„Tramp se predao Iranu“: Predsednik SAD na meti kritika zbog „popuštanja“ Teheranu

Sada, dok pokušava da se izvuče iz rata koji je veoma nepopularan, sve više izgleda da bi mogao da razljuti drugi deo svoje baze — spoljnopolitičke „jastrebove“ sa kojima se iznenada našao na istoj strani, piše Aron Blejk za CNN.

Iako postoji malo konkretnih detalja o tome šta se zapravo nalazi u memorandumu o razumevanju (MOU) sa Iranom, ti „jastrebovi“ otvoreno izražavaju zabrinutost da je Tramp previše popustio u nastojanju da okonča rat. Oni ne kriju strah da bi Tramp mogao da pristane na nuklearni sporazum sličan onom koji je administracija Baraka Obame postigla 2015. godine, a koji su oni (kao i sam Tramp) više od decenije kritikovali kao previše slab.

Slične reakcije usledile su nakon što je Tramp početkom aprila objavio na brzinu dogovoreno primirje, kao i kasnije, kada su krajem maja počeli da se naziru obrisi mogućeg sporazuma.

Međutim, kritike sada postaju sve glasnije kako izgleda da se početni dogovor sve više učvršćuje.

Senator Lindzi Grejam iz Južne Karoline prvi je pokrenuo talas kritika u nedelju, objavivši post na društvenoj mreži X poruku koji je delovao prilično pasivno-agresivno.

Iako je pohvalio napore da se postigne početni sporazum, rekao je da je „donekle zabrinut“ jer se iranska verzija detalja ne poklapa sa onom koju iznosi Trampova administracija.

Takođe je naglasio da Kongres mora da glasa o takvom sporazumu. Možda još značajnije, istakao je da je „od presudne važnosti da tvorac sporazuma, potpredsednik Džej Di Vens i njegovi pregovarački partneri, budu deo procesa predstavljanja konačnog sporazuma Kongresu“.

Vens, inače, zastupa znatno uzdržaniji pristup spoljnoj politici od Grejama. Saveznici predsednika Trampa koji nisu zadovoljni njegovim potezima često za njih okrivljuju ljude iz njegovog okruženja, a ne samog predsednika.

Voditelj televizije Mark Levin takođe je bio uticajan pristalica rata.

U nedelju je, izgleda, izrazio negodovanje nakon što je Tramp kritikovao Izrael zbog napada na Hezbolah u Libanu tokom mirovnih pregovora. Od tada se više puta javno pitao zašto Trampova administracija ne objavi tekst sporazuma.

„Već danima pitam: zašto mi, narod, ne možemo da vidimo taj prokleti memorandum o razumevanju?“ rekao je u nedelju, dodajući:

„Iskreno, nikada nisam video nešto ovakvo. Ako je to zaista sjajan ishod za mir, onda ga objavite.“

(Bela kuća je u ponedeljak slala protivrečne poruke. Zvaničnici administracije naveli su da će tekst biti objavljen u roku od 24 do 48 sati dok je Tramp rekao da će to biti tek nakon što sporazum bude potpisan u petak.)

Levin je istu primedbu ponovio i u ponedeljak, nakon čega je ušao u raspravu sa jednim Trampovim političkim savetnikom koji ga je optužio da podriva predsednika.

Urednici konzervativnog časopisa Nešnal revju takođe su se pitali zašto detalji sporazuma još nisu objavljeni.

Ocenili su kao „obeshrabrujuće“ to što je Tramp nagovestio da bi Iranu i dalje bilo dozvoljeno obogaćivanje uranijuma za nevojne svrhe. Takođe su kritikovali prve naznake da sporazum neće ograničiti iranski program balističkih raketa.

„Sve u svemu, postoji mogućnost da Tramp vrati Sjedinjene Države Obaminom neuspešnom sporazumu sa Iranom, koji je Tramp s pravom poništio tokom svog prvog mandata“, napisali su urednici, dodajući da bi takav ishod „izgledao kao poniženje nakon sve predsednikove oštre retorike“.

Još jedan nedavni kritičar mirovnih pregovora, bivši Trampov državni sekretar Majk Pompeo, bio je nešto uzdržaniji, ali je u ponedeljak jasno pokazao oprez.

„Molim se da svaki dogovor sačuva te žrtve i zaštiti interese američkog naroda“, napisao je na mreži X.

U međuvremenu, drugi su delovali veoma zabrinuto zbog nekih novih detalja koji izlaze na videlo.

Nakon što je Vens nagovestio da su iranski lideri izrazili žaljenje zbog 47 godina neprijateljstva prema Sjedinjenim Državama, konzervativni komentator Erik Erikson odgovorio je sa „FFS“ — skraćenicom koja znači „for f*ck’s sake“ (otprilike: „zaboga“ ili „dođavola više“).

(Neki istaknuti Trampovi saveznici upozorili su administraciju da ne prihvata zdravo za gotovo ono što Iran govori, niti da veruje da bi se Teheran pridržavao uslova bilo kakvog pisanog sporazuma.)

„Tramp se predao Iranu“, dodao je Erikson u drugoj objavi. „Oni koji ubijaju Amerikance obožavaju ovaj sporazum.“

Slično tome, Mark Tisen, bivši saradnik administracije Džordža Buša, za koga je portal Semafor objavio da se Tramp oslanja na njegove savete, upozorio je u ponedeljak na televiziji Foks njuz da Trampov okvir sporazuma sve više podseća na Obamin.

„Nestrpljiv sam da vidim detalje sporazuma i šta će na kraju biti dogovoreno, ali sam zabrinut“, rekao je Tisen.

Nakon što je Vens u ponedeljak ujutru, kako se činilo, potvrdio da bi Iran mogao da dobije pristup fondu za obnovu vrednom 300 milijardi dolara — iako taj novac ne bi dolazio iz američkih izvora — Tisen je takvu sumu nazvao „katastrofom“.

On je to uporedio sa ponudom „Maršalov plan za obnovu Nemačke dok su nacisti još bili na vlasti“.

I sve se to dešava pre nego što su pregovarači uopšte predstavili konkretne i često sporne detalje onoga što se zaista nalazi u memorandumu o razumevanju (MOU). Kao i uvek, ključ je u detaljima, a u njima se gotovo uvek može pronaći nešto što izaziva kritike.

Međutim, već neko vreme je bilo jasno da su spoljnopolitički „jastrebovi“ zabrinuti zbog pravca u kojem se Tramp kreće. Bilo je očigledno da Tramp nema želju da se vrati ratu i da zaista želi da celu situaciju što pre okonča. To je, zauzvrat, ohrabrilo Iran da istraje u pregovorima i pokuša da izbori povoljniji sporazum.

Teško je donositi konačne zaključke o sadržaju sporazuma dok zvaničnici ne objave njegov tekst. Ali u ovom trenutku Tramp se suočava sa izuzetno teškim zadatkom da taj sporazum predstavi javnosti na način koji bi bio prihvatljiv različitim političkim grupama, pri čemu trenutno izgleda da je veoma malo ljudi zadovoljno.

Ako se među američkom desnicom učvrsti narativ da je Tramp praktično ponovo sastavio isti nuklearni sporazum sa Iranom koji je pre skoro deset godina poništio, taj rat bi za njega mogao da postane još veća politička katastrofa nego što je već bio.