SAD i Iran na ivici dogovora: Otvorio bi se moreuz, teškoće zadaje eskalacija sukoba Izraela i Hezbolaha

Nakon dugih pregovora, SAD i Iran postigli su okvirni sporazum o okončanju rata. To je u nedelju (14. jun) objavio američki predsednik Donald Tramp na svoj 80. rođendan, a postizanje sporazuma za medije je potvrdio i zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi, kao i posrednici iz Pakistana.

Sporazum bi trebalo da postavi temelje za dalje pregovore u kojima će biti reči i o nuklearnom programu Irana, a dogovor je objavljen samo nekoliko sati nakon što je pretila nova eskalacija sukoba. Ipak, trebalo bi da bude potpisan tek u petak (19. jun) u Ženevi u Švajcarskoj.

Evropske zemlje predvođene nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom nude pomoć u Ormuskom moreuzu, ali stručnjaci upozoravaju na preuranjeni optimizam. Ističu da je sporazum tek međukorak u diplomatskom procesu u kojem tek treba rešiti najteža pitanja.

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif napisao je na platformi X da su se strane dogovorile o „trenutnom i konačnom prekidu vojnih operacija na svim ratištima“. To se odnosi i na sukob između Izraela i šiitske paravojske Hezbolah u Libanu.

Ormuz se otvara tek u petak

U centru pažnje bio je i Ormuski moreuz. Taj pomorski put, ključan za svetsku trgovinu naftom i gasom, trebalo bi ponovo da bude otvoren za brodski saobraćaj tek nakon potpisivanja sporazuma u petak, objavio je Tramp u drugoj poruci.

Iz njegove prve objave mogao se steći utisak da će saobraćaj kroz Ormuz odmah biti slobodan. Kao razlog američki predsednik naveo je „neophodne radove“ na uklanjanju mina.

Cena nafte, koja je naglo porasla nakon izbijanja rata krajem februara, ipak je znatno pala već ubrzo nakon objave dogovora. Na berzama u Japanu, Kini i Južnoj Koreji odmah su porasle vrednosti i drugih akcija čim je trgovanje počelo ovog ponedeljka.

Evropa spremna da pomogne

U zamenu za obećanje Irana da će osloboditi prolaz kroz moreuz, Tramp je objavio da je naredio i da „odmah prestane“ blokada iranskih luka.

SAD su tom blokadom želele da onemoguće prihode Irana od izvoza nafte, najvažnijeg stuba njegovog privrednog sistema. Time je ispunjen jedan od glavnih zahteva Irana, dok SAD i zemlje Persijskog zaliva do petka moraju da čekaju na otvaranje Ormuza.

Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija nakon postignutog sporazuma izrazile su spremnost da pomognu u uspostavljanju plovidbe.

To uključuje i „isključivo odbrambenu, nezavisnu misiju za podsticanje trgovačke plovidbe i razminiranje“, naveli su u saopštenju kancelar Fridrih Merc, predsednik Emanuel Makron i premijeri Kir Starmer i Đorđa Meloni.

Mora biti mira i u Libanu

I neposredno pre Trampove izjave izgledalo je da sporazum uopšte neće biti postignut u dogledno vreme. Povod su bili novi međusobni napadi u sukobu između Izraela i Hezbolaha.

Napad na sever Izraela u nedelju u podne pratio je izraelski protivnapad u predgrađima Bejruta. Tramp je potom upozorio Izrael i pozvao sve strane na uzdržanost.

Iran je nakon izraelskih napada kod Bejruta doveo u pitanje mogući sporazum sa SAD.

Iranska Revolucionarna garda, elitne snage Islamske Republike, zapretila je Izraelu protivnapadima. Izraelska vojska kasno popodne objavila je da se priprema za „mogući napad na izraelsku teritoriju“ već u narednim satima.

Jedan od glavnih uslova Irana za dogovor sa SAD bio je prekid vojnih dejstava na svim ratištima, uključujući Liban. Teheran je više puta isticao da bez ispunjenja tog zahteva nije spreman da nastavi diplomatski proces.