Niki Hejli: Kuvajtska rezolucija nije „uravnotežena“

SAD su jedine od 15 članica Saveta glasale protiv, ali kao stalna članica najuticajnijeg tela svetske organizacije poseduju moć veta.

Glasanje je usledilo u petak posle novog dana protesta duž granične barijere između Izraela i Gaze kada je jedna mlada bolničarka Palestinka poginula od metka IDF. Tokom 10 nedelja palestinske kampanje protesta Veliki marš povratka, radi prava izbeglica iz izraelsko-arapskog rata 1948. da se vrate u svoje krajeve, poginula su 122 Palestinca. Najveći broj, preko 60, poginuo je 14. maja, na dan preseljenja ambasade SAD u Jerusalim.

Kuvajt, nestalni član Saveta, je u ime arapskih zemalja u nacrtu rezolucije pre dve nedelje tražio međunarodnu misiju zaštite za Palestince. U završnoj, ublaženoj verziji je zahtevan izveštaj generalnog sekretara UN Anonija Gutereša u roku od 30 dana o „načinima i sredstvima za zaštitu, bezbednost i dobrobit palestinskog civilnog stanovništva“.

Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli je poručila da kuvajtska rezolucija nije „uravnotežena“, jer ne pominje palestinsku organizaciju Hamas, koju Vašington, Izrael i pojedine zapadne zemlje smatraju terorističkom, kao odgovornu za bedne uslove života u Gazi i nedavni talas nasilja u njoj. Hejli je podnela američku rezoluciju sa kritikom Hamasa, no, sve članice Saveta su bile uzdržane ili glasale protiv, među njima i Kuvajt.

SAD su od iračke invazije na Kuvajt 1990, najbliži saveznik malog ali veoma bogatog emirata u Zalivu. U Kuvajtu, šestom najvećem proizvođaču nafte na svetu, su dve veoma značajne američke vojne baze sa preko 17.000 pripadnika.

No, Jerusalim je „uvek najvažnije pitanje za arapski svet, naročito Kuvajt“, kazao je za Danas Saad Ali Mohamad, glavni urednik Kuvajtske novinske agencije (KUNA), jednog od najcenjenijih novinskih medija u Zalivu. „Pitanje Jerusalima je naročito važno posle odluke predsednika Trampa da prebaci američku ambasadu u Jerusalim kao glavni grad Izraela, što je izazvalo glavobolju u čitavom arapskom svetu. Plašim se da bi posledice mogle biti ozbiljne i nadam se da će taj taj problem biti rešen“, naveo je Saad Ali, koji je u rangu podsekretara u Ministarstvu informisanja.

Saad Ali je istakao da Kuvajt snažno stoji na stanovištu da Palestincima treba dati njihova prava na život, zemlju, državu i glavni grad koji je Istočni Jerusalem. „Za to se Kuvajt bori na međunarodnoj sceni, na konferencijama širom sveta“, kazao je on, podsećajući da je na prošlogodišnjem zasedanju interparlamentarne unije u Sankt Peterburgu kuvajtska delegacija uspela da onemogući prisustvo predstavnika Izraela zbog stava te države prema Palestincima.

Kuvajtski zvaničnik je negirao glasine da jedna od najistaknutijih islamskih zemalja Saudijska Arabija „uspostavlja mostove saradnje“ sa Izraelom. „Mislim da u ovoj fazi Saudijska Arabija još nije spremna na bilo kakve javne i zvanične kontakte sa Izraelcima. On je podsetio i da je Saudijska Arabija dom dveju džamija, u Meki i Medini, najsvetijih za svet islama.

„Da su želeli otvaranje prema Izraelu, ne bi aprilski susret na vrhu Arapske lige u saudijskom gradu Dahranu nazvali Samitom o Jerusalimu“, naveo je Saad Ali. „Samit je tako nazvan radi podrške Jerusalimu, protiv tamošnjeg prebacivanja ambasade SAD… Pozvano je na zaustavljanje te loše odluke. Apelovano je na tvrdokorne Izraelce da daju Palestincima šira ljudska prava“, zaključio je kuvajtski zvaničnik.