evropske perspektive govori da je stabilnost iznad svega. To jeste tako… Ali to nije sve ako hoćemo više evrointegracija u regionu. Bitni su vladavina prava, sloboda izražavanja, ali i unapređenje ekonomske situacije za sve u Srbiji“, rekao je grupi srpskih novinara poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Torsten Fraj, član spoljnopolitičkog i evropskog odbora Bundestaga.

Fraj je naveo da poštuje „istoriju Srbije i saveze sa Rusijom“. „Kad pogledamo devedesete godine prošlog veka, bilo je to teško vreme za vašu zemlju… Za EU je, međutim, važna zajednička perspektiva, posebno u spoljnoj politici“, rekao nam je Fraj, izgovarajući potom ono što je Srbija itekako već imala prilike da čuje.

„Ne možete sedeti na dve stolice, ako tako mogu reći. Svima nam trebaju dobri odnosi sa Rusijom, ali u skladu sa vladavinom prava, što sada nije slučaj, s obzirom na aneksiju Krima i izostanak primene Sporazuma iz Minska“, kazao je ovaj poslanik.

Razgovore u Berlinu vodili smo pre eskalacije krize u vezi sa bivšim dvostrukim agentom Sergejem Skripaljom. Taj slučaj je, međutim, ovakvo sagledavanje aktuelne srpske spoljne politike mogao samo da potvrdi. Nemačka se naime, kao i većina zemalja EU, u potpunosti solidarisala sa Velikom Britanijom proteravši jedan broj ruskih diplomata, navodnih obaveštajaca. Susedi Srbije – Hrvatska, Crna Gora i Makedonija učinili su isto.

Jedan nemački visoki zvaničnik ispričao nam je da je bio „ljut“ kada je Srbija svojevremeno u UN glasala protiv rezolucije zapadnih zemalja o Krimu. Predstavnik Srbije je mogao da se uzdrži od glasanja, ili da ne bude u sali kad se glasalo, a ne da se svrsta uz zemlje poput Severne Koreje, rekao nam je taj zvaničnik.

„Ponekad izjave srpskih zvaničnika zvuče kao čista provokacija… Srbija provocira i više se trudi da pokaže Rusiji da joj je prijateljica, nego što se trudi da pokaže da je prijateljica Evropske unije“, kazao je Milan Nič iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, organizacije smeštene u zgradi nekadašnje ambasade Kraljevine Jugoslavije, gde je kao ambasador služio Ivo Andrić, na šta podseća tabla na ulazu.

Nič se složio da su izjave Aleksandra Vučića i Ivice Dačića – koje je on sam pomenuo kao, reklo bi se, provokatore – namenjene javnosti u Srbiji, ali i dodao da te izjave „i drugi čuju“.

I Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije (SPD) koja je ostala partner demohrišćanima u novoj velikoj koaliciji, ponavlja dobro poznate reči: „Ako neko želi u EU, onda se mora odlučiti. Ili će surađivati sa Rusijom ili sa EU. Ne može se sedeti na dve stolice“.

„Zabrinuti smo zbog toga“, tako na našu konstataciju da Srbija želi u EU, ali i strateško partnerstvo sa Rusijom, odgovara Patrik Keler, koordinator za spoljnu politiku i bezbednost u Fondaciji Konrad Adenauer. „Ali smo isto tako zabrinuti i zbog kineskog uticaja u Srbiji i uticaja država Persijskog zaliva koje pokušavaju da svoje ideje islama proguraju na Zapadni Balkan, ne samo u Srbiju. Kina veoma očigledno pokušava da ima brojne bilateralne odnose sa pojedinim evropskim zemljama, umesto sa EU kao celinom, kako bi mogla da ih okreće jednu protiv druge“, dodaje Keler za Danas.

On ukazuje da „EU mora da pokaže šta može da uradi“: „Činjenica je da EU ulaže mnogo više novca u infrastrukturu i biznis u Srbiji nego, na primer, Rusija. Ali možda nismo toliko dobri u reklamiranju toga – zašto su slobodno tržište, demokratija i vladavina prava najbolji put. Ruski model nudi nešto drugo što će voditi manje prosperitetnoj Srbiji i manjoj slobodi za srpski narod“.

Na našu ocenu da je deo javnosti u Srbiji frustriran zbog toga što Angela Merkel, reklo bi se, suviše snažno podržava Aleksandra Vučića – za šta navodimo primer da ga je primila kratko pre predsedničkih izbora 2017, kao i kratko pre nedavnih lokalnih – Keler kaže da su odnosi između njih dvoje „izgleda zaista veoma jaki“, dok Juratović ukazuje da Vučić nije pobedio zato što je bio gost u Kancleramtu (sedištu kancelarke), već zato što mu je opozicija slaba.

„Rekao bih da je to (pomenuti jaki odnosi) uvek dobra stvar jer takođe olakšava da se izrazi neslaganje i da se traže zajednička rešenja“, rekao je Keler. Na pitanje da li je to tako uprkos pogoršanju medijske situacije u Srbiji i pomenutim uticajima koji u Berlinu izazivaju „zabrinutost“, on odgovara potvrdno. „Na kraju je uvek bolje imati bliski ličan odnos, posebno ako želite da utičete na drugu stranu. Ali razumem vašu opasku. Izgleda da postoji naročito blizak odnos između Merkel i Vučića“, zaključio je Keler.

„Ruski voz“ se još pamti

Razgovore u Berlinu vodili smo pre nedavne krize na severu Kosova. Nemačka politika u vezi sa Kosovom je, međutim, dobro poznata. Torsten Fraj se setio neslavne epizode sa vozom Beograd-Kosovska Mitrovica iz januara prošle godine. Istakao je da je voz finansirala Rusija i da je „incident“ bio neprihvatljiv.