Prijateljstvo na testu: Tramp se ustremio na Netanjahua, čak ga nazvao „ludim“

Sada, dok Tramp pokušava da finalizuje sporazum o okončanju rata sa Iranom, otvoreno kritikuje Netanjahua retorikom kakvu se nijedan drugi američki lider nije usudio javno da koristi, piše AP.

Pripisao je sebi zasluge za opstanak Izraela – „bez mene ne bi bilo Izraela“ – i u intervjuima je grubo kritikovao Netanjahuovo rasuđivanje. Čak ga je opisao i kao „ludog“.

Netanjahu je funkciju premijera obavljao tokom mandata četvorice američkih predsednika i uspeo je da frustrira svakog od njih u određenom trenutku. Međutim, niko od njih to nije javno iskazivao tako otvoreno kao Tramp, koji je sukob započeo u koordinaciji sa Netanjahuom.

Napetosti su porasle nakon što je Tramp kritikovao nedavne izraelske napade u Libanu, za koje smatra da bi mogli ugroziti pregovore između Vašingtona i Teherana.

Tramp snažno zagovara postizanje sporazuma, suočen sa političkim pritiscima u SAD, gde je rat nepopularan i gde je doveo do rasta cena goriva.

„Ako se Netanjahu ispreči nečemu što Tramp zaista želi, a to je izlazak iz ovog rata, spreman je da upotrebi politički uticaj koji ima“, rekao je Aron Dejvid Miler, koji je više od dve decenije bio savetnik za bliskoistočna pitanja u demokratskim i republikanskim administracijama.

Sporazum bi trebalo da bude potpisan u petak u odmaralištu Birgenstok rizort, u blizini grada Luzern.

Govoreći u utorak na godišnjem samitu G7 u Francuskoj, Tramp je rekao da je Netanjahuu otvoreno saopštio da nije zadovoljan njegovim poslednjim potezima.

„Bez Sjedinjenih Država ne bi bilo Izraela. Bez mene ne bi bilo Izraela jer nijedan drugi predsednik nije bio spreman da uradi ono što sam ja uradio“, rekao je Tramp. „Imao sam sjajan odnos sa Bibijem (Benjamin Netanjahu). Ali sada Bibi mora da pokaže više odgovornosti kada je reč o Libanu.“

Dugi niz godina u Vašingtonu je postojao dvostranački konsenzus o podršci Izraelu, ali je poslednjih godina počeo da slabi. Liberalni politički krugovi sve više izražavaju ogorčenje zbog odnosa Izraela prema Palestincima, naročito tokom rata u Gazi, dok deo konzervativaca dovodi u pitanje značaj dugogodišnje američke podrške Izraelu. Istovremeno postoje zabrinutosti zbog porasta antisemitizma i na političkoj levici i na desnici.

Trampove najnovije izjave izazvale su brze reakcije i kritike organizacija bliskih političkoj levici.

„On predstavlja samo postojanje Izraela kao nešto što zavisi od njega“, rekla je Hali Sojfer, predsednica Jevrejskog demokratskog saveta Amerike. To je, dodala je ona, duboko uvredljivo za ogromnu većinu Jevreja kojima je stalo do budućnosti Izraela.

Prethodni predsednik Džozef Bajden i potpredsednica Kamala Haris često se nisu slagali sa Netanjahuom tokom rata u Gazi, a ponekad su ga i javno kritikovali. Međutim, bili su znatno oprezniji kako ne bi bili optuženi za antiizraelski stav.

Konzervativne organizacije koje podržavaju Izrael bile su podeljene u proceni koliko su ozbiljne Trampove javne osude Netanjahua.

Predsednik Republikanske jevrejske koalicije Met Bruks opisao je Trampove kritike kao ništa više od neizbežnih nesuglasica među članovima porodice.

Bruks je odbacio tvrdnje da uzdržane reakcije njegove stranke na Trampove komentare predstavljaju politički kontradiktornu poruku, ističući da je Tramp kao predsednik dosledno podržavao Izrael.

„Kada bi Bajden ili Haris uputili kritiku, ona je dolazila iz pozicije ljudi koji su bili manje naklonjeni Izraelu ili nisu pružali isti nivo podrške kao predsednik Tramp“, rekao je Bruks.

On je podsetio na ulogu prve Trampove administracije u preseljenju američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, kao i na oslobađanje izraelskih talaca iz Gaze tokom Trampovog drugog mandata, među ostalim potezima.

Iako je Bajden kritikovao Netanjahuovo vođenje rata u Gazi, Trampove kritike dolaze uz, kako je Bruks rekao, „ogroman kapital dobre volje po ovom pitanju koji ni Bajden ni Haris nikada nisu imali“.

Zagovornik proizraelske politike Mort Klajn smatra da je Tramp trebalo da zadrži takve komentare za privatne razgovore, posebno imajući u vidu da je tokom godina javno hvalio autoritarne lidere u Turskoj, Severnoj Koreji i Kini.

Klajn, predsednik Cionističke organizacije Amerike, rekao je da ga brine mogućnost da Tramp ovakve izjave daje javno kako bi pridobio kritičare Izraela.

„Možda to radi zato što vidi da su Amerikanci postali neprijateljski raspoloženi prema Izraelu kao nikada ranije. To me zabrinjava“, zaključio je Klajn.